Biografija – Prof. dr Vladimir M. Cvetković - Prof. Dr. Vladimir M. Cvetković

Б И О Г Р А Ф И Ј А СА СПИСКОМ НАУЧНИХ РАДОВА

Основни подаци

1.1. Основни биографски подаци Проф. др Владимир М. Цветковић рођен је 08.02.1987. године у Крагујевцу. Запослен је на Факултету безбедности Универзитета у Београду у звању ванредног професора. Претходно је био ангажован на Криминалистичко-полицијској академији, односно данашњем Криминалистичко-полицијском универзитету, где је од 2010. до 2017. године обављао послове сарадника у настави и асистента, а у ранијем периоду био је ангажован и у Министарству унутрашњих послова Републике Србије. Поред матичне институције, остварио је и значајна наставна и професионална ангажовања у земљи и иностранству: од 2025. године ангажован је као професор на новом међународном мастер програму International Disaster Management and Civil Protection на Универзитету у Бечу, где учествује у реализацији предмета Climate Change and Global Transitions – Challenges for Disaster Management; ангажован је и као Adjunct Professor на Техничком универзитету у Леобену у Аустрији где изводи наставу на предмету Preventive Planning and Protective Measures in the Surroundings of Industrial Plants као носилац курса, Critical Infrastructure Protection, као и на предмету Vulnerability, Stress, Resilience. Ангажован је као предавач на FH Campus Wien – University of Applied Sciences у Бечу, као наставник на Академији струковних студија у Београду, као и као предавач на Факултету организационих наука Универзитета у Београду. Такође, током више година био је ангажован и као предавач на програму Високих студија безбедности и одбране Националне школе одбране „Војвода Радомир Путник“. Током досадашње академске и професионалне каријере развио је континуиран и препознатљив научни, наставни и стручни профил у области наука безбедности, са посебним усмерењем на управљање ризицима од катастрофа, цивилну заштиту, отпорност заједница, безбедносне ризике, природне и антропогене катастрофе, као и климатске ризике и адаптацију. Истовремено, кандидат је оснивач и председник Научно-стручног друштва за управљање ризицима у ванредним ситуацијама (НСД-УРВС), директор Међународног института за истраживање катастрофа, директор платформе ProSafeNet – The Global Hub for Safety, Security, Risk & Emergency Professionals and Scientists, као и главни и одговорни уредник два међународна научна часописа — International Journal of Disaster Risk Management и International Journal of Contemporary Security Studies. Његов досадашњи рад одликују изразита повезаност науке, наставе и праксе, снажна међународна сарадња, као и континуирано ангажовање у развоју академске и стручне области управљања ризицима од катастрофа. 1.2. Образовање и стручно усавршавање Докторске академске студије завршио је на Факултету безбедности Универзитета у Београду, где је 2016. године одбранио докторску дисертацију под називом „Спремност грађана за реаговање на природну катастрофу изазвану поплавом у Републици Србији“, чиме је стекао академско звање доктор наука – науке безбедности. Претходно је 2012. године на Криминалистичко-полицијској академији у Београду одбранио мастер рад под називом „Управљање у ванредним ситуацијама изазваним злоупотребом оружја за масовно уништавање“, чиме је стекао звање мастер криминалиста. Основне академске студије завршио је на Криминалистичко-полицијској академији у Београду 2010. године као најбољи студент генерације са просечном оценом 10,00, чиме је стекао звање дипломирани криминалиста. Средњу школу унутрашњих послова у Сремској Каменици завршио је 2006. године као носилац Вукове дипломе и један од ђака генерације, док је основну школу „Свети Сава“ у Баточини завршио 2002. године, такође као носилац Вукове дипломе. Поред формалног образовања, кандидат је континуирано унапређивао своје професионалне и стручне компетенције кроз бројне облике усавршавања у области безбедности, цивилне заштите, заштите и спасавања, процене ризика, управљања катастрофама, међународне сарадње и јавног наступа. У току 2011. године реализовао је професионалну стручну праксу у Сектору за ванредне ситуације Министарства унутрашњих послова Републике Србије. Године 2012. завршио је основни курс за ватрогасце-спасиоце у трајању од пет месеци у Управи за ванредне ситуације града Београда, чиме је стекао диплому за ватрогасца-спасиоца, а исте године положио је и стручни испит за обављање послова заштите од пожара са високом стручном спремом. У 2014. години завршио је основни специјалистички курс за инспекторе из области цивилне заштите и управљања ризиком од катастрофа. Током 2018. године положио је стручни испит за процену ризика од катастрофа и израду планова заштите и спасавања у ванредним ситуацијама, као и стручни испит за процену ризика у заштити лица, имовине и пословања, чиме је стекао одговарајуће професионалне лиценце. Носилац је црног појаса у борилачкој вештини Jujutsu (2005), а завршио је и курс за радио-аматера Е класе у Сремској Каменици 2004. године. Значајан сегмент његовог стручног усавршавања односи се и на међународне програме, специјализоване курсеве, сертификоване обуке и студијске посете. Посебно се издваја тренинг за писање предлога међународних пројеката Horizon 2020 – Training on Project Design, Proposal Development and Project Management for EU Horizon 2020 Programme, реализован у сарадњи European Training Academy и UNDP у Београду, у периоду од 4. до 12. октобра 2017. године. У оквиру усавршавања у области нуклеарне безбедности, завршио је IAEA online e-learning course који обухвата преглед претњи и ризика нуклеарне безбедности, укључујући модуле Overview of Nuclear Security Threats and Risks, Nuclear Security Threats and Risks, Introduction to and Overview of IAEA Nuclear Security Series Publications и Physical Protection of Nuclear Material and Nuclear Facilities, као и IAEA Regional Workshop on Human Resource Development, одржан у Подгорици 2017. године. Такође је завршио Future Leaders Training у оквиру DCAF Border Security Programme у Андермату, Швајцарска (2011), као и Weapons of Mass Destruction Crime Scene Operations Course у организацији Министарства одбране Сједињених Америчких Држава (2011). У области међународног хуманитарног права завршио је Sixth Regional Course in International Humanitarian Law на Факултету политичких наука Универзитета у Београду (2009). Учествовао је и у NATO SPS Leadership Roundtable on Information-Related Hybrid Threats in South-East Europe (2019), завршио медијски тренинг јавног наступа у организацији ОЕБС-а у Београду (2019), као и летњу школу међународне безбедности у организацији Мисије ОЕБС-а у Србији (2018). Додатно, завршио је међународни курс Economics for Disaster Prevention and Preparedness, који је 2021. године организовао DG ECHO, а који је обухватао теме моделирања ризика од катастрофа, финансијских инструмената отпорности и економске оправданости улагања у превенцију и припремљеност. У организацији Међународне агенције за атомску енергију учествовао је и у годишњем састанку International Nuclear Security Education Network (INSEN) у Бечу, док је у оквиру стручне студијске посете Joint Research Centre у Испри посетио Европску лабораторију за управљање кризама. За наведене програме, обуке и курсеве кандидат поседује одговарајуће међународне и националне сертификате и потврде. Успешно завршио Leadership Workshop у организацији COST Academy, одржан 16. маја 2025. године у седишту COST Association у Бриселу, усмерен на јачање лидерских капацитета у оквиру COST Actions и подстицање међународне научне сарадње. Обука је обухватила увод у рад COST-а (др Ronald de Bruin), панел искусних вођа COST акција (др Jitka Cejkova, Ms Ghazal Etminan, др Indrek Heinla) и индивидуалне и групне вежбе из лидерства засноване на практичним изазовима и peer-learning приступу. Учествовао као члан COST Action CA23126 – AlertHub: Warning Communication Knowledge Network, посвећене кризном комуницирању и системима раног упозоравања. Укупно посматрано, образовање и стручно усавршавање кандидата одликују се изразитим континуитетом, интердисциплинарношћу и јасном усмереношћу ка развоју високих научних, наставних и практичних компетенција у области наука безбедности, цивилне заштите и управљања ризицима од катастрофа. Комбинација формалног академског образовања, националних професионалних лиценци, специјалистичких курсева и међународних програма усавршавања потврђује његову свеобухватну оспособљеност за научни, наставни и стручни рад у области за коју се бира. 1.3. Награде и признања и академска именовања Добитник више међународних и националних награда, признања и стипендија за научни рад, академску изврсност и професионални допринос. Посебно се издваја престижна међународна награда Danubius Young Scientist Award (2017), која му је додељена као најбољем младом научнику из Републике Србије од стране Аустријског савезног министарства за науку, истраживање и привреду и Института за Дунавски регион и Централну Европу, као признање за изузетне научне резултате, истраживачку посвећеност и међународну релевантност научног рада. Кандидат је такође изабран за Локалног експерта за Србију из области управљања ризицима од катастрофа у оквиру међународног пројекта EU Support to Flood Prevention and Forest Fires Risk Management in the Western Balkans and Turkey, што представља значајно међународно стручно признање његовој експертизи. Поред тога, одлуком Сената Техничког универзитета у Леобену у Аустрији од 4. јуна 2025. године изабран је у академско звање Adjunct Professor на период од пет година, што представља значајно међународно академско признање његовом научном, наставном и стручном доприносу у области управљања ризицима и безбедности. Добитник је и признања Exemplary Service Award платформе Preprints.org за допринос развоју отворене науке и академске заједнице, односно за ангажовање у својству члана Изборног одбора за награду „Најпопуларнији препринт 2023“. Поред наведених међународних признања, кандидат је добитник стипендије Организације за европску безбедност и сарадњу за докторске студије на Факултету безбедности Универзитета у Београду, као и стипендије Фонда за младе таленте Министарства просвете Републике Србије за најбоље студенте завршних година основних академских студија. Добитник је и „Еуробанк EFG“ школарине за најбоље студенте Србије у оквиру пројекта „Инвестирајмо у европске вредности“, због посебног истицања у области криминалистичко-полицијско-безбедносних студија. За време студија на Криминалистичко-полицијској академији добио је награду за најбољег студента Прве генерације студената Криминалистичко-полицијске академије у Земуну за остварени просек 10,00, као и награде за најбољег студента прве, друге и треће године студија 2007, 2008. и 2009. године. Такође је добитник награде за најбољег студента у историји општине Лапово, као и награде за једног од најбољих кадета Средње школе унутрашњих послова у Сремској Каменици. Према јавно доступним показатељима на академској платформи Academia.edu, кандидат остварује изузетну видљивост и значајан међународни домет свог научноистраживачког рада. Профил кандидата прати 107.747 пратилаца, док има 246 налога које прати, 62 коаутора, 6 помињања, као и 62.761 јавни преглед профила, при чему се сврстава у горњих 0,5% профила на овој академској мрежи. Поред тога, на профилу је евидентирано 309 научних радова, 31 књига, 2 поглавља у књигама, 11 конференцијских презентација и 9 видео-материјала, што указује на висок ниво продуктивности, разноврсност научне продукције и континуирано присуство у академском простору. Наведени показатељи потврђују да кандидат поседује не само високу научну продуктивност, већ и изражену међународну препознатљивост, видљивост и рецепцију својих резултата у широј научној и стручној јавности. Посебну тежину има чињеница да се, према броју јавних прегледа и укупној видљивости профила, кандидат налази међу најистакнутијим истраживачима на платформи Academia.edu, што представља додатну потврду његовог угледа и утицаја у области којом се бави. Према јавно доступним подацима, кандидат има укупно 6.545 цитата на Google Scholar-у, 729 цитата у бази Scopus, од чега 585 хетероцитата, као и 609 цитата у бази Web of Science, од чега 479 хетероцитата. Ови подаци јасно указују да су резултати кандидатовог научног рада не само бројни и разноврсни, већ и високо видљиви, препознати и коришћени у домаћој и међународној научној заједници. Висок ниво цитираности, нарочито у најрелевантнијим међународним базама, представља снажан индикатор научне утицајности, актуелности истраживачких тема и значаја резултата које кандидат остварује у области студија безбедности, управљања ризицима од катастрофа, цивилне заштите и отпорности заједница. Сумирано посматрано, научноистраживачки рад кандидата након избора у звање ванредног професора одликују изразита продуктивност, континуитет, тематска актуелност, интердисциплинарност, висок степен међународне видљивости и снажан научни утицај. По броју остварених резултата, по њиховој вредности, по заступљености радова у највишим категоријама научне продукције, као и по библиометријским показатељима, овај изборни период представља најзначајнији део досадашњег научног опуса кандидата и јасно потврђује да кандидат у потпуности испуњава високе научне критеријуме који се постављају за избор у звање редовног професора. Према подацима приказаним у Academic Performance Certificate, заснованом на показатељима AD Scientific Index-а, кандидат остварује изузетно запажене резултате у области друштвених наука, а посебно у области disaster risk management, у којој је рангиран као први на Универзитету у Београду и први у Републици Србији. AD Scientific Index представља међународни систем рангирања научника и универзитета који се заснива на транспарентним, јавно доступним и у реалном времену ажурираним библиометријским показатељима, пре свега на вредностима h-индекса, i10 индекса и броја цитата, и то како укупних, тако и у новијем периоду. Посебна вредност овог система огледа се у томе што, поред апсолутних библиометријских вредности, приказује и позицију истраживача у оквиру матичног универзитета, државе, Европе и света, као и дисциплинске показатеље изврсности и такозване SMART Momentum Indicators, којима се процењује научни замах у последњих шест година у односу на укупан научни опус. Према овом сертификату, кандидат остварује укупан h-индекс 40, док recent h-индекс износи 34, што указује на снажан кумулативни научни утицај, али и на изразиту актуелност и континуитет научне продукције у новијем периоду. Посебно су значајни показатељи i10 индекса, који износи 161 укупно и 123 у новијем периоду, што потврђује велики број радова који су остварили запажену цитираност. Укупан број цитата износи 6.545, док број цитата у новијем периоду износи чак 5.174, што јасно показује да је највећи део научног одјека кандидатовог рада остварен управо у последњих неколико година. Посебно је значајан сегмент сертификата који се односи на Top Field Excellence (SMART Discipline Benchmark) у оквиру друштвених наука. У једној од дисциплинских категорија кандидат је рангиран на 5. месту на Универзитету у Београду и 6. месту у Републици Србији, док је у другој дисциплинској категорији, која се односи на област disaster risk management, рангиран као први на Универзитету у Београду и први у Србији. Истовремено, у европским и светским оквирима у оквиру ове уже области заузима 110. место у Европи и 328. место у свету, што представља изузетно вредан показатељ научне изврсности и дисциплинске препознатљивости. Додатну вредност представљају и SMART Momentum Indicators, који у систему AD Scientific Index-а служе за процену динамике развоја научног утицаја у последњих шест година. Према сертификату, кандидат остварује H-Index Momentum Score 0.850, i10 Index Momentum Score 0.764 и Citation Momentum Score 0.796, што указује на веома снажан научни замах, стабилан раст утицаја и високу актуелност његових истраживања. Ови индикатори су од посебног значаја јер показују да научна позиција кандидата није заснована само на раније стеченим резултатима, већ и на изразито интензивној и међународно релевантној продукцији у новијем периоду. На академској мрежи ResearchGate кандидат остварује запажену међународну видљивост и препознатљивост свог научноистраживачког рада. Према доступним показатељима, његов профил обухвата 458 истраживачких јединица, уз Research Interest Score од 2.576, укупно 4.065 цитата, h-индекс 31, 174.103 читања и 1.133 препоруке. Посебно је значајно да је његов Research Interest Score виши од 97% свих чланова ResearchGate мреже, као и од 98% истраживача који су своју прву публикацију објавили 2011. године, што јасно указује на високу видљивост, утицај и рецепцију његових научних резултата у међународној академској заједници. Остварени резултати потврђују континуитет, продуктивност и релевантност научног рада кандидата, као и значајан степен интересовања стручне и научне јавности за теме којима се бави. Наведени библиометријски показатељи, посматрани у целини, представљају додатну потврду научне компетентности кандидата и његовог препознатљивог доприноса развоју уже научне области.

ОБАВЕЗНИ УСЛОВИ ЗА ИЗБОР

2.1. Наставно-педагошки рад 2.1.1. Наставно-педагошки рад након избора у звање ванредног професора Од 2022. године запослен је на Факултету безбедности Универзитета у Београду, на Катедри студија управљања у ванредним ситуацијама и за еколошку безбедност, у звању ванредног професора. Пре тога, од 2017. до 2022. године био је запослен на истом факултету у звању доцента. Тренутно изводи наставу на основним, мастер и докторским академским студијама на следећим предметима: Управљање ризицима у ванредним ситуацијама, Заштита од природних и антропогених катастрофа, Безбедносни ризици и катастрофе, Друштво и катастрофе, Кризни менаџмент у природним и индустријским катастрофама и Интегрисано смањење ризика од катастрофа. Кандидат је током целокупног изборног периода остваривао позитивне резултате у студентским анкетама, што потврђује континуитет квалитетног и одговорног педагошког рада. На предмету Управљање ризицима у ванредним ситуацијама кандидат је у студентским анкетама остварио просечну оцену 4,84 у школској 2021/2022. години, 4,71 у школској 2022/2023. години, 4,56 у школској 2023/2024. години и 4,46 у школској 2024/2025. години. Изабран је у професорско звање Adjunct Professor на Техничком универзитету у Леобену у Аустрији (Montanuniversität Leoben), у оквиру Department of Environmental and Energy Process Engineering, на основу одлуке Сената Универзитета од 4. јуна 2025. године, на период од пет година (2025–2030). У том својству је наставно и истраживачки ангажован на међународном мастер програму Safety and Disaster Management у академској 2024/2025, 2025/2026. години, где изводи наставу на предмету Preventive Planning and Protective Measures in the Surroundings of Industrial Plants као носилац курса, Critical Infrastructure Protection, као и на предмету Vulnerability, Stress, Resilience, дајући значајан допринос развоју области управљања ризицима, безбедности и отпорности заједница. Током 2024. године ангажован је као гостујући професор на аустријском универзитету Montanuniversität Leoben, на Department of Environmental and Energy Process Engineering, у оквиру мастер програма Safety and Disaster Management (интердисциплинарне студије). Ово ангажовање представља значајно међународно признање његовог научног, наставног и истраживачког рада у области управљања ризицима, безбедности и катастрофа. Ангажован је као предавач на Факултету организационих наука Универзитета у Београду, на докторским академским студијама Софтверско инжењерство и е-пословање, за предмет „Управљање ризицима у е-пословању“, у летњем семестру академске 2024/2025, 2025/2026. године. Ово ангажовање реализовано је на основу званичне одлуке Наставно-научног већа Факултета безбедности Универзитета у Београду, којом му је одобрено ангажовање и додељено пуно овлашћење за извођење наставе и потписивање пратеће документације на овом докторском курсу. Такође је ангажован као ванредни професор на Академији струковних студија Београд – Одсек Висока здравствена школа, на студијском програму Струковни мастер санитарно-еколошки инжењер, из уже научне области Управљање ризицима у ванредним ситуацијама и цивилна заштита, за извођење наставе на предмету „Савремене стратегије и системи цивилне заштите“ у школској 2025/2026. години. Током 2024, 2025. и 2026. године. године изабран је и за предавача на престижном програму Високих студија безбедности и одбране (VSBO), који се реализује у оквиру Школе националне одбране „Војвода Радомир Путник“, Министарства одбране Републике Србије и Универзитета одбране. Овај програм окупља високе официре Војске Србије, руководиоце државних институција, чланове Народне скупштине, представнике министарстава, као и учеснике из партнерских земаља, чиме се даје значајан допринос јачању међународне сарадње у области одбране и безбедности. Током интензивног наставног и стручног рада, Владимир Цветковић активно учествује у реализацији програма кроз предавања, практичне анализе и припрему учесника за савремене безбедносне изазове. Његова улога обухвата не само преношење знања, већ и развој кључних компетенција у области управљања кризама, анализу актуелних безбедносних питања и подстицање интерактивног и аналитичког приступа учењу. На тај начин доприноси унапређењу професионалних капацитета полазника и обликовању нове генерације стручњака посвећених стабилности, отпорности и безбедности региона. Од 2025. године ангажован је као професор на новом међународном мастер програму International Disaster Management and Civil Protection на Универзитету у Бечу, где учествује у реализацији предмета Climate Change and Global Transitions – Challenges for Disaster Management. Овај ангажман остварује се на једној од најстаријих и најугледнијих универзитетских установа у Европи, основаној 1365. године. Реч је о значајном и савремено конципираном студијском програму који повезује академску заједницу, оперативне тимове и доносиоце одлука, са циљем јачања знања, компетенција и сарадње у областима управљања катастрофама, смањења ризика од катастрофа и цивилне заштите. Програм се реализује у два формата, прилагођена различитим професионалним и академским потребама полазника: мастер програм обухвата 120 ЕСПБ бодова, траје четири семестра и води до стицања звања Master of Science, уз израду мастер тезе, док Academic Expert Program обухвата 60 ЕСПБ бодова, траје три семестра и усмерен је на развој практичних и стручних компетенција у области међународног управљања катастрофама, управљања ризицима и цивилне заштите. Посебна вредност програма огледа се у његовом међународном и интердисциплинарном карактеру, будући да се настава изводи на енглеском језику, кроз комбинацију блок-наставе на партнерским универзитетима широм Европе и онлајн наставних јединица, чиме се полазницима омогућава стицање теоријских знања, практичних вештина и развој међународних професионалних мрежа. Наставни садржаји обухватају читав циклус управљања катастрофама — од превенције и припремљености до одговора, опоравка и изградње отпорности. Програм се реализује у сарадњи са више реномираних европских универзитета, међу којима су Универзитет у Бечу, Универзитет у Твентеу, Sant’Anna School of Advanced Studies Pisa, Универзитет у Бону и Dublin City University. Развијен је у оквиру пројекта EUMA, уз подршку Европске уније, а посебно се истиче улога академског директора програма, проф. др Thomasa Gladea, који је координисао конзорцијум и дао значајан допринос обликовању овог иновативног курикулума. Такође, ангажован је као предавач професор на Универзитету примењених наука у Бечу (FH Campus Wien – University of Applied Sciences) на предмету ,,Integriertes Sicherheitsmanagement“ у оквиру програма Integrated Safety and Security Management (ISM), уз комбиновање теоријске наставе и практичног рада. Током 2024. године одржао је гостујуће предавање на тему „Управљање ризицима у ванредним ситуацијама“ на Факултету за дипломатију и безбедност у Београду. Одржано је међународно академско предавање по позиву на Универзитету у Бечу (University of Vienna), у оквиру серије предавања Frontiers in Spatial Science: Natural Hazards, Vulnerability and Disasters, на тему „Disaster Risk Management and Environmental Security: Community-Based Disaster Risk Reduction – the Case of Western Balkans“, 15. априла 2026. године. Предавање је одржано на енглеском језику, у хибридном формату, и било је намењено студентима различитих академских профила Универзитета у Бечу и партнерских универзитета мреже Circle U, што потврђује међународну академску препознатљивост и наставни ангажман кандидата. Кандидат је и директор платформе ProSafeNet – The Global Hub for Safety, Security, Risk & Emergency Professionals and Scientists, која представља међународну професионалну и академску платформу усмерену на повезивање стручњака, истраживача, практичара и институција из области безбедности, сигурности, управљања ризицима и ванредних ситуација. Платформа је конципирана као простор за размену знања, искустава и добрих пракси, унапређење међународне сарадње, стручно умрежавање, као и промоцију савремених приступа у области смањења ризика од катастрофа, отпорности заједница, цивилне заштите и кризног менаџмента. Кроз овај ангажман кандидат додатно потврђује свој стратешки и организациони капацитет, као и способност да научна сазнања и професионална искуства интегрише у савремене облике међународне сарадње и стручног повезивања. Потписан Меморандум о стратешкој, стручној и академској сарадњи између међународне платформе ProSafeNet и Факултета безбедности – Скопље, Универзитет „Св. Климент Охридски“ – Битољ, који су свечано потписали проф. др Јонче Ивановски, декан Факултета безбедности, и проф. др Владимир М. Цветковић, директор ProSafeNet-а и председник Научно-стручног друштва за управљање ризицима у ванредним ситуацијама. Меморандумом је успостављено дугорочно партнерство у области безбедности, управљања ризицима, одговора на кризе и изградње отпорности, уз додељивање трајног Premium приступа ProSafeNet апликацији Факултету безбедности, ради коришћења напредних дигиталних алата, профилисања институције, публиковања академских и стручних активности, рада са студентима и алумнистима и унапређења регионалне и међународне. Oтворен консолидован, јавно доступни научно-наставни профил на Technical University of Leoben (Montanuniversität Leoben), Department of Environmental and Energy Process Engineering – Safety & Disaster Management (SDM) – PURE платформи Универзитета, са прегледом публикација, пројеката и наставног ангажмана, при чему су радови у отвореном приступу посебно означени; отворен је за научну и стручну сарадњу са истраживачима и институцијама ове специјализоване аустријске техничке установе, препознате по снажним резултатима у области инжењерства (https://pure.unileoben.ac.at/en/persons/vladimir-cvetkovic-2). Кандидат је главни и одговорни уредник два међународна научна часописа — International Journal of Disaster Risk Management (IJDRM) и International Journal of Contemporary Security Studies (IJCSS). Кроз овај уреднички ангажман активно доприноси развоју и афирмацији научноиздавачке делатности у областима управљања ризицима од катастрофа, безбедности, цивилне заштите и савремених студија безбедности. Његова уређивачка улога обухвата координацију редакцијских и рецензентских поступака, унапређење научног квалитета и видљивости часописа, јачање међународне сарадње са ауторима, рецензентима и члановима редакција, као и континуирано унапређење издавачких стандарда. На тај начин кандидат даје значајан допринос интернационализацији научне продукције и јачању академске препознатљивости у областима за које се бира. У току 2026. године, именован за члана Комисије за припрему извештаја за избор једног сарадника у настави за ужу научну област Организација полиције, за наставни предмет Полицијска тактика, Криминалистичко-полицијски универзитет, на основу Одлуке Већа Департмана криминалистике. У току 2025. године именован за члана комисије за избор у звање асистента са докторатом на Криминалистичко-полицијском универзитету у Београду. Био је ментор 1 докторске дисертације и коментор 3 докторске дисертације, као и ментор укупно 33 дипломска рада и 16 мастер радова, док је као члан комисије учествовао у одбрани 17 дипломских радова, 16 мастер радова и 3 докторске дисертације. Поред тога, активно је доприносио развоју научнонаставног подмлатка кроз организацију и реализацију семинара, радионица, студентских обука и практичних вежби у области управљања ризицима од катастрофа на Факултету и Научно-стручном друштву за управљање ризицима у ванредним ситуацијама. Посебан допринос огледа се и у објављивању већег броја коауторских научних радова са младим сарадницима, дипломираним студентима, мастер студентима и другим младим истраживачима, чиме је непосредно подстицао њихов научноистраживачки развој и академско напредовање. Био је ментор 1 докторске дисертације на Факултету безбедности и коментор 3 докторске дисертације, од чега 2 на Факултету организационих наука и 1 на Географском факултету. Такође, био је ментор укупно 33 дипломска рада и 16 мастер радова, док је као члан комисије учествовао у одбрани 17 дипломских радова, 16 мастер радова и 3 докторске дисертације на Факултету организационих наука, Факултету спорта и физичког васпитања и Географском факултету. У текућем изборном периоду био је ментор једне докторске дисертације, коментор три и члан комисије за одбрану три докторске дисертације:

Адаптација BRIC индикатора отпорности заједница на катастрофе у Србији: предиктивни модел заснован на DROP теоријском оквиру — Далибор Миленковић, 2025. Факултет безбедности, Универзитет у Београду. Ментор: Владимир М. Цветковић.
Примена вештачких неуронских мрежа и индикатора интернет присуства у предвиђању ризика од банкротства хотелијерских предузећа — Тијана Матејић, 2025. Факултет организационих наука, Универзитет у Београду. Улога: члан комисије за одбрану.
Интеграција техника форензичког рачуноводства у систем контроле — Марко Шпилер, 2025. Факултет организационих наука, Универзитет у Београду. Улога: ко-ментор. Ментор: Снежана Кнежевић.
Предиктивни модел отпорности локалних заједница Црне Горе на геохазарде изазване земљотресима — Горан Грозданић, 2024. Географски факултет, Универзитет у Београду. Улога: ко-ментор. Ментор: Мишко Милановић.
Интегрисани модел за превенцију финансијских превара у дигиталном окружењу — Милан Ресимић, 2024. Факултет организационих наука, Универзитет у Београду. Улога: ко-ментор. Ментор: Снежана Кнежевић.
Резилијентност урбаних заједница на опасности изазване пожарима — Јелена Динић, 2023. Факултет безбедности, Универзитет у Београду. Улога: члан комисије за одбрану.
Анализа у функцији побољшања ефикасности рада ватрогасне и службе хитне медицинске помоћи на територији града Ниша — Матија Милић, 2026. Географски факултет, Универзитет у Београду. Улога: члан комисије за одбрану теме.

Мастер радови под менторством

Компаративна студија начина коришћења спасилачких паса током катастрофа (Comparative Study of the Use of Rescue Dogs During Disasters) — Немања Д. Миљковић, 2024, COBISS.sr-ID 151612937. Улога: ментор.
Заштита културног наслеђа од последица природних катастрофа у Републици Србији (Protection of Cultural Heritage from the Consequences of Natural Disasters in the Republic of Serbia) — Стефан В. Голе, 2024, COBISS.sr-ID 153957641. Улога: ментор.
Компаративна анализа припремљености за катастрофе изазване шумским пожаром у региону Југоисточне Европе (Comparative Analysis of Preparedness for Disasters Caused by Wildfires in the Southeast Europe Region) — Милица М. Стефановић, 2023, COBISS.sr-ID 113273097. Улога: ментор.
Друштвена угроженост у високо ризичним поплавним подручјима (Social Vulnerability in High-Risk Flood Areas) — Сандра Љ. Радоњић, 2022, COBISS.sr-ID 59191305. Улога: ментор.
Испитивање фактора утицаја на социјалну отпорност на последице катастрофа изазваних поплавама (Examination of Factors Influencing Social Resilience to the Consequences of Flood-Induced Disasters) — Тамара З. Ивковић, 2022, COBISS.sr-ID 59178761. Улога: ментор.
Компаративна анализа система управљања ризицима од катастрофа у Немачкој, САД, Русији и Кини (Comparative Analysis of Disaster Risk Management Systems in Germany, the USA, Russia, and China) — Катарина С. Андрић, 2022, COBISS.sr-ID 76565257. Улога: ментор.
Родна димензија угрожености људи изазвана пандемијом Covid-19 (Gender Dimension of Human Vulnerability Caused by the Covid-19 Pandemic) — Милица Д. Чворовић, 2022, COBISS.sr-ID 77170697. Улога: ментор.
Улога друштвених медија у процесу информисања јавности о постојећим ризицима од катастрофа (The Role of Social Media in the Process of Informing the Public About Existing Disaster Risks) — Александра Г. Николић, 2022, COBISS.sr-ID 66095369. Улога: ментор.
Управљање ризицима од катастрофа изазваних нуклеарним хаваријама (Disaster Risk Management in Nuclear Accident-Induced Disasters) — Стефан Ј. Рикановић, 2022, COBISS.sr-ID 62261769. Улога: ментор.
Утицај религије на смањење ризика од катастрофа (The Influence of Religion on Disaster Risk Reduction) — Саша Романић, 2022, COBISS.sr-ID 76603913. Улога: ментор.
Друштвено-економски предиктори перцепције ризика и припремљености за катастрофе изазване пожарима у стамбеним објектима: студија случаја Београд (Socio-Economic Predictors of Risk Perception and Preparedness for Residential Fire Disasters: A Case Study of Belgrade) — Дарко Б. Протић, 2021, COBISS.sr-ID 45176073. Улога: ментор.
Едукација ученика о смањењу ризика од катастрофа коришћењем мултимедијалних садржаја (Education of Students on Disaster Risk Reduction Through Multimedia Content) — Иванка Крњић, 2021, COBISS.sr-ID 45188361. Улога: ментор.
Заштита критичне инфраструктуре од катастрофа изазваних техничко-технолошким опасностима (Protection of Critical Infrastructure from Disasters Caused by Technical-Technological Hazards) — Андрија Кезуновић, 2021, COBISS.sr-ID 46051337. Улога: ментор.
Иновативна решења унапређења комуникације ризика од катастрофа: чиниоци утицаја на ефикасност и примењивост у пракси (Innovative Solutions for Improving Disaster Risk Communication: Factors Affecting Efficiency and Applicability in Practice) — Марко П. Радовановић, 2021, COBISS.sr-ID 48294665. Улога: ментор.
Компаративна студија индивидуалне отпорности грађана на катастрофе изазване поплавама и земљотресом: студија случаја Београда (Comparative Study of Individual Resilience of Citizens to Flood- and Earthquake-Induced Disasters: A Case Study of Belgrade) — Немања Б. Бошковић, 2021, COBISS.sr-ID 45541385. Улога: ментор.
Утицај демографских фактора на перцепцију ризика од природних катастрофа изазваних земљотресом: студија случаја Београд (The Influence of Demographic Factors on Risk Perception of Earthquake-Induced Natural Disasters: A Case Study of Belgrade) — Јелена М. Планић, 2021, COBISS.sr-ID 54925065. Улога: ментор.
Интегрисано управљање ризицима у ванредној ситуацији изазваној пожаром: студија случаја Електродистрибуције Београд (Integrated Risk Management in an Emergency Situation Caused by Fire: A Case Study of Elektrodistribucija Beograd) — Кристина С. Марковић, 2020, COBISS.sr-ID 46189577. Улога: ментор.
Компаративна анализа политика управљања ризицима од катастрофа у региону Југоисточне Европе (Comparative Analysis of Disaster Risk Management Policies in the Southeast Europe Region) — Саша Д. Тодоровић, 2020, COBISS.sr-ID 31247881. Улога: ментор.
Митови о понашању људи у условима катастрофа (Myths About Human Behavior in Disaster Conditions) — Марина З. Јовановић, 2020, COBISS.sr-ID 44881929. Улога: ментор.
Повећање ризика од катастрофа изазваних опасностима услед климатских промена (Increase in Disaster Risk Caused by Hazards Resulting from Climate Change) — Лазар Г. Грбић, 2020, COBISS.sr-ID 46270217. Улога: ментор.
Улога друштвених мрежа у смањењу ризика од катастрофа (The Role of Social Networks in Disaster Risk Reduction) — Марко Николић, 2020, COBISS.sr-ID 46621705. Улога: ментор.
Унапређење спремности службеника обезбеђења за поступање у ванредним ситуацијама изазваним пожаром (Improving the Preparedness of Security Officers for Response in Emergency Situations Caused by Fire) — Славица Павловић, 2020, COBISS.sr-ID 46257929. Улога: ментор.
Демографска и социо-економска перспектива перцепције ризика од природних катастрофа изазваних поплавом: студија случаја Београд (Demographic and Socio-Economic Perspective of Risk Perception of Flood-Induced Natural Disasters: A Case Study of Belgrade) — Јована Ј. Перић, 2019, COBISS.sr-ID 513502389. Улога: ментор.
Евакуација из стамбених објеката у ванредним ситуацијама изазваним пожарима (Evacuation from Residential Buildings in Emergency Situations Caused by Fires) — Новак Р. Мумовић, 2019, COBISS.sr-ID 513414581. Улога: ментор.
Испитивање утицаја демографских и социо-економских фактора на ниво припремљености грађана за реаговање у ванредним ситуацијама изазваним шумским пожарима у Пријепољу (Examination of the Influence of Demographic and Socio-Economic Factors on the Level of Citizens’ Preparedness for Response in Emergency Situations Caused by Wildfires in Prijepolje) — Богдан М. Филиповић, 2019, COBISS.sr-ID 513498805. Улога: ментор.
Перцепција јавности о могућностима злоупотребе хемијског оружја у терористичке сврхе: импликације на процес управљања ризицима у ванредним ситуацијама (Public Perception of the Possibilities of Chemical Weapon Misuse for Terrorist Purposes: Implications for the Risk Management Process in Emergency Situations) — Мирко К. Млинар, 2019, COBISS.sr-ID 513456821. Улога: ментор.
Родна димензија угрожености грађана од природних катастрофа изазваних поплавама 2014. године: студија случаја Свилајнац (Gender Dimension of Citizens’ Vulnerability to Natural Disasters Caused by the 2014 Floods: A Case Study of Svilajnac) — Маја Б. Сврдлин, 2019, COBISS.sr-ID 513496757. Улога: ментор.
Компаративна анализа угрожености и капацитета локалних самоуправа у Србији за катастрофе изазване јавноздравственим ризицима (Comparative Analysis of the Vulnerability and Capacities of Local Self-Governments in Serbia for Disasters Caused by Public Health Risks) — Дејан Ивановић, 2026. Улога: ко-ментор.

Списак тема мастер радова са чланством у комисијама

Утицај образовања на отпорност становништва у ванредним ситуацијама (Impact of Education on Population Resilience in Emergency Situations) — Јелена Каплановић, 2025.
Ефикасност локалних самоуправа у смањењу ризика од катастрофа и управљању ванредним ситуацијама (Efficiency of Local Self-Governments in Disaster Risk Reduction and Emergency Management) — Ђорђе Радојевић, 2025.
Улога организације Црвеног крста у управљању ванредним ситуацијама: студија случаја ванредна ситуација изазвана поплавама у Обреновцу (The Role of the Red Cross in Emergency Management: A Case Study of the Emergency Situation Caused by Floods in Obrenovac) — Андријана Крстић, 2025.
Улога цивилног друштва у превенцији и смањењу ризика од катастрофа у Републици Србији (The Role of Civil Society in the Prevention and Reduction of Disaster Risk in the Republic of Serbia) — Јована Ерваћанин, 2024.
Заштита културног наслеђа од последица природних катастрофа у Републици Србији (Protection of Cultural Heritage from the Consequences of Natural Disasters in the Republic of Serbia) — Стефан Голе, 2024.
Концепт и пракса заштите деце у ванредним ситуацијама (Concept and Practice of Child Protection in Emergency Situations) — Емилија Божовић, 2024.
Инвестициони и неинвестициони радови и мере одбране од поплава (Investment and Non-Investment Works and Measures for Flood Defense) — Кристина Вељовић, 2024.
Комуникација ризика од катастрофа у Републици Србији – студија случаја град Краљево (Disaster Risk Communication in the Republic of Serbia: The Case Study of the City of Kraljevo) — Димитрије Стајић, 2024.
Припремљеност грађана за реаговање у ванредним ситуацијама изазваним пожарима (Citizens’ Preparedness to Respond in Emergency Situations Caused by Fires) — Јасмина Марковић, 2023.
Бујичне поплаве у сливу Колубаре на територији града Ваљева и имплементиране мере заштите (Flash Floods in the Kolubara Basin in the Territory of the City of Valjevo and Implemented Protection Measures) — Ивана Гајић, 2022.
Службе за хитне случајеве у одговору на ванредне ситуације (Emergency Services in Response to Emergency Situations) — Сања Стојиљковић, 2022.
Улога локалне самоуправе у превенцији, одговору и смањењу ризика од катастрофа, студија случаја – Општина Лајковац (The Role of Local Self-Government in Prevention, Response, and Disaster Risk Reduction: A Case Study of the Municipality of Lajkovac) — Анђела Митровић, 2022.
Припремљеност грађана за катастрофу изазвану COVID-19 вирусом: студија случаја Београд (Citizens’ Preparedness for a Disaster Caused by the COVID-19 Virus: A Case Study of Belgrade) — Александра Радосављевић, 2022.
Улога медија у смањењу ризика од елементарних и других непогода (The Role of the Media in Reducing the Risk of Natural and Other Hazards) — Никола Јовановић, 2021.
Превенција и смањење ризика од пожара и експлозија у угоститељским објектима – студија случаја Шабац (Prevention and Reduction of the Risk of Fires and Explosions in Hospitality Facilities: A Case Study of Šabac) — Жељко Лукић, 2021.
Учешће грађана у изградњи отпорности заједнице од природних и других непогода (Citizen Participation in Building Community Resilience to Natural and Other Hazards) — Николина Милинић, 2021.
Мере смањења ризика од поплава на територији града Смедерева (Flood Risk Reduction Measures in the Territory of the City of Smederevo) — Јелена Јаковљевић, 2021.
Управљање ванредним ситуацијама – компаративна анализа Европске уније и земаља у региону (Emergency Management: A Comparative Analysis of the European Union and Countries in the Region) — Сара Радовић, 2019.
Бујичне поплаве у Републици Србији и мере заштите (Torrential Floods in the Republic of Serbia and Protection Measures) — Анђела Илић, 2018.
Безбедносни аспекти водних ресурса и климатске промене (Security Aspects of Water Resources and Climate Change) — Ивана Срејић, 2018.
Процена угрожености територије АП Војводина геолошким ризиком – клизишта (Assessment of the Vulnerability of the Territory of AP Vojvodina to Geological Risk – Landslides) — Јелена Лалић, 2020.
Адаптивно управљање и заштита од поплава и бујица – прилагођавање поплавном ризику у општини Пожега (Adaptive Flood and Torrential Flood Management and Protection: Adaptation to Flood Risk in the Municipality of Požega) — Аница Дрндаревић, 2019.
Процена и смањење ризика од природних катастрофа у локалној самоуправи (Assessment and Reduction of the Risk of Natural Disasters in Local Self-Government) — Петар Милутиновић, 2019.
Превенција и смањење ризика од пожара у објектима од посебног значаја за одбрану Републике Србије (Prevention and Reduction of Fire Risk in Facilities of Special Importance for the Defense of the Republic of Serbia) — Саша Елдовић, 2020.
Утицај сеизмичке угрожености Републике Србије на асеизмичко пројектовање грађевинских објеката (The Impact of Seismic Vulnerability of the Republic of Serbia on Aseismic Structural Design of Buildings) — Александра Паштар, 2019.
Улога локалне самоуправе у смањењу ризика и изградњи отпорности заједнице од хидросферских ризика (The Role of Local Self-Government in Risk Reduction and Building Community Resilience to Hydrospheric Risks) — Сања Цветковић, 2019.
Организација мере смањења сеизмичких ризика на територији града Краљева (Organization of Measures for Reducing Seismic Risks in the Territory of the City of Kraljevo) — Бојана Ђаловић, 2019.
Компаративна студија начина коришћења спасилачких паса током катастрофа (Comparative Study of the Use of Rescue Dogs During Disasters) — Немања Миљковић, 2024.
Утицај демографских фактора на перцепцију ризика од природних катастрофа изазваних земљотресом: студија случаја Београд (Impact of Demographic Factors on the Perception of the Risk of Natural Disasters Caused by Earthquakes: A Case Study of Belgrade) — Јелена Планић, 2021.

Списак тема специјалистичких радова са чланством у комисијама

Систем трагања и спасавања код удеса ваздухоплова на територији Републике Србије (Aircraft Accident Search and Rescue System in the Territory of the Republic of Serbia) — Небојша Арсенић, 2019.
Улога ЈП Ада Циганлија у одбрани од поплава на територији општине Чукарица (The Role of JP Ada Ciganlija in Flood Defense in the Territory of the Municipality of Čukarica) — Јелена Паланц, 2017.
Билатерална сарадња Републике Србије и Руске Федерације у области отклањања последица ванредних ситуација (Bilateral Cooperation of the Republic of Serbia and the Russian Federation in the Field of Eliminating the Consequences of Emergency Situations) — Татјана Петковић, 2017.
Значај интероперабилности комуникационих система хитних служби у ванредним ситуацијама (The Importance of Interoperability of Communication Systems of Emergency Services in Emergency Situations) — Радмила Сандић, 2017.
Улога националних тимова Црвеног крста Србије у ванредним ситуацијама (The Role of National Teams of the Red Cross of Serbia in Emergency Situations) — Марија Пражић Петровић, 2017.
Процена угрожености од елементарних непогода и других несрећа – студија случаја општине Прешево (Assessment of Vulnerability to Natural Hazards and Other Accidents: A Case Study of the Municipality of Preševo) — Весел Кадрији, 2017.
Функционисање оперативног центра 112 и координација активности са градским штабом за ванредне ситуације у условима управљања ризиком од елементарних и других непогода (Functioning of the Operational Center 112 and Coordination of Activities with the City Emergency Headquarters in Conditions of Risk Management of Natural and Other Hazards) — Тамара Максимовић, 2017.
Национални програм за управљање ризиком од елементарних непогода и правци развоја система заштите и спасавања у Републици Србији (National Program for Disaster Risk Management and Directions for the Development of the Protection and Rescue System in the Republic of Serbia) — Драгана Пурешевић, 2017.
Процена угрожености и мере заштите и спасавања у ванредним ситуацијама – случај општине Чајетина (Vulnerability Assessment and Protection and Rescue Measures in Emergency Situations: The Case of the Municipality of Čajetina) — Марко Шуљагић, 2018.

Ментор одбрањених дипломских радова

Процена ризика од индустријских катастрофа у хемијској индустрији са фокусом на угроженост локалне заједнице: студија случаја постројења у Србији (Risk assessment of industrial disasters in the chemical industry with a focus on the vulnerability of the local community: A case study of facilities in Serbia) — Тамара Поповић, 2026.
Улога невладиних организација у изградњи отпорности заједнице на индустријске катастрофе (The Role of Non-Governmental Organizations in Building Community Resilience to Industrial Disasters) — Оливера Милетић, 2026.
Утицај образовања и информисања на отпорност младих на катастрофе: приступи и методе за повећање свести и спремности (The Impact of Education and Information on Youth Resilience to Disasters: Approaches and Methods for Increasing Awareness and Preparedness) — Данило Шкорић, 2026.
Отпорност локалних заједница на катастрофе: улога локалних самоуправа у смањењу ризика и управљању последицама (Resilience of Local Communities to Disasters: The Role of Local Self-Governments in Risk Reduction and Consequence Management) — Сунчица Марковић, 2025.
Основни тактички принципи заштите и спасавања људи у катастрофама (Basic Tactical Principles of Protection and Rescue of People in Disasters) — Тамара Петровић, 2025.
Управљање ризицима од катастрофа у САД-у (Disaster Risk Management in the USA) — Жељана Доцић, 2025.
Организација спасилачких активности у катастрофама изазваним екстремним температурама (Organization of Rescue Activities in Disasters Caused by Extreme Temperatures) — Јелена Живановић, 2025.
Улога научно-истраживачких организација у смањењу ризика од катастрофа (The Role of Scientific Research Organizations in Disaster Risk Reduction) — Анђела Манчић, 2025.
Управљање ризицима од катастрофа у Јапану (Disaster Risk Management in Japan) — Филип Митровић, 2024.
Управљање ризицима од катастрофа у Немачкој (Disaster Risk Management in Germany) — Јована Симјановски, 2024.
Снаге и слабости система управљања ризицима од катастрофа у Бугарској, Румунији и Албанији (Strengths and Weaknesses of Disaster Risk Management Systems in Bulgaria, Romania, and Albania) — Ања Бели, 2024.
Улога невладиних организација и цивилног друштва у смањењу ризика од катастрофа (The Role of Non-Governmental Organizations and Civil Society in Disaster Risk Reduction) — Ивана Миљковић, 2024.
Снаге и слабости система управљања ризицима од катастрофа у Србији, Хрватској и Северној Македонији (Strengths and Weaknesses of Disaster Risk Management Systems in Serbia, Croatia, and North Macedonia) — Воислав Масловарић, 2024.
Улога вештачке интелигенције у смањењу ризика од катастрофа (The Role of Artificial Intelligence in Disaster Risk Reduction) — Кристина Петровић, 2024.
Улога војске у смањењу ризика од катастрофа (The Role of the Military in Disaster Risk Reduction) — Софија Радојковић, 2024.
Организација спасилачких активности у ванредним ситуацијама изазваним хемијским оружјем (Organization of Rescue Activities in Emergency Situations Caused by Chemical Weapons) — Валентина Ристивојевић, 2023.
Управљање у ванредним ситуацијама изазваним злоупотребом нуклеарне енергије (Management in Emergency Situations Caused by the Misuse of Nuclear Energy) — Дијана Николић, 2023.
Организација спасилачких активности у катастрофама изазваним употребом нуклеарног оружја (Organization of Rescue Activities in Disasters Caused by the Use of Nuclear Weapons) — Исидора Декић, 2023.
Улога осигуравајућих компанија у смањењу ризика од катастрофа (The Role of Insurance Companies in Disaster Risk Reduction) — Ивана Прешић, 2022.
Улога школа у смањењу ризика од катастрофа (The Role of Schools in Disaster Risk Reduction) — Вања Шишовић, 2022.
Улога Европске уније у смањењу ризика од катастрофа (The Role of the European Union in Disaster Risk Reduction) — Бранислав Срдановић, 2022.
Катастрофе изазване ратним разарањима (Disasters Caused by War Destruction) — Наташа Гаврић, 2022.
Управљање лешевима након катастрофа (Management of Dead Bodies After Disasters) — Тамара Лелић, 2022.
Ватрогасно-спасилачке јединице (Fire and Rescue Units) — Стефан Петровић, 2022.
Катастрофе у ратним разарањима (Disasters in War Devastation) — Душан Петровић, 2022.
Последице катастрофа (Consequences of Disasters) — Милица Челић, 2021.
Улога регионалних организација у смањењу ризика од катастрофа (The Role of Regional Organizations in Disaster Risk Reduction) — Немања Данковић, 2021.
Катастрофе изазване употребом оружја за масовно уништавање у терористичким нападима (Disasters Caused by the Use of Weapons of Mass Destruction in Terrorist Attacks) — Марко Боровић, 2021.
Катастрофе изазване ратним разарањима (Disasters Caused by War Destruction) — Јован Јочовић, 2021.
Физичке и еколошке последице катастрофа (Physical and Ecological Consequences of Disasters) — Ђорђе Ђурић, 2021.
Заштита рањивих група у ванредним ситуацијама (Protection of Vulnerable Groups in Emergency Situations) — Николина Павловић, 2021.
Терористички напади употребом експлозива високе разорне моћи (Terrorist Attacks Using High-Destructive-Power Explosives) — Никола Јанковић, 2021.
Спасавање људи из рушевина (Rescue of People from Rubble) — Немања Миљковић, 2021.
Улога Црвеног крста у ванредним ситуацијама (The Role of the Red Cross in Emergency Situations) — Тамара Миловановић, 2021.
Теоријски оквири изучавања катастрофа (Theoretical Frameworks for the Study of Disasters) — Јелена Радовановић, 2021.
Улога ватрогасно-спасилачких јединица у ванредним ситуацијама изазваним поплавама (The Role of Fire and Rescue Units in Emergency Situations Caused by Floods) — Стефан Витор, 2021.
Тактика заштите и спасавања људи у катастрофама изазваним пожарима (Tactics of Protection and Rescue of People in Disasters Caused by Fires) — Ана Ђерговић, 2021.
Улога хитне медицинске помоћи у ванредним ситуацијама (The Role of Emergency Medical Assistance in Emergency Situations) — Милица Влајковић, 2021.
Перцепција ризика од катастрофа (Perception of Disaster Risk) — Душан Петковић, 2021.
Тактичко управљање у ванредним ситуацијама (Tactical Management in Emergency Situations) — Дејан Павловић, 2021.
Хемијски тероризам (Chemical Terrorism) — Ања Штрбан, 2021.
Тактика заштите и спасавања људи у катастрофама изазваним нуклеарним акцидентима (Tactics of Protection and Rescue of People in Disasters Caused by Nuclear Accidents) — Милица Стефановић, 2021.
Улога медија у смањењу ризика од катастрофа (The Role of Media in Disaster Risk Reduction) — Јелена Матић, 2021.
Тактика заштите и спасавања у катастрофама изазваним ратним дејствима (Tactics of Protection and Rescue in Disasters Caused by War Operations) — Зоран Планојевић, 2021.
Алати за информисање јавности о ризицима од катастрофа (Tools for Informing the Public About Disaster Risks) — Немања Јовановић, 2021.
Здравствене последице катастрофа (Health Consequences of Disasters) — Јелена Милојевић, 2021.
Алати за информисање јавности о ризицима од катастрофа (Tools for Informing the Public About Disaster Risks) — Никола Стефановић, 2021.
Последице катастрофа (Consequences of Disasters) — Невена Матијашевић, 2021.
Катастрофе изазване пожарима (Disasters Caused by Fires) — Драгана Бујишић, 2021.
Волонтирање у условима катастрофа изазваних COVID-19 (Volunteering in Conditions of Disasters Caused by COVID-19) — Тамара Јоргић, 2021.
Утицај друштвених мрежа и медија на ширење дезинформација у ванредној ситуацији изазваној COVID-19 (The Impact of Social Networks and Media on the Spread of Disinformation in the Emergency Situation Caused by COVID-19) — Милица Драшковић, 2021.
Улога и организација интервентно-спасилачких служби у ванредним ситуацијама изазваним терористичким нападима (The Role and Organization of Emergency Rescue Services in Emergency Situations Caused by Terrorist Attacks) — Неда Јовановић, 2021.
Улога хитне медицинске помоћи у ванредним ситуацијама (The Role of Emergency Medical Assistance in Emergency Situations) — Андријана Анђелић, 2021.
Тактика заштите и спасавања људи у катастрофама изазваним шумским пожарима (Tactics of Protection and Rescue of People in Disasters Caused by Forest Fires) — Саша Илић-Јанковић, 2021.
Тактика заштите и спасавања људи у катастрофама изазваним опасним материјама (Tactics of Protection and Rescue of People in Disasters Caused by Hazardous Materials) — Милица Ристић, 2021.
Улога образовних институција у смањењу ризика од катастрофа (The Role of Educational Institutions in Disaster Risk Reduction) — Марина Којић, 2021.
Тактика заштите и спасавања људи у катастрофама изазваним земљотресом (Tactics of Protection and Rescue of People in Disasters Caused by Earthquakes) — Сања Зафировић, 2021.
Хемијски тероризам као узрок катастрофа (Chemical Terrorism as a Cause of Disasters) — Милена Милојевић, 2021.
Тактика заштите и спасавања људи у катастрофама изазваним терористичким нападима (Tactics of Protection and Rescue of People in Disasters Caused by Terrorist Attacks) — Јована Савановић, 2021.
Улога службе хитне медицинске помоћи у ванредним ситуацијама (The Role of Emergency Medical Services in Emergency Situations) — Александра Ђорђевић, 2021.
Тактика заштите и спасавања људи у катастрофама изазваним епидемијама (Tactics of Protection and Rescue of People in Disasters Caused by Epidemics) — Владимир Цанкић, 2021.
Тактика заштите и спасавања људи у катастрофама изазваним пожарима (Tactics of Protection and Rescue of People in Disasters Caused by Fires) — Немања Ћосић, 2021.
Улога Војске у ванредним ситуацијама (The Role of the Military in Emergency Situations) — Вања Ђурђевић, 2021.
Тактика заштите и спасавања људи у катастрофама изазваним шумским пожарима (Tactics of Protection and Rescue of People in Disasters Caused by Forest Fires) — Петар Росић, 2021.
Анализа поплавног догађаја из 2014. године са предлогом решења заштите града Ваљева од великих вода реке Колубаре (Analysis of the 2014 Flood Event with a Proposal for Protecting the City of Valjevo from the High Waters of the Kolubara River) — Ивана Гајић, 2021.
Заштита од природних и антропогених катастрофа (Protection Against Natural and Anthropogenic Disasters) — Марија Видановић, 2021.
Улога информационих технологија у смањењу ризика од катастрофа изазваних поплавама (The Role of Information Technologies in Reducing the Risk of Flood-Induced Disasters) — Немања Грабеж, 2021.
Катастрофе изазване пожарима (Disasters Caused by Fires) — Давид Мојсиловић, 2021.
Припремљеност и одговор на нуклеарне претње (Preparedness and Response to Nuclear Threats) — Дејан Шалипур, 2021.
Тактика заштите и спасавања људи у катастрофама изазваним поплавом (Tactics of Protection and Rescue of People in Disasters Caused by Floods) — Катарина Илић, 2021.
Управљање у нуклеарним катастрофама (Management in Nuclear Disasters) — Мирослава Жјак, 2021.
Улога Горске службе спасавања Србије у ванредним ситуацијама (The Role of the Mountain Rescue Service of Serbia in Emergency Situations) — Иван Тодоровић, 2021.
Улога полиције у ванредним ситуацијама изазваним поплавама: оперативно-тактичке мере и радње (The Role of Police in Emergency Situations Caused by Floods: Operational-Tactical Measures and Actions) — Марина Поповић, 2021.
Демографски, социо-економски и психолошки фактори утицаја на припремљеност грађана за реаговање на катастрофе (Demographic, Socio-Economic and Psychological Factors Influencing Citizens’ Preparedness to Respond to Disasters) — Никола Величковић, 2021.
Процена ризика и заштита и спасавање од катастрофа изазваних пожарима (Risk Assessment and Protection and Rescue from Disasters Caused by Fires) — Стева Милетић, 2021.
Тактика заштите и спасавања људи у катастрофама изазваним пожаром (Tactics of Protection and Rescue of People in Disasters Caused by Fire) — Зејнил Авдић, 2021.
Тактика гашења пожара у ванредним ситуацијама (Fire Suppression Tactics in Emergency Situations) — Анђела Богдановић, 2021.
Реаговање у ванредним ситуацијама изазваним земљотресом (Response in Emergency Situations Caused by Earthquakes) — Александра Марковић, 2021.
Психосоцијална подршка у ванредним ситуацијама (Psychosocial Support in Emergency Situations) — Ана Ћирић, 2021.
Индикатори отпорности на катастрофе изазване земљотресима (Indicators of Resilience to Earthquake-Induced Disasters) — Милица Танасијевић, 2021.
Спасавање људи у ванредним ситуацијама изазваним земљотресима (Rescue of People in Emergency Situations Caused by Earthquakes) — Маријана Арсенијевић, 2021.
Улога интервентно-спасилачких служби у ванредним ситуацијама изазваним терористичким нападима (The Role of Emergency Rescue Services in Emergency Situations Caused by Terrorist Attacks) — Урош Јаковљевић, 2021.
Управљање ризицима у ванредним ситуацијама изазваним нуклеарним катастрофама (Risk Management in Emergency Situations Caused by Nuclear Disasters) — Јована Кнежевић, 2020.
Ублажавање ризика од катастрофа изазваних природним опасностима (Mitigation of Risks from Disasters Caused by Natural Hazards) — Тијана Глишовић, 2020.
Операције спасавања људи у катастрофама изазваним земљотресом (Operations for Rescuing People in Disasters Caused by Earthquakes) — Виолета Влајковић, 2020.
Системи упозорења на катастрофе (Disaster Warning Systems) — Никола Радеч, 2020.
Међународно трагање и спасавање из рушевина – USAR тимови (International Search and Rescue from Rubble – USAR Teams) — Петар Јовић, 2020.
Димензије и изазови опоравка од катастрофа (Dimensions and Challenges of Disaster Recovery) — Александра Ракић, 2020.
Техничко-технолошке катастрофе и мере заштите (Technical-Technological Disasters and Protection Measures) — Сандра Лазовић, 2020.
Геопросторна и временска дистрибуција катастрофа (Geospatial and Temporal Distribution of Disasters) — Маријана Димитров, 2020.
Техничко-технолошке катастрофе у тешкој индустрији (Technical-Technological Disasters in Heavy Industry) — Алекса Стојадинов, 2020.
Улога хитне медицинске помоћи у ванредним ситуацијама (The Role of Emergency Medical Assistance in Emergency Situations) — Данијела Пешић, 2020.
Отпорност градова на катастрофе (Urban Resilience to Disasters) — Сања Станић, 2020.
Угроженост и заштита критичне инфраструктуре у условима катастрофа (Vulnerability and Protection of Critical Infrastructure in Disaster Conditions) — Владан Дамјановић, 2020.
Управљање ризицима од катастрофа у Републици Србији (Disaster Risk Management in the Republic of Serbia) — Јелена Сретеновић, 2020.
Основни и напредни курсеви о смањењу ризика од катастрофа (Basic and Advanced Courses on Disaster Risk Reduction) — Јована Мартиновић, 2020.
Улога образовања у смањењу ризика од катастрофа (The Role of Education in Disaster Risk Reduction) — Јасмина Секанић, 2020.
Организације и надлежности интервентно-спасилачких служби у одговору на катастрофе (Organizations and Competences of Emergency Rescue Services in Disaster Response) — Ивана Крстић, 2020.
Реакција на катастрофе изазване терористичким нападом (Response to Disasters Caused by Terrorist Attacks) — Јована Копривица, 2020.

Стратегија и мере за ублажавање ризика од катастрофа (Strategy and Measures for Disaster Risk Mitigation) — Александра Николић, 2020.
Ублажавање ризика од катастрофа изазваних техничко-технолошким опасностима (Mitigation of Risks from Disasters Caused by Technical-Technological Hazards) — Јелена Рајић, 2020.
Катастрофе изазване пожарима (Disasters Caused by Fires) — Катарина Шљукић, 2020.
Индикатори отпорности на катастрофе изазване поплавама (Indicators of Resilience to Flood-Induced Disasters) — Весна Лазаревић, 2020.
Утицај климатских промена на појаву поплава (The Impact of Climate Change on the Occurrence of Floods) — Сања Делјанин, 2020.
Улога медија у смањењу ризика од катастрофа (The Role of Media in Disaster Risk Reduction) — Јелена Калпаковић, 2020.
Безбедносни ризици климатских промена (Security Risks of Climate Change) — Александра Ранђеловић, 2020.
Припремљеност становништва Републике Србије на реаговање у случају природне катастрофе изазване земљотресима (Preparedness of the Population of the Republic of Serbia to Respond in the Event of a Natural Disaster Caused by Earthquakes) — Ивана Ђорђевић, 2020.
Улога полиције у ванредним ситуацијама (The Role of Police in Emergency Situations) — Стефан Рикановић, 2020.
Катастрофе изазване употребом оружја за масовно уништавање у терористичким нападима (Disasters Caused by the Use of Weapons of Mass Destruction in Terrorist Attacks) — Тамара Манчић, 2020.
Управљање ризицима од атмосферских катастрофа (Risk Management of Atmospheric Disasters) — Дејан Вујаковић, 2020.
Виктимизација људи природним катастрофама (Victimization of People by Natural Disasters) — Александра Младеновић, 2020.
Хидролошке катастрофе: поплаве у Кини и на Флориди (Hydrological Disasters: Floods in China and Florida) — Анђела Бошковић, 2020.
Улога полиције у отклањању последица катастрофа изазваних терористичким нападима (The Role of Police in Eliminating the Consequences of Disasters Caused by Terrorist Attacks) — Миа Алијевић, 2020.
Управљање ризицима у вези са радиоактивним отпадом (Risk Management Related to Radioactive Waste) — Срђан Курак, 2020.
Улога полиције у ванредним ситуацијама (The Role of Police in Emergency Situations) — Андријана Денић, 2019.
Друштвене мреже и смањење ризика од катастрофа (Social Networks and Disaster Risk Reduction) — Никола Јанковић, 2019.
Управљање ризицима од катастрофа изазваним земљотресима – припремљеност, ублажавање, одговор и опоравак (Management of Risks from Earthquake-Induced Disasters: Preparedness, Mitigation, Response, and Recovery) — Миона Зељковић, 2019.
Управљање ризицима у ванредним ситуацијама изазваним нуклеарним удесима (Risk Management in Emergency Situations Caused by Nuclear Accidents) — Наталија Манчић, 2019.
Мере заштите и спасавања у ванредним ситуацијама (Protection and Rescue Measures in Emergency Situations) — Марија Макевић, 2019.
Анализа шумских пожара на подручју Републике Србије и мере превенције (Analysis of Forest Fires in the Territory of the Republic of Serbia and Prevention Measures) — Милица Петковић, 2019.
Интегрисано смањење ризика од катастрофа изазваних пожаром (Integrated Disaster Risk Reduction Caused by Fire) — Ненад Васић, 2019.
Последице катастрофа изазваних природним опасностима (Consequences of Disasters Caused by Natural Hazards) — Јелена Димитријевић, 2019.
Систем заштите од пожара у правним лицима (Fire Protection System in Legal Entities) — Тена Радолић, 2019.
Угроженост и заштита критичне инфраструктуре у условима природних катастрофа (Vulnerability and Protection of Critical Infrastructure in Conditions of Natural Disasters) — Немања Дедовић, 2019.
Еволуција истраживања катастрофа (Evolution of Disaster Research) — Катарина Андрић, 2019.
Улога полиције у смањењу ризика од катастрофа изазваних пожарима (The Role of Police in Reducing the Risk of Fire-Induced Disasters) — Душица Јовановић, 2019.
Отпорност локалне заједнице на катастрофе (Local Community Resilience to Disasters) — Тијана Симовић, 2019.
Управљање ризицима у ванредним ситуацијама изазваним експлозивним направама (Risk Management in Emergency Situations Caused by Explosive Devices) — Славољуб Живковић, 2019.
Управљање у ванредним ситуацијама изазваним терористичким нападима (Management in Emergency Situations Caused by Terrorist Attacks) — Милица Грче, 2019.
Улога ватрогасно-спасилачких јединица у управљању ризицима од катастрофа (The Role of Fire and Rescue Units in Disaster Risk Management) — Тамара Спасић, 2019.
Информациони системи подршке одлучивања у ванредним ситуацијама (Information Systems for Decision-Making Support in Emergency Situations) — Мирјана Марић, 2019.
Историјска перспектива природних катастрофа изазваних поплавама у Републици Србији: геопросторна и временска дистрибуција (A Historical Perspective of Natural Disasters Caused by Floods in the Republic of Serbia: Geospatial and Temporal Distribution) — Вања Лаловић, 2018.
Управљање ризицима у ванредним ситуацијама изазваним пожарима (Risk Management in Emergency Situations Caused by Fires) — Драгана Поповић, 2018.
Управљање ризицима у ванредним ситуацијама изазваним нуклеарним хаваријама (Risk Management in Emergency Situations Caused by Nuclear Accidents) — Александра Васиљевић, 2018.

Списак тема дипломских радова са чланством у комисијама – одбрањени дипломски радови

Управљање ризиком одлива кадрова у организацији (Human Resource Turnover Risk Management in an Organization) — Јована Керезовић, 2026.
Припрема институција политичке власти за функционисање у ратном и ванредном стању (Preparation of Political Authority Institutions for Functioning in War and Emergency Situations) — Теодора Кићановић, 2025.
Еколошка свест и решавање еколошких проблема у Републици Србији (Environmental Awareness and Solving Environmental Problems in the Republic of Serbia) — Сандра Топаловић, 2024.
Заштита културних добара – манастир Жича (Protection of Cultural Heritage – Žiča Monastery) — Анђела Поповић, 2024.
Мере заштите и отклањање последица изазваних удесима на нуклеарним постројењима (Protection Measures and Elimination of Consequences Caused by Accidents at Nuclear Facilities) — Александра Јовановић, 2021.
Мисије и задаци цивилне одбране Републике Србије (Missions and Tasks of the Civil Defense of the Republic of Serbia) — Бојана Гојковић, 2021.
Поплаве 2020 – Западна Србија (Floods 2020 – Western Serbia) — Ђорђе Ћусловић, 2021.
Хемијски акциденти и њихов утицај на животну средину (Chemical Accidents and Their Impact on the Environment) — Николина Павловић, 2021.
Место и улога цивилне одбране у концепту тоталне одбране (The Place and Role of Civil Defense in the Concept of Total Defense) — Валентина Китонић, 2021.
Мере заштите од експлозивних остатака из рата (Measures of Protection Against Explosive Remnants of War) — Немања Стаменов, 2021.
Значај психолошке помоћи у ванредним ситуацијама (The Importance of Psychological Assistance in Emergency Situations) — Јелена Голубовић, 2021.
Биолошки тероризам као безбедносни ризик (Biological Terrorism as a Security Risk) — Данијела Зувић, 2021.
Катастрофе изазване опасним материјама (Disasters Caused by Hazardous Materials) — Андреа Петровић, 2021.
Улога образовања у смањењу ризика од природних катастрофа (The Role of Education in Disaster Risk Reduction) — Наташа Златковић, 2021.
Међународна сарадња у области цивилне заштите (International Cooperation in the Field of Civil Protection) — Јована Тамамовић, 2021.
Улога цивилне одбране у концепту тоталне одбране и војне неутралности (The Role of Civil Defense in the Concept of Total Defense and Military Neutrality) — Неда Југовић, 2021.
Организација и мере заштите шума од пожара: студија случаја Пирот (Organization and Measures of Forest Fire Protection: A Case Study of Pirot) — Димитрије Панчић, 2021.
Организовање заштите од пожара у Републици Србији (Organization of Fire Protection in the Republic of Serbia) — Сандра Тркуља, 2020.
Опредељујући фактори развоја и изградње система цивилне одбране у свету (Determinative Factors of the Development and Construction of Civil Defense Systems in the World) — Стефан Костић, 2020.
Радови и мере заштите од поплава (Works and Measures for Flood Protection) — Славица Станојевић, 2020.
Међународни оквири сарадње и јачање система цивилне заштите (International Cooperation Frameworks and Strengthening of the Civil Protection System) — Стефан Филиповић, 2020.
Шумски пожари – мере заштите и спасавања (Forest Fires – Protection and Rescue Measures) — Владимир Луковић, 2020.
Управљање ванредним ситуацијама на територији града Ужица (Emergency Management in the Territory of the City of Užice) — Никола Живковић, 2020.
Улога и задаци међународних хуманитарних организација у ванредним ситуацијама (The Role and Tasks of International Humanitarian Organizations in Emergency Situations) — Верица Врећо, 2019.
Улога и капацитети ватрогасних јединица у одговору и санацији акцидената изазваних превозом опасних материја у друмском саобраћају (The Role and Capacities of Firefighting Units in Response to and Remediation of Accidents Caused by the Transport of Hazardous Materials in Road Traffic) — Александар Рашић, 2019.
Сегменти одбрамбених припрема великих техничких система (Segments of Defense Preparations of Large Technical Systems) — Немања Поледица, 2019.
Заштита од експлозивних остатака из рата (Protection Against Explosive Remnants of War) — Марина Новитовић, 2019.
Проблеми недостатка и квалитета воде за пиће у Супсахарској Африци (Problems of Drinking Water Scarcity and Quality in Sub-Saharan Africa) — Душан Живановић, 2018.
Утицај климатских промена на сектор пољопривреде у Републици Србији (Influence of Climate Change on the Agricultural Sector in the Republic of Serbia) — Стефана Главинић, 2017.

2.1.2. Наставно-педагошки рад након избора у звање доцента Од 2011. до 2017. године био је запослен на Криминалистичко-полицијској академији, најпре као сарадник у звању сарадника у настави, а потом као сарадник у звању асистента на следећим предметима: Безбедност у ванредним ситуaцијама, Спречавање и сузбијање пожара, експлозија и хаварија, Управљање ризицима у систему заштите и спасавања, Информациони системи у ванредним ситуацијама, Кризни менаџмент. У току 2010. године био је ангажован као демонстратор на предмету Безбедност саобраћаја на Криминалистичко-полицијској академији. У току 2011. године, на седници Катедре, изабран је за секретара Катедре безбедносних наука и до 2014. године обављао је ту функцију. Дакле, др Владимир М. Цветковић има шестогодишње радно искуство у оквиру наставно-педагошког рада на садашњем Криминалистичко-полицијском универзиту. Осим тога, током обављања наставних и педагошких активности у споменутој институцији, учествовао је у извођењу свих посебних облика наставе – обука: основна полицијска обука са студентима прве године (руковање и манипулација ватреним оружјем Министарства унутрашњих послова); основна полицијско-безбедносна обука за ванредне ситуације са студентима друге године основних академских и струковних студија; летња теренска обука у наставном центру „Митрово Поље“ МУП-а Републике Србије, на Гочу са студентима треће године академских и друге године струковних студија. На Криминалистичко-полицијској академији је од 2014. године водио секцију за ванредне ситуације, а од 2016. године и секцију полицијске самоодбране. Такође, био је ангажован у школској полицијској испостави и као члан комисије за самовредновање у Криминалистичко-полицијској академији. Према резултатима анкете, спроведене међу студентима основних академских и основних струковних студија криминалистике на Криминалистичко-полицијској академији, а током шестогодишњег ангажовања, др Владимир М. Цветковић био је оцењен просечном оценом 4.52. Др Владимир М. Цветковић је од 2017. године, па све до сада изводио наставу на Факултету безбедности, Универзитету у Београду на следећим предметима:

На основним академским студијама реализује наставу из предмета: Управљање ризицима у ванредним ситуацијама, Безбедносни ризици и катастрофе и Заштита од природних и антропогених катастрофа. Поред ових предмета, реализовао је наставу на предметима: Систем заштите и спасавања и Управљање у системима заштите и спасавања;
На мастер академским студијама – студије управљања ризиком од елементарних и других непогода реализује наставу из следећих предмета: Систем превенције и смањења ризика од елементарних и других непогода, Методологија процене ризика и израда планова заштите и спасавања од елементарних и других непогода и Руковођење активностима заштите и спасавања у условима елементарних непогода (носилац предмета);
На мастер академским студијама – студије наука безбедности реализује наставу из предмета Кризни менаџмент у природним и индустријским катастрофама;
На докторским академским студијама – студије наука безбедности реализује наставу из предмета Интегрисано смањење ризика од катастрофа.

У току 2021. године одржао је гостујуће предавање по позиву Универзитету у Новом Саду, Правном Факултету у Новом Саду у оквиру Правне клинике за заштиту животне средине на тему ,,Утицај климатских промена на повећање ризика од природних катастрофа“. У току 2019. године реализовао је серију гостујућих предавања на Криминалистичко-полицијском универзитету у оквиру мастер академских студија програма ,,NatRisk“, на предмету ,,Природне катастрофе“ на позив проф. др Слободана Миладиновића. Као експерт из области управљања ризицима од катастрофа, кандидат је био ангажован од стране Географског факултета Универзитета у Београду у експертском тиму за писање тематске свеске: природне непогоде у оквиру Просторног плана Републике Србије за период од 2021. до 2035. године, чији је носилац израде био проф. др Славољуб Драгићевић. У наставном процесу кандидат се показао као савестан и одговоран наставник који примењује савремена и иновативна наставна решења како би студентима у што већој мери пренео знања из области управљања ризицима у ванредним ситуацијама. У великој мери подстиче студенте на самосталан студијско истраживачки рад и свеобухватно коришћење литературе из споменуте области. У процесу наставе примењује савремене наставне методе усмерене ка осамостаљивању и оспособљавању студената за непосредно коришћење различите литературе. Подстиче студенте на повезивање и примену стечених знања за решавање конкретних студија случаја у области студија катастрофа. Др Владимир М. Цветковић је за потребе извођења наставе објавио уџбеник у издању Научно-стручног друштва за управљање ризицима у ванредним ситуацијама, 2 практикума и 1 збирку прописа: Цветковић, В. (2020). Управљање ризицима у ванредним ситуацијама. Београд: Научно-стручно друштво за управљање ризицима у ванредним ситуацијама (700 стр); Цветковић, В. (2021). Безбедносни ризици и катастрофе. Научно-стручно друштво за управљање ризицима у ванредним ситуацијама, Београд (практикум); Цветковић, В. (2019). Управљање ризицима и системи заштите и спасавања од катастрофа. Научно-стручно друштво за управљање ризицима у ванредним ситуацијама, Београд (практикум); Цветковић, В., Филиповић, М., & Гачић, Ј. (2019). Збирка прописа из области управљања ризицима од катастрофа. Научно-стручно друштво за управљање ризицима у ванредним ситуацијама, Београд, 1-1050. Према просечним резултатима евалуације рада наставника од стране студената путем Индивидуалног статистичког извештаја о вредновању рада наставника Универзитета у Београду, студенти су наставно-педагошки рад др Владимира М. Цветковића оценили просечном оценом 4,62 – 2017/2018; 4,65 – 2018/2019; 4,46 – 2019/2020; 4,59 – 2020/2021. На основу изнетих података и оцена може се закључити да кандидат поседује све наставно-педагошке квалитете који су потребни за позив ванредног универзитетског професора. Поред наставно-педагошког рада на Факултету безбедности, др Владимир М. Цветковић је основао организацију ,,Научно-стручно друштво за управљање ризицима у ванредним ситуацијама“ која окупља научнике, стручњаке и заинтересоване студенте из области управљања ризицима од катастрофа. У оквиру Друштва, реализоване су бројне обуке, курсеви, семинари, национална и међународна истраживања. У оквиру Друштва развијена је и издавачка делатност и до сада је објављено више књига, монографија, практикума и зборника радова који се користе у едукацији на многобројним факултетима. У оквирима споменутог друштва, доц. др Владимир М. Цветковић је организовао први национални семинар за студенте из области ванредних ситуација са називом ,,Тактика заштите и спасавања у ванредним ситуацијама: искуства са терена и поуке“, од 16. до 18. априла 2021. године, у Великој дворани Задужбине Коларац. Том приликом, било је присутно више од 250 студената са различитих Факултета и Универзитета у Србији и више од 50 професора и стручњака из области ванредних ситуација. Такође, др Владимир М. Цветковић је организатор и реализатор више обука за студенте различитих факултета из Србије из области ванредних ситуација: прва основна безбедносна обука из области ванредних ситуација, Стара планина, од 13. до 16. јула 2019. године; друга основна безбедносна обука из области управљања ризицима и заштите и спасавања у ванредним ситуацијама, Овчарско-Кабларска клисура, од 29. новембра до 1. децембра 2019. године; трећа основна безбедносна обука из области заштите и спасавања у ванредним ситуацијама, Овчарско-Kабларска клисура, од 29. октобра до 1. новембра 2020. године; обука за реаговање студената на неприступачним теренима, Кошутњак, 2019. године; учествовао заједно са студентима у међународној теренској вежби управљања последицама ванредних ситуација „СРБИЈА 2018“ у организацији Министарства унутрашњих послова – Сектора за ванредне ситуације и Евроатлантског координационог центра за ванредне ситуације Организације Северноатлантског уговора (NATO EDRCC), од 8. до 11. октобра 2018. године, Младеновац. Др Владимир М. Цветковић је организатор бројних предавања из области ванредних ситуација: Студентски град, предавање ,,Искуства и поуке у заштити и спасавању грађана Србије за време оружане агресије 1999. године“ у току 2019. године; оперативно полицијске вештине у ванредним ситуацијама (online) у току 2020. године; командно-симулациона вежба на тему санације клизишта и рада Градског штаба за ванредне ситуације 2019. године; уз подршку Секретаријата за послове одбране, ванредних ситуација, комуникацију и координацију односа са грађанима, одржана је трибина у вези са стањем ванредних ситуација на подручју града Београда, 2019. године; oдржано предавање ,,Природне кастастрофе – изазови за друштво и безбедност’’ у истраживачкој станици Петница (ИСП) у Ваљеву, 2018. године. У протеклом периоду, био је ангажован као предавач и реализатор семинара ,,Безбедност ученика у школским објектима“, каталошки број 9 из Каталога програма стручног усавршавања наставника, васпитача и стручних сарадника ЗУОВ за школску 2014/2015. и 2015/2016. године и за школску 2016/2017. годину. 2.1.2. Наставно-педагошки рад до избора у звање доцента Од 01.01.2010. године је запослен у Криминалистичко-полицијској академији као сарадник у звању сарадника у настави на предметима ,,Безбедност у ванредним ситуцијама“, ,,Спречавање и сузбијање пожара, експлозија и хаварија“ и ,,Управљање ризицима у систему заштите и спасавања“. Након запослења у Криминалистичко-полицијској академији, на седници Катедре безбедносних наука је изабран за секретара Катедре безбедносних наука и до 2014. године обављао је ту функцију. Од 2013. до 2016. године радио је као сарадник у настави у звању асистента на предметима ,,Безбедност у ванредним ситуацијама“, ,,Управљање ризицима у систему заштите и спасавања“, ,,Информациони системи у ванредним ситуацијама“, ,,Кризни менаџмент“. Др Владимир М. Цветковић има шестогодишње радно искуство у извођењу наставе у Криминалистичко-полицијској академији. Учествовао је у извођењу свих посебних облика наставе – обука: основна полицијска обука са студентима прве године (руковање и манипулација ватреним оружјем Министарства унутрашњих послова); основна полицијско-безбедносна обука за ванредне ситуације са студентима II године основних академских и струковних студија; летња теренска обука у НЦ „Митрово Поље“ МУП-а Р Србије на Гочу са студентима треће године академских и друге године струковних студија. На Криминалистичко-полицијској академији од 2014. године водио је секцију за ванредне ситуације, а од 2016. године и секцију полицијске самоодбране (Jujutsu). Такође, био је ангажован у школској полицијској испостави и као члан комисије за самовредновање у Криминалистичко-полицијској академији. По резултатима анкете спроведене 2013. године међу студентима основних академских и основних струковних студија криминалистике на Криминалистичко-полицијској академији др Владимир М. Цветковић оцењен је од стране студената оценом 4,20. 2.2. Научнo-истраживачки рад 2.2.1. Научнo-истраживачки рад након избора у звање ванредног професора Научноистраживачки рад кандидата након избора у звање ванредног професора представља најпродуктивнију, најзрелију и научно највреднију фазу његове досадашње академске каријере. Према извршеној квантификацији научних резултата, кандидат је у овом изборном периоду остварио укупно 129 научних резултата, у укупној вредности од 404 поена, што представља највећи број резултата и највећу укупну вредност у односу на све претходне изборне периоде. Ови показатељи недвосмислено указују на континуирано интензивирање научне активности, као и на јачање квалитета и међународне релевантности научне продукције кандидата. Посматрано у односу на укупан научни опус кандидата, који обухвата 318 резултата у укупној вредности од 915,7 поена, произлази да је управо у периоду након избора у звање ванредног професора остварено приближно 40,6% укупног броја резултата и око 44,1% укупне вредности научне продукције, што овом периоду даје посебну тежину у укупној оцени његовог научноистраживачког рада. Структура резултата у овом периоду показује изразиту доминацију међународно релевантних публикација и висококатегорисаних научних радова. Кандидат је остварио 1 резултат у категорији монографске студије, односно поглавља у монографији или рада у тематском зборнику водећег међународног значаја, у вредности од 6 поена; 10 радова у тематским зборницима међународног значаја (40 поена); 1 рад у водећем међународном часопису категорије М21а (12 поена); 6 радова у врхунским међународним часописима категорије М21 (60 поена); 15 радова у истакнутим међународним часописима категорије М22 (90 поена); 3 рада у међународним часописима категорије М23 (15 поена); као и 19 радова у националним часописима међународног значаја категорије М24 (57 поена). Укупно посматрано, само у овим категоријама међународне научне продукције кандидат је остварио 55 резултата у вредности од 280 поена, што чини приближно 69,3% укупне вредности резултата у овом изборном периоду. Оваква структура јасно потврђује снажну међународну видљивост, висок степен научне релевантности и способност кандидата да континуирано публикује у часописима и публикацијама највишег ранга. Поред изразито снажне међународне научне продукције, кандидат је и у овом периоду остварио значајне резултате у публикацијама националног значаја. У том смислу посебно се издваја 7 монографија националног значаја (49 поена), 4 резултата у категорији уређивања научних монографија и тематских зборника (4 поена), 8 радова у врхунским часописима националног значаја категорије М51 (20 поена), 5 радова у истакнутим часописима националног значаја категорије М52 (7,5 поена), 2 рада у националним часописима категорије М53 (2 поена), као и 5 радова у тематским зборницима националног значаја категорије М45 (7,5 поена). Поред тога, кандидат је у овом периоду остварио и 8 саопштења са међународних скупова штампаних у целини (8 поена), 9 саопштења са међународних скупова штампаних у изводу (4,5 поена), 8 саопштења са скупова националног значаја штампаних у целини (8 поена) и 3 саопштења са скупова националног значаја штампана у изводу (1,5 поена). У табели је евидентирана и уредничка активност кандидата вреднована са 8 резултата и 12 поена, што представља значајан додатни сегмент његовог научног ангажовања и доприноса развоју научноиздавачке делатности. Таква разноврсност резултата указује не само на обимност научне продукције, већ и на тематску ширину, континуитет у истраживачком раду и способност кандидата да своја истраживања пласира кроз различите облике научне комуникације. Квалитет и утицај научноистраживачког рада кандидата у овом периоду потврђују и библиометријски показатељи. Према јавно доступним подацима, кандидат има укупно 6.515 цитата на Google Scholar-у, 729 цитата у бази Scopus, од чега 585 хетероцитата, као и 609 цитата у бази Web of Science, од чега 479 хетероцитата. Ови подаци јасно указују да су резултати кандидатовог научног рада не само бројни и разноврсни, већ и високо видљиви, препознати и коришћени у домаћој и међународној научној заједници. Висок ниво цитираности, нарочито у најрелевантнијим међународним базама, представља снажан индикатор научне утицајности, актуелности истраживачких тема и значаја резултата које кандидат остварује у области студија безбедности, управљања ризицима од катастрофа, цивилне заштите и отпорности заједница. Сумирано посматрано, научноистраживачки рад кандидата након избора у звање ванредног професора одликују изразита продуктивност, континуитет, тематска актуелност, интердисциплинарност, висок степен међународне видљивости и снажан научни утицај. По броју остварених резултата, по њиховој вредности, по заступљености радова у највишим категоријама научне продукције, као и по библиометријским показатељима, овај изборни период представља најзначајнији део досадашњег научног опуса кандидата и јасно потврђује да кандидат у потпуности испуњава високе научне критеријуме који се постављају за избор у звање редовног професора. Према подацима приказаним у Academic Performance Certificate, заснованом на показатељима AD Scientific Index-а, кандидат остварује изузетно запажене резултате у области друштвених наука, а посебно у области disaster risk management, у којој је рангиран као први на Универзитету у Београду и први у Републици Србији. AD Scientific Index представља међународни систем рангирања научника и универзитета који се заснива на транспарентним, јавно доступним и у реалном времену ажурираним библиометријским показатељима, пре свега на вредностима h-индекса, i10 индекса и броја цитата, и то како укупних, тако и у новијем периоду. Посебна вредност овог система огледа се у томе што, поред апсолутних библиометријских вредности, приказује и позицију истраживача у оквиру матичног универзитета, државе, Европе и света, као и дисциплинске показатеље изврсности и такозване SMART Momentum Indicators, којима се процењује научни замах у последњих шест година у односу на укупан научни опус. Према овом сертификату, кандидат остварује укупан h-индекс 40, док recent h-индекс износи 34, што указује на снажан кумулативни научни утицај, али и на изразиту актуелност и континуитет научне продукције у новијем периоду. Посебно су значајни показатељи i10 индекса, који износи 161 укупно и 123 у новијем периоду, што потврђује велики број радова који су остварили запажену цитираност. Укупан број цитата износи 6.503, док број цитата у новијем периоду износи чак 5.174, што јасно показује да је највећи део научног одјека кандидатовог рада остварен управо у последњих неколико година. Посебно је значајан сегмент сертификата који се односи на Top Field Excellence (SMART Discipline Benchmark) у оквиру друштвених наука. У једној од дисциплинских категорија кандидат је рангиран на 5. месту на Универзитету у Београду и 6. месту у Републици Србији, док је у другој дисциплинској категорији, која се односи на област disaster risk management, рангиран као први на Универзитету у Београду и први у Србији. Истовремено, у европским и светским оквирима у оквиру ове уже области заузима 110. место у Европи и 328. место у свету, што представља изузетно вредан показатељ научне изврсности и дисциплинске препознатљивости. Додатну вредност представљају и SMART Momentum Indicators, који у систему AD Scientific Index-а служе за процену динамике развоја научног утицаја у последњих шест година. Према сертификату, кандидат остварује H-Index Momentum Score 0.850, i10 Index Momentum Score 0.764 и Citation Momentum Score 0.796, што указује на веома снажан научни замах, стабилан раст утицаја и високу актуелност његових истраживања. Ови индикатори су од посебног значаја јер показују да научна позиција кандидата није заснована само на раније стеченим резултатима, већ и на изразито интензивној и међународно релевантној продукцији у новијем периоду. На академској мрежи ResearchGate кандидат остварује запажену међународну видљивост и препознатљивост свог научноистраживачког рада. Према доступним показатељима, његов профил обухвата 458 истраживачких јединица, уз Research Interest Score од 2.576, укупно 4.065 цитата, h-индекс 31, 174.103 читања и 1.133 препоруке. Посебно је значајно да је његов Research Interest Score виши од 97% свих чланова ResearchGate мреже, као и од 98% истраживача који су своју прву публикацију објавили 2011. године, што јасно указује на високу видљивост, утицај и рецепцију његових научних резултата у међународној академској заједници. Остварени резултати потврђују континуитет, продуктивност и релевантност научног рада кандидата, као и значајан степен интересовања стручне и научне јавности за теме којима се бави. Наведени библиометријски показатељи, посматрани у целини, представљају додатну потврду научне компетентности кандидата и његовог препознатљивог доприноса развоју уже научне области. Према јавно доступним показатељима на академској платформи Academia.edu, кандидат остварује изузетну видљивост и значајан међународни домет свог научноистраживачког рада. Профил кандидата прати 107.747 пратилаца, док има 246 налога које прати, 62 коаутора, 6 помињања, као и 62.761 јавни преглед профила, при чему се сврстава у горњих 0,5% профила на овој академској мрежи. Поред тога, на профилу је евидентирано 309 научних радова, 31 књига, 2 поглавља у књигама, 11 конференцијских презентација и 9 видео-материјала, што указује на висок ниво продуктивности, разноврсност научне продукције и континуирано присуство у академском простору. Наведени показатељи потврђују да кандидат поседује не само високу научну продуктивност, већ и изражену међународну препознатљивост, видљивост и рецепцију својих резултата у широј научној и стручној јавности. Посебну тежину има чињеница да се, према броју јавних прегледа и укупној видљивости профила, кандидат налази међу најистакнутијим истраживачима на платформи Academia.edu, што представља додатну потврду његовог угледа и утицаја у области којом се бави. Кандидат је за потребе наставног процеса и унапређења студијске литературе објавио више значајних уџбеничких издања и збирки прописа из области управљања ризицима од катастрофа и ванредних ситуација. Посебно се издвајају уџбеник „Управљање ризицима у ванредним ситуацијама“ (2020), као и новије, проширено и концепцијски унапређено издање „Управљање ризицима од катастрофа: теорија, концепти и методе“ (2026), које представља значајан наставни и научни допринос у овој области. Поред тога, објавио је уџбеник Тактика заштите и спасавања у катастрофама (2022). Као коаутор је објавио и „Збирку прописа из области управљања ризицима од катастрофа“ (2019), која има посебан значај за проучавање нормативног, институционалног и практичног оквира система заштите и спасавања. Објавио је и књигу Отпорност на катастрофе – Водич за превенцију, реаговање и опоравак (2023). Наведена издања јасно потврђују континуирано ангажовање кандидата на развоју уџбеничке литературе и унапређењу квалитета наставе у области студија катастрофа, безбедности и цивилне заштите. Уредник је следећих научних монографија: Врачевић, Н. (2024). Обезбеђење и заштита клијента у зони високог безбедносног ризика. Београд: Научно-стручно друштво за управљање ризицима у ванредним ситуацијама; Станковић, Љ. (2023). Медијски систем Босне и Херцеговине и промене идентитета. Београд: Научно-стручно друштво за управљање ризицима у ванредним ситуацијама; Новаковић, Д. Д. (2022). Ризици од пожара у установама за извршење кривичних санкција. Београд: Научно-стручно друштво за управљање ризицима у ванредним ситуацијама; Ђурђевић, Д. (2025). Водич за одговоре на удес 2024. Београд: Научно-стручно друштво за управљање ризицима у ванредним ситуацијама. Рецензент је научних монографија и уџбеника: Динић, Ј. (2024). Резилијентност града: безбедносни аспекти. Београд: Сингидунум; Милошевић, Г., Стајић, Љ. (2022). Економска безбедност. Нови Сад : Правни факултет, Центар за издавачку делатност, 2022; Павић, А., Бериша, Х., Миљковић, М. (2025). Вештачка интелигенција и могућности доприноса у развоју стратегије националне безбедности. Војна академија. Рецензент пројекта Environmental Pollution & Climate Program, Environment and Life Sciences Research Center, Kuwait Foundation for the Advancement of Sciences – Research Directorate, у оквиру поступка евалуације пријављених пројеката. Учествовао је у бројним националним и међународним научним конференцијама и семинарима:

XXXVI Международная научно-практическая конференция «Предотвращение. Спасение. Помощь», Академия гражданской защиты МЧС России, Московская область, г. Химки, мкр. Новогорск, Россия, 4 марта 2026 года.
International scientific conference, Macedonia. 14th International Scientific Conference, the strategic and security concept for the countries of South-East Europe At: Republic of North Macedonia.
International Academic Institute, Academic Conference, Syracuse University, Florence, Italy, 20. june 2023.
Second National Conference SMART Balkans “Crisis management system in Serbia: The role of CSOs?”, Belgrade, Norway;
Sub-regional Workshop on “Identification of mechanisms for the effective implementation of FRMPs through pilot cases studies” 7-9 June 2022 – Belgrade EU support to Flood Prevention and Forest Fires Risk Management in the Western Balkans and Turkey – IPA FF;
Vienna International Academic Conference Education and Social Sciences, Business and Economics, International Academic Institute, University of Vienna 21 June 2022.
Workshop/Demonstration Exercise “Strengthening Resilience and Capacities of Floods Protection and Response Stakeholders Good practices and Development” which is organised by the RACVIAC- Centre for Security Cooperation and our DAREnet partner, the Croatian Ministry of Interior, 28-29 September in Zagreb.
12th International Conference of the International Society for the Integrated Disaster Risk Management, Cluj-Napoca, Romania, 21-23 September 2022. Hosted by Babeș-Bolyai University of Cluj-Napoca (Romania), Research Institute for Sustainability and Disaster Management based on High Performance Computing and Faculty of Environmental Science and Engineering.
Четврта меморијална научно-стручна конференција „Предраг Марић“: Савремено интегрисано управљање ризицима од катастрофа (2026, Београд, Србија)
Међународна научно-стручна конференција „Artificial Intelligence and Security in the 21st Century“ (2025, Београд, Србија)
International Conference “Geospatial and Environmental Dynamics – LAMINATION” (2025, Нови Сад, Србија)
8th International Conference on Industrial and Hazardous Waste Management (CRETE 2025) (2025, Хања, Грчка)
International Conference “Geospatial and Environmental Dynamics – LAMINATION” (2024, Нови Сад, Србија)
15th International Scientific Conference “Contemporary Security Challenges and Strengthening the Resilience of the Countries of Southeast Europe” (2024, Охрид, Северна Македонија)
International Scientific and Practical Conference: “International Experience in Emergency Risk Management” (2024, Москва, Русија)
International Scientific and Practical Conference “Firefighting and Rescue Operations in the Aftermath of Traffic Accidents Involving Electric Vehicles” (2024)
10th International European Congress on Advanced Studies in Basic Sciences (2024, Амстердам, Холандија)
6th International Congress on Scientific Research (2024)
International Academic Conference: “Temporary Security Ripples or New World Architecture of Security” (2023, Дојран, Северна Македонија)
14th International Scientific Conference “The Strategic and Security Concept for the Countries of South-East Europe” (2023, Северна Македонија)
International Academic Institute Academic Conference, Syracuse University (2023, Фиренца, Италија)
ICFBR2022 – International Conference on Fire Behaviour and Risk (2022, Италија)
12th International Conference of the International Society for the Integrated Disaster Risk Management (2022, Клуж-Напока, Румунија)
Budapest Conference / IAI Academic Conference Proceedings (2022, Будимпешта, Мађарска)
International Scientific Conference “30 Years of Independent Macedonian State” (2021, Охрид, Северна Македонија)
9. саветовање „Управљање ризицима“ (2021, Пожаревац, Србија), итд.
International scientific conference, Macedonia. 14th International Scientific Conference, the strategic and security concept for the countries of South-East Europe At: Republic of North Macedonia.
International Academic Institute, Academic Conference, Syracuse University, Florence, Italy, 20. june 2023.
Second National Conference SMART Balkans “Crisis management system in Serbia: The role of CSOs?”, Belgrade, Norway;
Sub-regional Workshop on “Identification of mechanisms for the effective implementation of FRMPs through pilot cases studies” 7-9 June 2022 – Belgrade EU support to Flood Prevention and Forest Fires Risk Management in the Western Balkans and Turkey – IPA FF;
Workshop/Demonstration Exercise “Strengthening Resilience and Capacities of Flood Protection and Response Stakeholders Good practices and Development” which is organized by the RACVIAC- Center for Security Cooperation and our DAREnet partner, the Croatian Ministry of Interior, 28-29 September in Zagreb.
12th International Conference of the International Society for the Integrated Disaster Risk Management, Cluj-Napoca, Romania, 21-23 September 2022. Hosted by Babeș-Bolyai University of Cluj-Napoca (Romania), Research Institute for Sustainability and Disaster Management based on High Performance Computing, and the Faculty of Environmental Science and Engineering.

Рецензирао је више од 400 научних радова, при чему се око 350 рецензија односи на радове објављене у међународним научним часописима, док се преостали део односи на домаће часописе, зборнике радова и друге научне публикације. Посебно се издваја рецензентски ангажман за већи број реномираних међународних часописа, међу којима су: Sustainability (52 рецензије), International Journal of Disaster Risk Reduction (45), Applied Sciences (43), International Journal of Environmental Research and Public Health (43), Land (10), Safety (11), Climate (8), Geomatics, Natural Hazards & Risk (8), Progress in Disaster Science (8), Systems (8), GeoHazards (7), ISPRS International Journal of Geo-Information (7), Disaster Medicine and Public Health Preparedness (6), Healthcare (5), PLOS One (4), Water (4), као и бројне друге међународне часописе из области безбедности, катастрофа, климатских промена, јавног здравља, одрживости, природних опасности и управљања ризицима. Овако обимна и тематски разноврсна рецензентска активност потврђује висок ниво научне релевантности кандидата, његову интердисциплинарну компетентност и активну укљученост у вредновање и унапређење квалитета међународне научне продукције.На тај начин дао је значајан допринос унапређењу научног квалитета, развоју академске изврсности и афирмацији истраживања у области безбедности, катастрофа и управљања ризицима. 2.2.2. Научнo-истраживачки рад након избора у звање доцента Поред наставно-педагошког рада, др Владимир М. Цветковић је објавио више од 190 научних радова у међународним и националним научним часописима, конференцијама и зборницима радова, као и научних монографија, практикума и збирки прописа из области управљања ризицима у ванредним ситуацијама. Од избора у звање доцента, објавио је 88 научних радова. Ужа област истраживачких интересовања јесу безбедност, катастрофе, ванредне ситуације, природне и антропогене опасности, управљање ризицима, цивилна заштита. Према званичним подацима научне мреже ,,Research Gate“ од новембра 2021. године, остварио је ,,RG“ скор 25.93, h-index 15, total research interest – 1009, 830 цитата, 407 препорукa и преко 77.100 читања научних радова. Према званичним подацима ,,Google schoolar citations“ остварио је 1170 цитата. Према бази података ,,Scopus“ има 15 научних радова који су 128 пута цитирани и вредност h индекса износи 6. Квантификацијом укупних научних резултата, др Владимир М. Цветковић остварио је преко 511.2 поена. Ангажован је на следећим међународним научно-истраживачким пројектима:

Horizon 2020 project – Danube River Region Resilience Exchange Network (DAREnet) – Call topic: SEC-21–GM-2016/2017: Pan European Networks of practitioners and other actors in the field of security. DAREnet is a 5-year Coordination and Support Action funded by the European Commission. The DAREnet consortium forms the backbone of the transnational, multi-disciplinary network. It brings together a unique combination of renowned institutions and players in flood mitigation and civil protection. This consortium provides broad, complementary coverage of the required capabilities, geographic balance, and the strategic motivation to succeed. A long history of previous collaboration providing the basis for an effective execution of DAREnet and beyond (2017-2022);
IPA FF project – EU Support to Flood Prevention and Forest Fires Risk Management in the Western Balkans and Turkey. The 3-year EU-funded IPA Floods and Fires program aims at improving capacities for flood and forest fire risk management in Albania, Bosnia and Herzegovina, Kosovo*, Montenegro, North Macedonia, Serbia, and Turkey. The international consortium was established by the Italian Civil Protection Department jointly with the Administration of the Republic of Slovenia for Civil Protection and Disaster Relief (URSZR), the Swedish Civil Contingencies Agency (MSB), the Romanian General Inspectorate for Emergency Situations (IGSU), the Fire Rescue Brigade of Moravian-Silesian Region, Czech Republic (FRB-MSR), the National Center for Disaster Management Foundation, Romania (CN APELL-RO), and CIMA Research Foundation, Italy (CIMA).

Био је ангажован на следећим националним научно-истраживачким пројектима:

Управљање полицијском организацијом у спречавању и сузбијању претњи безбедности у Републици Србији, од 2015. до 2018. године, научно-истраживачки пројекат који је реализовала Криминалистичко-полицијска академија у Београду;
Национална безбедност Републике Србије и безбедносне интеграције, 2014-2015. године, научно-истраживачки пројекат који је реализовала Криминалистичко-полицијска академија у Београду;
Развој институционалних капацитета, стандарда и процедура за супротстављање организованом криминалу и тероризму у условима међународних интеграција (бр. 179045), који реализује Криминалистичко-полицијска академија у Београду, 2011-2016. година, научно-истраживачки пројекат који финансира Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србиј

Такође, написао је и следећи пројекат ,,Strengthening integrated disaster risk management system in Serbia: DISARIMES“ који је у процедури учешћа на јавним позивима за финансирање пројеката. Др Владимир М. Цветковић је био у дводневној студијској посети у ,,Joint Research Centre – the Commission’s science and knowledge service EU“ у Италији, Испри и том приликом је посетио Европску лабораторију за управљање кризама (The European Crisis Management Laboratory acts as a research, development and test facility for ICT focused solutions which integrate devices, applications, and crisis management related information sources to support crisis management needs, such as threats analysis, common situation awareness, and collaborative decision making. Завршио је летњу школу међународне безбедности одржану у организацији мисије Организације за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС) у Србији од 15. до 19. августа 2018. године. Др Владимир М. Цветковић је на основу одлуке о образовању Комисије за припрему извештаја, Већа Департмана криминалистике на седници одржаној 01.07.2020. године, на Криминалистичко-полицијском универзитету, а на основу члана 2. Статута Криминалистичко-полицијског универзитета и Правилника о начину и поступку стицања звања наставника и сарадника, по конкурсу објављеном у службеном листу Националне службе за запошљавање ,,Послови“ од 01.07.020. године, именован за члана Комисије за припрему извештаја за избор једног наставника, са пуним радним временом, у звању вишег предавача или предавача за ужу научну област Безбедносне науке за наставни предмет Национална безбедност-на период од 5 година. Др Владимир М. Цветковић је рецензирао више од 80 научних радова у домаћим и међународним часописима, зборницима радова са националних и међународних научних конференција. Рецензирао је радове за следеће националне часописе: Безбедност; Наука, безбедност и полиција; Војно дело; Теме; Социолошки преглед; Ватрогаство и управљање пожарима итд. Поред тога, рецензирао је за бројне међународне часописе од којих су бројни индексирани у Web of Science: International Journal of Environmental Research and Public Health (8 papers); International Journal of Disaster Risk Reduction (5 papers); International Journal of Architectural Heritage; International Journal – Heliyon; Disaster Medicine and Public Health Preparedness; Geomatics, Natural Hazards and Risk (3 papers); Health Science Journal; Journal of Infection and Public Health; Preventive Medicine Reports; Risk Analysis; SAGE Open Medicine; Behavioral Sciences; Biomedical and Environmental Sciences; Sustainability; World Medical & Health Policy; Eastern European Economics итд. Учествовао је у бројним међународним и научним конференцијама и семинарима:

5th Global Summit of GADRI Engaging Sciences with Action, Organized by the Global Alliance of Disaster Research Institutes together with the support of the Regional Alliances, 2021;
12 International Scientific Conference “30 years of independent Macedonian state”;
Study visit to the academic institutions and Think Tanks in the Republic of France, 03 – 07 September 2018 – Organization for Security and Co-operation in Europe;
XI International Scientific Conference, Archibald Reiss Days, 2021;
7th Annual Forum of the EU Strategy for the Danube Region (EUSDR) taking place on 18-19 October 2018 in Sofia, Bulgaria;
The VIII International Scientific Conference Archibald Reiss Days, University of Criminal Investigation and Police Studies, Zemun, Belgrade, 2-3 october 2018.;
Annual Meeting of the International Nuclear Security Education Network, International Atomic Energy Agency in UN Vienna International Center, from 9 July 2018 to 13 July 2018;
12th International Conference on Environmental Legislation, Safety Engineering and Disaster Management, on 17-19 May 2018, in Cluj-Napoca, Romania;
Danube Rectors’ Conference 2017, Responsibilities of Danube Universities as promoters of EUSDR, November 9-10, 2017, University of Zagreb, Croatia;
Regional Workshop on Human Resources Development in Podgorica, Montenegro from 30 October to 3 November 2017, organized by International Atomic Energy Agency and Ministry of Sustainable Development and Tourism of Montenegro;
European Geosciences Union GmbH – EGU General Assembly 2017, Vienna, Austria, Volume: Vol. 19, EGU2017-6720: Session HS1.9/NH1.18 Hydrological risk under a gender and age perspective, Vienna.

2.2.3. Научнo-истраживачки рад до избора у звање доцента Др Владимир М. Цветковић објавио је 101 научни рад у домаћим и међународним часописима, зборницима, од чега 6 научних монографија и докторску дисертацију у периоду од 2011. до 2016. године: М23 – 1 (4 поена); М24 – 1 (4 поена); М42 – 6 (30 поена); М45 – 8 (12); М49 – 1(1 поен); М14 – 16 (80); М51- 29 (58); М52 – 5 (7,5 поена); М53 – 8 (8); М33 – 7 (7 поена); М34 – 15 (7,5); М63 – 3 (3 поена) М70 (6 поена). Квантификацијом научних резултата, др Владимир М. Цветковић остварио је укупно 228 научних поена. Од укупног број објављених радова, 68 радова објавио је као једини или први коаутор, а 33 као коаутор (табела 1). Ужа област истраживачких интересовања др Владимира Цветковића, јесу ванредне ситуације, управљање ризицима, цивилна заштита и безбедност. Служи се енглеским и немачким језиком. Ангажован је на следећим пројектима и семинарима:

Био је члан научноистраживачког пројекта који реализује Криминалистичко-полицијска академија у Београду под називом: „Национална безбедност Републике Србије и безбедносне интеграције“. Руководилац пројекта: проф. др Младен Бајагић, 2014-2015. година;
члан је научноистраживачког пројеката који реализује Криминалистичко-полицијска академија у Београду под називом: Управљање полицијском организацијом у спречавању и сузбијању претњи безбедности у Републици Србији. Руководилац пројекта проф. др Дане Субошић, 2015. година до 2018;
члан je нaучнoистрaживaчког прojeктa кoje финaнсирa Mинистaрствo прoсвeтe, нaукe и тeхнoлoшкoг рaзвoja Рeпубликe Србиje: Рaзвoj институциoнaлних кaпaцитeтa, стaндaрдa и прoцeдурa зa супрoтстaвљaњe oргaнизoвaнoм криминaлу и тeрoризму у услoвимa мeђунaрoдних интeгрaциja (бр. 179045), кojи рeaлизуje Криминaлистичкo-пoлициjскa aкaдeмиja у Бeoгрaду, 2011-2016. година (рукoвoдилaц прojeктa прoф. др Сaшa Mиjaлкoвић);
реализатор је семинара: ,,Безбедност ученика у школским објектима“ који је предвиђен Каталогом програма сталног стручног усавршавања наставника, васпитача и стручних сарадника за школску 2014/2015. и 2015/2016. године и за школску 2016/2017. годину;
Учествовао је у припремању међународног пројекта као кординатор за Србију Horizon 2020 Call: H2020-DRS-2015 Topic: DRS-10-2015 Type of action: CSA Proposal number: 700501 Proposal acronym: SOSP. Science opportunities saving population.

Др Владимир Цветковић рецензирао је око 14 научних радова у домаћим часописима и зборницима (безбедност, наука, безбедност и полиција, зборник међународне научне конференције) и 1 у међународном часопису (International Journal of Architectural Heritage). 3.4. Квантификација научних резултата Табела 1 пружа систематичан и прегледан увид у квантитативну и квалитативну структуру научних резултата кандидата, разврстаних према категоријама научне продукције и хронолошки посматрано кроз три изборна периода: до избора у звање доцента, након избора у звање доцента и након избора у звање ванредног професора. У оквиру сваке категорије резултата приказани су ознака резултата према важећој М-категоризацији, вредност појединачног резултата, број остварених резултата и укупно остварена вредност у сваком од посматраних периода, што омогућава јасно сагледавање развоја научне активности кандидата у погледу обима, континуитета и квалитета научне продукције. Анализа приказаних података показује да кандидат остварује изразито континуиран, продуктиван и прогресиван научни рад током читаве академске каријере, са посебно уочљивим интензивирањем научне продукције у периоду након избора у виша наставно-научна звања. До избора у звање доцента кандидат је остварио 101 научни резултат укупне вредности 228 поена. Након избора у звање доцента евидентирано је 88 резултата, али са већом укупном вредношћу од 283,7 поена, што указује на квалитативно напредовање и већу заступљеност резултата у вреднијим категоријама. Најизраженији научни допринос остварен је након избора у звање ванредног професора, када кандидат бележи 129 научних резултата укупне вредности 404 поена, што представља најзначајнији период његове досадашње научне активности, како према броју резултата, тако и према њиховој категоријалној вредности. Посебну тежину у укупној структури научних резултата имају резултати објављени у међународно релевантним публикацијама. У том смислу, нарочито је значајно да кандидат у последњем изборном периоду бележи резултате у највишим категоријама међународне научне продукције, укључујући монографску студију, односно поглавље у монографији или рад у тематском зборнику водећег међународног значаја, рад у водећем међународном часопису категорије М21а, шест радова у врхунским међународним часописима категорије М21, петнаест радова у истакнутим међународним часописима категорије М22, три рада у међународним часописима категорије М23 и деветнаест радова у националним часописима међународног значаја категорије М24. Оваква структура резултата недвосмислено потврђује снажну међународну видљивост кандидата, као и способност да континуирано публикује у часописима и публикацијама високог научног ранга. Поред међународне научне продукције, кандидат остварује и запажене резултате у оквиру публикација националног значаја. То се посебно огледа у значајном броју монографија националног значаја, радова у врхунским и истакнутим часописима националног значаја, као и у тематским зборницима и саопштењима са научних скупова. Таква разноврсност указује не само на обимност научне продукције, већ и на тематску ширину, континуитет у истраживачком раду и активну присутност кандидата у домаћој научној заједници. Додатно, у табели је евидентирана и уредничка активност кандидата, што представља значајан сегмент његовог академског ангажовања и доприноса развоју научноиздавачке делатности. Укупан збирно приказан резултат, према којем је кандидат у свим изборним периодима остварио укупно 318 резултата и 915,7 поена, јасно сведочи о високом степену научне продуктивности, континуитету у истраживачком раду и постепеном, али изразитом јачању научне изврсности. Посебно је важно истаћи да је управо период након избора у звање ванредног професора обележен највећим бројем резултата и највећом укупном вредношћу, што указује на даљу научну афирмацију кандидата, зрелост у истраживачком раду и потпуно испуњавање високих критеријума који се постављају за избор у највиша наставно-научна звања. Сходно томе, подаци приказани у табели недвосмислено потврђују да кандидат поседује развијен, стабилан и међународно препознат научни опус, који га сврстава међу изразито продуктивне и релевантне истраживаче у својој научној области. Табела 1. Квантификација научних резултата. Извор (обрада комисије).

Врста резултата	Ознака резултата (М)	Вредност резултата	Научна-активност до избора у звање доцента		Научна-активност након избора у звање доцента		Научна-активност након избора у звање ванредног професора
Врста резултата	Ознака резултата (М)	Вредност резултата	Број радова	Вредност	Број радова	Вредност	Број радова	Вредност
Монографска студија/поглавље у монографији M11 или рад у тематском зборнику водећег међународног значаја	/	/	/	/	/	/	1	6
Рад у тематском зборнику међународног значаја	М14	5	16	80	8	40	10	40
Рад у водећем међународном часопису категорије М21а	М21а	/	/	/	/	/	1	12
Рад у врхунском међународном часопису	M21	8	–	–	5	40	6	60
Рад у истакнутом међународном часопису	M22	5	–	–	2	10	15	90
Рад у међународном часопису	М23	4	1	4	5	20	3	15
Рад у националном часопису међународног значаја	M24	4	1	4	6	24	19	57
Главни и одговорни уредник националног часописа – М29б	M29b	1.5	/	/	3	4.5	8*	12
Саопштење са међународног скупа штампано у целини	M33	1	7	7	7	7	8	8
Саопштење са међународног скупа штампано у изводу	M34	0.5	15	7.5	1	0.5	9	4,5
Монографија националног значаја	М42	5	6	30	6 (7)	42	7	49
Уређивање научне монографије, тематског зборника	M49	1	1	1	2	2	4*	4
Рад у врхунском часопису националног значаја	М51	2	29	58	24 (3)	72	8	20
Рад у истакнутом часопису националног значаја	М52	1.5	5	7.5	7	10.5	5	7,5
Рад у националном часопису	М53	1	8	8	7	7	2	2
Домаћи научни часопис који се први пут категоризује	M54	0.2	/	/	1	0.2	/	/
Рад у тематском зборнику националног значаја	M45	1.5	8	12	2	3	5	7.5
Саопштење са скупа националног значаја штампано у целини	М63	1	3	3	2 (0.5)	1	8	8
Саопштење са скупа националног значаја штампано у изводу	M64	/	/	/	/	/	3	1.5
Одбрањена докторска дисертација	М70	6	1	6	/	/	/	/
Некатегорисано (уџбеници, практикуми, брошуре, итд.)	Нема категорију	/	/	/	0	/	7	/
УКУПНО	/	/	101	228	88	283.7	129	404
УКУПНО	Укупно у свим изборним периодима, кандидат је остварио укупно 318 резултата у вредности од 915,7 поена, док је од избора у звање ванредног професора остварио 129 резултата у вредности од 404 поена.

* Према новом правилнику, уредничка активност се исказује у оквиру квалитативног показатеља „уређивање научних публикација“. Имајући у виду прелазну одредбу члана 29 Правилника („Сл. гласник РС“, бр. 80/2024), а како је то повољније за кандидата, уредничка функција главног и одговорног уредника националног часописа вреднована је и према одредбама раније важећег правилника као M29б. ОБЈАВЉЕНИ РАДОВИ НАКОН ИЗБОРА У ЗВАЊЕ ВАНРЕДНОГ ПРОФЕСОРА Рад у водећем међународном часопису категорије М21а

Cvetković, V. M., Dragašević, A., Protić, D., Janković, B., Nikolić, N., Milošević, P. (2022). Fire Safety Behavior Model for Residential Buildings: Implications for Disaster Risk Reduction. International journal of disaster risk reduction, 75, 102981.

Рад у врхунском међународном часопису (M21)

Cvetković, V. M., Renner, R., Aleksova, B., & Lukić, T. (2024). Geospatial and Temporal Patterns of Natural and Man-Made (Technological) Disasters (1900–2024): Insights from Different Socio-Economic and Demographic Perspectives. Applied Sciences, 14(18), 8129.
Kričković, E., Cvetković, V. M., Kričković, Z., & Lukić, T. (2025). Spatial–Temporal Trends of Cancer Among Women in Central Serbia, 1999–2021: Implications for Disaster and Public Health Preparedness. Healthcare, 13(17), 2169. bhttps://doi.org/10.3390/healthcare13172169.
Cvetković, V. M., Nikolić, N., Ocal, A., Martinović, J., & Dragašević, A. (2022). A Predictive Model of Pandemic Disaster Fear Caused by Coronavirus (COVID-19): Implications for Decision-Makers. International Journal of Environmental Research and Public Health, 19(2), 652 doi:10.3390/ijerph19020652.
Cvetković, V. M., & Šišović, V. (2024). Understanding the Sustainable Development of Community (Social) Disaster Resilience in Serbia: Demographic and Socio-Economic Impacts. Sustainability, 16(7), 2620.
Grozdanić, G., Cvetković, V. M., Lukić, T., & Ivanov, A. (2024). Sustainable Earthquake Preparedness: A Cross-Cultural Comparative Analysis in Montenegro, North Macedonia, and Serbia. Sustainability, 16(8). doi:10.3390/su16083138
Cvetković, V. M., Tanasić, J., Renner, R., Rokvić, V., & Beriša, H. (2024). Comprehensive Risk Analysis of Emergency Medical Response Systems in Serbian Healthcare: Assessing Systemic Vulnerabilities in Disaster Preparedness and Response. Healthcare, 12(19), 1962. https://doi.org/10.3390/healthcare12191962

Рад у међународном часопису категорије М22

Cvetković, V. M., Milenković, D., & Lukić, T. (2026). Measuring Community Disaster Resilience in Serbia Using an Adapted BRIC Framework Grounded in DROP: Index Construction and Regional Disparities. Geosciences, 16(4), 135. https://doi.org/10.3390/geosciences16040135
Cvetković, V. M., Milenković, D., Bašić, J., Lukić, T., & Renner, R. (2026). Predictive model of community disaster resilience across Serbia: A BRIC–DROP composite index and spatial patterns. Safety, 12(2).
Cvetković, V. M., Milenković, D., Lukić, T., & Renner, R. (2026). Theoretical evolution of measuring community resilience to natural and technological disasters: Past, present, and future – Empirical insights from qualitative research in Serbia. Open Geosciences.
Cvetković, V., Gole, S., Renner, R., Jakovljević, V. & Lukić, T. (2024). Qualitative insights into cultural heritage protection in Serbia: Addressing legal and institutional gaps for disaster risk resilience. Open Geosciences, 16(1), 20220755. https://doi.org/10.1515/geo-2022-0755
Cvetković, V. M., Lipovac, M., Renner, R., Stanarević, S., & Raonić, Z. (2025). A Predictive Framework for Understanding Multidimensional Security Perceptions Among Students in Serbia: The Role of Institutional, Socio-Economic, and Demographic Determinants of Sustainability. Sustainability, 17(11), 5030. https://doi.org/10.3390/su17115030
Manojlović, B., Cvetković, V. M., Renner, R., Grozdanić, G., & Perošević, N. (2025). The Influence of Socio-Demographic Factors on Local Attitudes Towards Sustainable Tourism Development in Skadar Lake and Durmitor National Parks, Montenegro. Sustainability, 17(7), 3200. https://doi.org/10.3390/su17073200
Sabljić, L., Lukić, T., Bajić, D., Marković, S., Spalevic, V., Cvetković, V., Delić, D., Adžić, D., Aleksova, B., Milevski, I. & Srzentić, G. (2025). Spatio-temporal analysis of flood events using GIS and remote sensing-based approach in the Ukrina River Basin, Bosnia and Herzegovina. Open Geosciences, 17(1), 20250856.
Renner, R., Cvetković, V. M., & Lieftenegger, N. (2025). Dealing with High-Risk Police Activities and Enhancing Safety and Resilience: Qualitative Insights into Austrian Police Operations from a Risk and Group Dynamic Perspective. Safety, 11(3), 68.
Nikolić, N., Cvetković, V. M., Renner, R., Cvijović, N., & Gačić, J. (2025). Disaster Risk Perception and Local Resilience near the ‘Duboko’ Landfill: Challenges of Governance, Management, Trust, and Environmental Communication in Serbia. Open Geosciences, 17(1): 20250850.https://doi.org/10.1515/geo-2025-0850.
Aleksova, B., Milevski, I., Mijalov, R., Marković, S., Cvetković, V. & Lukić, T. (2024). Assessing risk-prone areas in the Kratovska Reka catchment (North Macedonia) by integrating advanced geospatial analytics and flash flood potential index. Open Geosciences, 16(1), 20220684.
Cvetković, V. M., Nikolić, N., & Lukić, T. (2024). Exploring Students’ and Teachers’ Insights on School-Based Disaster Risk Reduction and Safety: A Case Study of Western Morava Basin, Serbia. Safety, 10(2), 50.
Cvetković, V. M., Gole, S., Renner, R., Jakovljević, V., & Lukić, T. (2024). Qualitative insights into cultural heritage protection in Serbia: Addressing legal and institutional gaps for disaster risk resilience. Open Geosciences, 16(1), 20220755.
Cvetković, V. M., Sudar, S., Ivanov, A., Lukić, T., & Grozdanić, G. (2024). Exploring environmental awareness, knowledge, and safety: A comparative study among students in Montenegro and North Macedonia. Open Geosciences, 16(1), 20220669.
Cvetković, V., Grozdanić, G., Milanović, M., Marković, S., Lukić, T. (2024). Understanding Seismic Hazard Resilience in Montenegro: A Qualitative Analysis of Community Preparedness and Response Capabilities. Open Geosciences, 16(1), 20220729.
Cvetković, V.M., Tanasić, J.; Ocal, A., Živković-Šulović, M., Ćurić, N., Milojević, S., Knežević, S. (2023). The Assessment of Public Health Capacities at Local Self-Governments in Serbia. Lex Localis, 21(4), 1201-1234.

Рад у међународном часопису категорије М23

Cvetković, V., Radovanović, M., Milašinović, S. (2021). Disaster risk communication: attitudes of Serbian citizens. Sociological Review, 55 (4), 1610-1647.
Cvetkovic, V. M., Nikolic, A., & Ivanov, A. (2023). The role of social media in the process of informing the public about disaster risks. Journal of Liberty and International Affairs, 9(2), 104-119.
Jankovic, B., Cvetkovic, V. M., Ivanovic, Z., Ivanov, A., Jovanovic, S., & Otasevic, B. (2023). Sustainable development of trust and police presence in schools: implications for school safety policy. Journal of Liberty and International Affairs, 9(3), 22-52.

Рад у водећем националном часопису категорије М24

Hanspal, M. S., Cvetković, V. M., Lipovac, M., & Popović, D. J. (2026). Regulating Emerging Technologies in Disaster Management: A Comparative Analysis of Security Governance and Legal Liability in India and Serbia. International Journal of Disaster Risk Management, 8(1), 147-162. https://doi.org/10.66050/5jedtn66.
Kričković, E., Lukić, T., Cvetković, V. M., & Kričković, Z. (2026). Spatiotemporal Patterns of Cancer among Women in Central Serbia: Relevance for Risk-Informed Health Planning. International Journal of Disaster Risk Management, 8(1).
Milenković, D., Cvetković, V., Beriša, H., Jakovljević, V., Gačić, J., & Cvetković, V. (2026). Beyond the Original BRIC Model: Gaps, Limitations, and Adaptation of Community Resilience Indicators for Local Contexts. International Journal of Disaster Risk Management, 8(1), 55-76. https://doi.org/10.66050/2tmggc50
Cvetković, V. M. (2025). First responders in the Western Balkans: Strengthening Capacities and Preparedness for a Resilient Future. International Journal of Disaster Risk Management, 7(2), 361–384.
Cvetković, V. M., Aleksova, B., Renner, R., Gačić, J., Ivanov, A., & Milašinović, S. (2025). Community-Based Disaster Risk Reduction: Overcoming Barriers to Build Stronger Communities. International Journal of Disaster Risk Management, 7(2), 113–130.
Milenković, D., & Cvetković, V. M. (2025). Rethinking Disaster Resilience: Conceptual Framework, Core Dimensions, and Key Actors. International Journal of Disaster Risk Management, 7(2), 455–468.
Karmaker, R., & Cvetković, V. M. (2025). Digital Literacy and Educational Empowerment Among Rural Women in Bangladesh: Bridging the Technology Access Gap. International Journal of Disaster Risk Management, 7(2), 239–262
Premović, P., Arsenović, D., Pavić, D., Cvetković, V. M., & Lukić, T. (2025). Assessing the Impact: Mortality from Infectious Disease in Trnava (1911 – 1941) through a Medical Geography Lens. International Journal of Disaster Risk Management, 7(2), 33–50.
Gajović , A., Cvetković, V. M., Renner, R., & Milašinović, S. (2025). Digital Platform for Ecological Education of Students – Advancing the United Nations Sustainable Development Goals and the European Green Deal: The Case of ProSafeNet (Global Hub). International Journal of Disaster Risk Management, 7(2), 263–278.
Cvetković, V., Čvorović, M., & Beriša, H. (2023). The Gender Dimension of Vulnerability in Disaster Caused by the Coronavirus (Covid-19). Journal of Criminalistics and Law, NBP, 28(2), 32-54.
Cvetković, V., Bugarski, T., Martinović, J. (2022). The predictive model of citizens’ attitudes toward the risks of introducing the death penalty in the Serbian criminal justice system, Journal of Criminalistics and Law, NBP, 27(2), 7–43.
Cvetković, V., Sudar, S., Ivanov, A. (2024). Harmonization of Soft Power and Institutional Skills: Montenegro’s Path to Accession to the European Union in the Environmental Sector. International Journal of Disaster Risk Management, 6(1), 41–74.
Milenković, D., Cvetković, V. M., & Renner, R. (2024). A Systematic Literary Review on Community Resilience Indicators: Adaptation and Application of the BRIC Method for Measuring Disasters Resilience. International Journal of Disaster Risk Management, 6(2), 79–104.
Sudar, S., Cvetković, V., Ivanov, A. (2024). Harmonisation of Soft Power and Institutional Skills: Montenegro’s Path to Accession to the European Union in the Environmental Sector. International Journal of Disaster Risk Management, 6(1), 41–74.
Vidović, N., Cvetković, V. M., & Beriša, H. (2024). Optimising Disaster Resilience Through Advanced Risk Management and Financial Analysis of Critical Infrastructure in the Serbian Defence Industry. International Journal of Disaster Risk Management, 6(2), 183–200.
Cvetković, V. M., Renner, R., & Jakovljević, V. (2024). Industrial Disasters and Hazards: From Causes to Consequences—A Holistic Approach to Resilience. International Journal of Disaster Risk Management, 6(2), 149–168.
Jevtić, M., Cvetković, V. M., Gačić, J., & Raonić, Z. (2025). Factors of Vulnerability and Resilience of Persons with Disabilities During Disasters: Challenges and Strategies for Inclusive Risk Reduction. International Journal of Disaster Risk Management, 7(1), 91–114.
Vidović, N., Cvetković, V. M., Beriša, H., & Milašinović, S. (2025). Understanding Ransomware Through the Lens of Disaster Risk: Implications for Cybersecurity and Economic Stability. International Journal of Disaster Risk Management, 7(1), 247–264.
Beli, A., Renner, R., Cvetković, V. M., Ivanov, A., & Gačić, J. (2025). A Cross-National Study of Disaster Risk Management: Strengths and Weaknesses in Bulgaria, Romania, and Albania with Reflections on Serbia. International Journal of Disaster Risk Management, 7(1), 431–460.

Рад у водећем националном часопису категорије М51

Cvetković, V. (2023). A Predictive Model of Community Disaster Resilience based on Social Identity Influences (MODERSI). International Journal of Disaster Risk Management, 5(2), 57–80.
Cvetković, V., Andrić, K., Ivanov, A. (2023). Comparative analysis of DRM systems in Germany, USA, Russia and China. Security Dialogues /Безбедносни дијалози, 14 (2), 65-88.
Cvetković, V., Romanić, S., Beriša, H. (2023). Religion Influence on Disaster Risk Reduction: A Case Study of Serbia. International Journal of Disaster Risk Management, 5 (1), 66-81.
Cvetković, V., Radonjić, S. (2022). Ugrožavanje bezbednosti lokalnih zajednica u vanrednim situacijama izazvanim poplavama. Politika nacionalne sigurnosti, 13 (22), 81-105.
Јанковић, Б., & Цветковић, В. (2022). Ставови припадника приватног обезбеђења о полицији: студија случаја Београд. Безбедност, 64 (2), 5-21.
Krnjić, I., & Cvetković, V. (2021). Investigating students attitudes and preferences towards disaster learning multimedia to enhance preparedness. Bulletin of the Serbian geographical society, 101(2) 79-96.
Цветковић, В., & Николић, М. (2021). Улога друштвених мрежа у смањењу ризика од катастрофа: Студија случаја Београд. Безбедност, 63 (1), 25-42.
Krnjić, I., & Cvetković, V. (2021). Investigating student’s attitudes and preferences towards disaster learning multimedia to enhance preparedness. Bulletin of the Serbian Geographical Society, 101(2) 79-96.

Рад у националном часопису категорије М52

Ivanov, A., Babanoski, K., & Cvetković, V. M. (2026). Iznad bojnog polja – etičke implikacije i regulatorni izazovi korišćenja autonomnih AI sistema za bezbednost životne sredine i zaštitu resursa. Serbian Journal of Engineering Management, 11(1), 61-69. https://doi.org/10.5937/SJEM2601061I
Cvetković, V., Protić, D., Stefanović, D. (2023). Integrisano smanјenјe rizika od katastrofa izazvanih požarima: pregled literature. Diplomatija i Bezbednost, 6(2), 11-70.
Cvetković, V., & Planić, J. (2022). Earthquake risk perception in Belgrade: implications for disaster risk management. International Journal of Disaster Risk Management, 4 (1), 69-88.
Janković, L., M. Cvetković, V., Gačić, J., Renner, R., & Jakovljević, V. (2025). Integrating Psychosocial Support into Emergency and Disaster Management and Public Safety: The Role of the Red Cross of Serbia. International Journal of Contemporary Security Studies, 1(1), 99-124.

Рад у националном часопису категорије М53

Иванов, А., Бабаноски, К., & Цветковиќ, В. (2023). Системот за намалување ризици од катастрофи во Република Северна Македонија. Меѓународно Научно Списание Безбедност(8), 55-70.
Milenković, D., Cvetković, V., Ivanov, A., Renner, R. (2025). Impact of cyber space on security in the context of armed conflicts: towards disaster risk resilience. International Yearbook, Faculty of Security, 2024/1, 29–47.

Саопштење са међународног скупа штампано у целини M33

Cvetković, V. M. (2024). Tactical Approaches to Protection and Rescue in Traffic Accident-Induced Disasters. Firefighting and rescue operations in the aftermath of traffic accidents involving electric vehicles. International scientific and practical conference, Collection of Papers, 87-97.
Cvetković, V., Marković, K. (2021). Examining the impact of demographic and socio-economic factors on the level of employee preparedness for a disaster caused by fires: A case study of Electrical power distribution in Serbia. International Scientific Conference 30 Years of Independent Macedonian State 13-15 September 2021, Ohrid.
Ivanov, A., Cvetković, V., Sudar, S. (2024). Volunteer firefighting organizations in the system for protection and rescue in North Macedonia. Skopje and the Friedrich Ebert Foundation are hosting the 15th International Scientific Conference “Contemporary security challenges and strengthening the resilience of the countries of Southeast Europe”. Hotel Sileks, Ohrid, Republic of North Macedonia, in the period 23-24 September 2024.
Sudar, S., Ivanov, A., Cvetković, V. (2024). Soft power in the service of Euro-Atlantic integration policy and accession to the European Union. Skopje and the Friedrich Ebert Foundation are hosting the 15th International Scientific Conference “Contemporary security challenges and strengthening the resilience of the countries of Southeast Europe”. Hotel Sileks, Ohrid, Republic of North Macedonia, from 23-24 September 2024.
Ivanov, A., Babanoski, K., & Cvetković, V. (2023). The NATO expansion in Europe is an alliance of liberal states. 14th International Scientific Conference, the strategic and security concept for the countries of South-East Europe: Republic of North Macedonia.
Ivanov, A., Babanoski, K., & Cvetković, V. (2023). The NATO expansion in Europe is an alliance of liberal states. 14th International Scientific Conference, the strategic and security concept for the countries of South-East Europe: Republic of North Macedonia.
Janković, B., Cvetković, V., Ivanov, A. (2023). The role of the police of Montenegro in combating fan hooliganism. International scientific conference, Macedonia. International scientific conference, Macedonia. 14th International Scientific Conference, the strategic and security concept for the countries of South-East Europe, in the Republic of North Macedonia
Cvetković, V., Andrić, K., Ivanov, A. (2023). Comparative Analysis of Disaster Risk Management Systems in Germany, USA, Russia, and China. Macedonia. International academic conference, Temporary security ripples or new world architecture of security, Dojran, N. Macedonia, September 4-7, 2023.

Саопштење са међународног скупа штампано у изводу M34

Cvetković, V. M., Gole, S., Renner, R., & Lukić, T. (2024). Qualitative insights into cultural heritage protection in Serbia: Evaluating legal and institutional gaps. In Serbian Academy of Sciences and Arts & University of Novi Sad, Faculty of Sciences (Eds.), Geospatial and environmental dynamics: Between fundamental and applied scientific research – Abstract book (pp. 103–104). Department of Geography, Tourism and Hotel Management.
Cvetković, V. M., Renner, R., Nikolić, N., & Raupenstrauch, H. (2025, May 27–31). Enhancing resilience and addressing vulnerability through risk communication in waste management: Tackling landfill fires and disaster risks in Serbia. In Proceedings of the 8th International Conference on Industrial and Hazardous Waste Management (CRETE 2025). Chania, Greece.
Lukić, T., Sabljić, L., Puhar, D., Marković, S. B., Bosnić, M. G., Krsmanović, P., Marković, R. S., Durlević, U., Petković Srzentić, G., Spalević, V., & Cvetković, V. M. (2025). Deep landslide dynamics on the Danube slope – Novi Sad case study. In Geospatial and Environmental Dynamics – LAMINATION: Abstract book (pp. 89–90). Novi Sad, Serbia: Serbian Academy of Sciences and Arts & University of Novi Sad, Faculty of Sciences, Department of Geography, Tourism and Hotel Management.
Kričković, E., Lukić, T., Kričković, Z., Stojšić-Milosavljević, A., Cvetković, V. M., & Živanović, M. (2025). Geospatial patterns of cardiovascular diseases: A case study from the Institute for Cardiovascular Diseases of Vojvodina (Northern Serbia). In Geospatial and Environmental Dynamics – LAMINATION: Abstract book (pp. 83–84). Novi Sad, Serbia: Serbian Academy of Sciences and Arts & University of Novi Sad, Faculty of Sciences, Department of Geography, Tourism and Hotel Management.
Cvetković, V., Milenković, D., Lukić, T. (2025). Theoretical evolution of measuring community resilience to natural and technological disasters: Past, present, and future – Empirical insights from qualitative research in Serbia [Conference abstract]. In Abstract Book of the International Conference Geospatial and Environmental Dynamics – LAMINATION 24–25. University of Novi Sad, Faculty of Sciences, Department of Geography, Tourism and Hotel Management.
Ivanov, A., Babanoski, K., & Cvetković, V. M. (2025). Beyond the battlefield: The ethical implications and regulatory challenges of using autonomous AI systems for environmental security and resource protection. In Book of Abstracts of the International Scientific-Professional Conference “Artificial Intelligence and Security in the 21st Century” (abstract). Belgrade, Serbia.
Cvetković, V. M., Mančić, T., Jakovljević, V., Cvetković, V. D. (2026). Disasters and deviant behavior: Risk factors and perceptions of citizens in Serbia [Conference abstract]. In V. M. Cvetković (Ed.), Abstract Collection – Fourth Memorial Scientific and Professional Conference “Predrag Marić”: Modern Integrated Disaster Risk Management (pp. 20–21). University of Belgrade–Faculty of Security.
Milenković, D., Cvetković, V. M. (2026). Disaster resilience in Serbia: Perceptions of key stakeholders [Conference abstract]. In V. M. Cvetković (Ed.), Abstract Collection – Fourth Memorial Scientific and Professional Conference “Predrag Marić”: Modern Integrated Disaster Risk Management (pp. 36–37). University of Belgrade–Faculty of Security.
Lazić, S., Gačić, J., Cvetković, V. M. (2026). Operationalizing the resilience of local communities to flood risk: A capital approach and assessment model [Conference abstract]. In V. M. Cvetković (Ed.), Abstract Collection – Fourth Memorial Scientific and Professional Conference “Predrag Marić”: Modern Integrated Disaster Risk Management (pp. 52–53). University of Belgrade–Faculty of Security.

Саопштење са скупа националног значаја штампано у целини М63

Гајовић, А., Цветковић, В. М., и Миленковић, Д. (2026). Вештачка интелигенција у предикцији емисија и еколошких инцидената у IPPC постројењима: Рудник Бор као студија случаја. Девети научно-стручни скуп са међународним учешћем „Стање и заштита животне средине – мултидисциплинарни приступ”, 13. март 2026, Факултет за информационе технологије и инжењерство, Универзитет „Унион – Никола Тесла”, Београд, Јурија Гагарина 149а, Нови Београд, Република Србија.
Миленковић, Д., Цветковић, В. М., и Гајовић, А. (2026). Нанотехнологија: изазови у борби против климатских промена. Девети научно-стручни скуп са међународним учешћем „Стање и заштита животне средине – мултидисциплинарни приступ”, 13. март 2026, Факултет за информационе технологије и инжењерство, Универзитет „Унион – Никола Тесла”, Београд, Јурија Гагарина 149а, Нови Београд, Република Србија.
Цветковић, В., и Протић, Д. (2021). Феноменолошке димензије катастрофа изазваних пожарима у стамбеним објектима. Академија техничких струковних студија Београд, Одсек Примењене инжењерске науке Пожаревац, Немањина 2, 9. саветовање „Управљање ризицима”, 24. децембар 2021. године.
Cvetković, V. M., Mančić, T., Jakovljević, V., & Cvetković, V. D. (2026, March 19). Disasters and deviant behavior: Risk factors and citizens’ perceptions in Serbia (pp. 1–33). Paper presented at the Fourth Memorial Scientific and Professional Conference “Predrag Marić”, Faculty of Security Studies, University of Belgrade, Belgrade, Serbia. https://doi.org/10.5281/zenodo.19236675.
Миленковић, Д., Цветковић, В. М. (2026). Отпорност на катастрофе у Србији, перцепције носилаца отпорности. У В. М. Цветковић (ур.), Зборник радова – Четврта меморијална научно-стручна конференција „Предраг Марић“: „Савремено интегрисанo управљање ризицима од катастрофа“. Универзитет у Београду – Факултет безбедности.
Lazić, S., Gačić, J., Cvetković, V. M. (2026, March 19). Operationalizing the Resilience of Local Communities to Flood Risk: A Capital Approach and Assessment Model (pp. 83–118). Paper presented at the Fourth Memorial Scientific and Professional Conference “Predrag Marić”, Faculty of Security Studies, University of Belgrade, Belgrade, Serbia. https://doi.org/10.5281/zenodo.19236675.

Саопштење са скупа националног значаја штампано у изводу M64

Cvetković, V. M., Mančić, T., Jakovljević, V., Cvetković, V. D. (2026). Disasters and deviant behavior: Risk factors and perceptions of citizens in Serbia [Conference abstract]. In V. M. Cvetković (Ed.), Abstract Collection – Fourth Memorial Scientific and Professional Conference “Predrag Marić”: Modern Integrated Disaster Risk Management (pp. 20–21). University of Belgrade–Faculty of Security.
Milenković, D., Cvetković, V. M. (2026). Disaster resilience in Serbia: Perceptions of key stakeholders [Conference abstract]. In V. M. Cvetković (Ed.), Abstract Collection – Fourth Memorial Scientific and Professional Conference “Predrag Marić”: Modern Integrated Disaster Risk Management (pp. 36–37). University of Belgrade–Faculty of Security.
Lazić, S., Gačić, J., Cvetković, V. M. (2026). Operationalizing the resilience of local communities to flood risk: A capital approach and assessment model [Conference abstract]. In V. M. Cvetković (Ed.), Abstract Collection – Fourth Memorial Scientific and Professional Conference “Predrag Marić”: Modern Integrated Disaster Risk Management (pp. 52–53). University of Belgrade–Faculty of Security.

Монографија националног значаја М42

Gajović, A., & Cvetković, V. (2026). Digital environmental education: A model connecting stakeholder engagement with sustainable development goals and European green deal. Belgrade: Scientific-Professional Society for Disaster Risk Management
Cvetković, V., & Renner, R. (2024). Comprehensive Databases on Natural and Man-Made (Technological) Hazards and Disasters: Mapping Risks and Challenges. Belgrade: Scientific-Professional Society for Disaster Risk Management (monograph).
Tanasić, J., Cvetković, V. (2024). The Efficiency of Disaster and Crisis Management Policy at the Local Level: Lessons from Serbia. Belgrade: Scientific-professional Society For Disaster Risk Management.
Cvetković, V., Šišović, V. (2024). Community Disaster Resilience in Serbia. Belgrade: Scientific-Professional Society for Disaster Risk Management.
Grozdanić, G., Cvetković, V. (2024). Exploring Multifaceted Factors Influencing Community Resilience to Earthquake-Induced Geohazards: Insights from Montenegro. Belgrade: Scientific-professional Society For Disaster Risk Management.
Nikolić, N., Cvetković, V., Ivanov, A. (2023). Human resource management in environmental security. Belgrade: Scientific-Professional Society for Disaster Risk Management.
Цветковић, В., & Јовановић, М. (2021). Митови о катастрофама: истине и заблуде. Београд: Научно-стручно друштво за управљање ризицима у ванредним ситуацијама.

Монографска студија/поглавље у монографији M11 или рад у тематском зборнику водећег међународног значаја

Cvetković, V. & Šišović, V. (2024). Capacity building in Serbia for disaster and climate risk education. Disaster and Climate Risk Education Insights from Knowledge to Action, edited by Ayse Yildiz and Rajib Shaw, book series Disaster Risk Reduction, Springer Nature Singapore Pte Ltd., 152 Beach Road.

Монографска студија/поглавље монографији M12 или рад у тематском зборнику међународног значаја M14

Cvetković, V. M. (2026). ProSafeNet – The Global Hub for Safety, Security, Risk, and Emergency Professionals and Scientists [«ProSafeNet — глобальный хаб для специалистов и ученых в области безопасности, защищенности, рисков и чрезвычайных ситуаций»] [Conference paper]. XXXVI International Scientific and Practical Conference “Prevention. Rescue. Help” (XXXVI Международная научно-практическая конференция «Предотвращение. Спасение. Помощь»), Novogorsk, Khimki, Moscow Region, Russia.
Cvetković, V. M., & Miljković, N. (2024). Legal and Organizational Framework for the Use of Search and Rescue Dogs in Disasters: A Comparative Analysis between Serbia, Croatia, and Slovenia. 10. International European Congress on Advanced Studies in Basic Sciences, 26-28 July 2024, Amsterdam, Netherlands, pp. 1254-1268.
Cvetković, V. M., & Miljković, N. (2024). Evaluation of the Effectiveness of Search and Rescue Dogs in Finding Survivors During Disasters: The Case of Serbia, Croatia, and Slovenia. 10. International European Congress on Advanced Studies in Basic Sciences, 26-28 July 2024, Amsterdam, Netherlands, pp. 1237-1253.
Cvetković, V. M., & Miljković, N. (2024). Challenges and Obstacles in the Use of Search and Rescue Dogs During Disaster Operations: A Case Study of the Earthquake in Turkey. 6th International Congress on Scientific Research and invite you to this meeting on July 24-26, 2024 by IKSAD Institute, pp. 957-968.
Cvetković, V. (2024). In-Depth Analysis of Disaster (Risk) Management System in Serbia: A Critical Examination of Systemic Strengths and Weaknesses. International Scientific and Practical Conference: “International Experience in Emergency Risk Management” in Moscow, Russia, NOK International Civil Defence Organization, 30 May.
Cvetković, V. (2024). Empowering the Regional Network of Experts for Disaster Risk Management in the Western Balkans by the Scientific-Professional Society for Disaster Risk Management. International Scientific and Practical Conference: “International Experience in Emergency Risk Management” in Moscow, Russia
Cvetković, V., Ivanov, A., Vujanović, S. (2023). Reducing the Risk of Disasters Caused by Epidemics. International Academic Institute, academic conference, Syracuse University, Florence, Italy, 20. June 2023. International Academic Journal, Vol. 5, Issue 1. 2024, 5(1), 4-10.
Cvetković, V., Rikanović, S., Knežević, S. (2022). The resilience of society in disasters caused by nuclear accidents. IAI Academic Conference Proceedings, Budapest Conference, 5 May 2022.
Cvetković, V., Ivković, T. (2022). Social Resilience to Flood Disasters: Demographic, Socio-economic and Psychological Factors of Impact”. 12th International Conference of the International Society for the Integrated Disaster Risk Management, Cluj-Napoca, Romania, 21-23 September 2022. Hosted by Babeș-Bolyai University of Cluj-Napoca (Romania), Research Institute for Sustainability and Disaster Management based on High-Performance Computing and Faculty of Environmental Science and Engineering.
Fiorucci, P., Pernice, U., Cvetković, M.V., Rajkovchevki, R. (2022). Harmonizing wildfire risk assessment in Western Balkans through the IPAFF project. ICFBR2022, International Conference on Fire Behaviour and Risk, Italy.

Поглавље у монографији M42 или рад у тематском зборнику националног значаја или тематска целина у водичу добре клиничке праксе M45

Sretenović, D., Cvetković, M.V., Milkovski, V. (2023). Taktika zaštite i spasavanja iz ruševina u urbanim sredinama. Integrisano upravljanje rizicima od katastrofa: pripremljenost, ublažavanje, odgovor i oporavak. Beograd: Naučno-stručno društvo za upravljanje rizicima u vanrednim situacijama.
Cvetković, V., Kezunović, A. (2021). Bezbednosni aspekti zaštite kritične infrastrukture u antropogenim katastrofama: studija slučaja Beograda. U Forenzičko računovodstvo, istražne radnje, lјudski faktor i primenjeni alati. Beograd: Fakultet organizacionih nauka, Univerzitet u Beogradu.
Krnjić, I., & Cvetković, V. (2022). Uloga mutlimedijalnih sadržaja u edukaciji mladih o katastrofama. Pravni i bezbednosni aspekti upravljanja rizicima od prirodnih i antropogenih katastrofa, 206-227. Naučno-stručno društvo za upravljanje rizicima u vanrednim situacijama, Beograd, Pravni Fakultet u Novom Sadu i Međunarodni institut za istraživanje katastrofa.
Radovanović, M., & Cvetković, V. (2022). Komunikacija o rizicima od katastrofa: Disaster risk communication. Pravni i bezbednosni aspekti upravljanja rizicima od prirodnih i antropogenih katastrofa, 269-321. Naučno-stručno društvo za upravljanje rizicima u vanrednim situacijama, Beograd, Pravni Fakultet u Novom Sadu i Međunarodni institut za istraživanje katastrofa.
Planić, J., Cvetković, V. (2022). Fenomenološke i etiološke dimenzije katastrofa izazvanih zemljotresom. Pravni i bezbednosni aspekti upravljanja rizicima od prirodnih i antropogenih katastrofa, 269-321. Naučno-stručno društvo za upravljanje rizicima u vanrednim situacijama, Beograd, Pravni Fakultet u Novom Sadu i Međunarodni institut za istraživanje katastrofa.

Уређивање тематског зборника националног значаја – М49

Зборник радова ‒ Интегрисано управљање ризицима од катастрофа: припремљеност, ублажавање, одговор и опоравак (Београд: Научно-стручно друштво за управљање ризицима у ванредним ситуацијама, 2023, ISBN 978-86-81424-15-5),
Зборник радова ‒ Правни и безбедносни аспекти управљања ризицима од природних и антропогених катастрофа (Нови Сад/Београд: Правни факултет у Новом Саду и Научно-стручно друштво за управљање ризицима у ванредним ситуацијама, 2021),
Зборник апстраката Четврта научно-стручна конференција „Предраг Марић“: Интегрисано смањење ризика од катастрофа 2026, ISBN 978-86-80144-72-6 (Београд: Факултет безбедности, Универзитет у Београду). Наведени зборници потврђују његово континуирано уредничко и стручно ангажовање у развоју научне, нормативне и образовне литературе у области управљања ризицима од катастрофа и ванредних ситуација.

Некатегорисанe публикације (уџбеници, истраживачке студије и збирке)

Цветковић, В. (2026). Управљање ризицима од катастрофа: теорија, концепти и методе (2. измењено и допуњено издање). Београд: Научно-стручно друштво за управљање ризицима од катастрофа (уџбеник).
Цветковић, В. (2022). Тактика заштите и спасавања у катастрофама. Београд: Научно-стручно друштво за управљање ризицима у ванредним ситуацијама (уџбеник).
Цветковић, В. М. (2026). Локални водич за смањење ризика од катастрофа из перспективе младих и жена – Гледићке планине [Local guide for disaster risk reduction from the perspective of youth and women – Gledićke planine]. Краљево: Удружење Феномена.

Цветковић, В., Чаушић, Л. (2022). Збирка прописа из области ванредних ситуација. Београд: Научно-стручно друштво за управљање ризицима у ванредним ситуацијама.
Цветковић, В. (2023). Историјски развој Научно-стручног друштва за управљање ризицима у ванредним ситуацијама. Београд: Научно-стручно друштво за управљање ризицима у ванредним ситуацијама.
Цветковић, В. (2023). Спремност средњих школа Слива Западне Мораве у Републици Србији за смањење ризика од катастрофа и управљање у ванредним ситуацијама.Феномена.
Цветковић, В. (2023). Отпорност на катастрофе – Водич за превенцију, реаговање и опоравак. Београд: Научно-стручно друштво за управљање ризицима у ванредним ситуацијама.

Некатегорисани чланци – Preprints

Karmaker, R., & Cvetković, V. M. (2026). Policy, Risk and Innovation: A Mixed-Methods Framework for Using AI to Foster Inclusion in Marginalized Communities in Bangladesh. Preprints. https://doi.org/10.20944/preprints202603.0981.v1
Milenković, , Cvetković, V. M., Beriša, H., Jakovljević, V., Gačić, J., & Cvetković, V. D. (2025). Beyond the Original BRIC Model: Gaps, Limitations, and Adaptation of Community Resilience Indicators for Local Contexts. Preprints. https://doi.org/10.20944/preprints202512.2546.v1
Cvetković, V., Milenković, D., Lukić, T., et al. (2025, December 3). Theoretical evolution of measuring community resilience to natural and technological disasters: Past, present, and future – empirical insights from qualitative research in Serbia (Version 1) [Preprint]. Research Square. https://doi.org/10.21203/rs.3.rs-8215077/v1
Aleksova, B., Milevski, I., Cvetković, V. M., & Nikolić, N. (2025). GIS-based assessment of flash flood potential in North Macedonia: Insights from advanced geospatial analytics. Preprints.
Cvetković, V. (2019). Strengthening integrated disaster risk management system in Serbia – DISARIMES. Preprints.
Cvetković, V. (2023). A predictive model of community disaster resilience based on social identity influences. Preprints.
Cvetković, V., & Andrić, K. (2023). Comparative analysis of disaster risk management systems in Germany, USA, Russia and China. Preprints.
Cvetković, V., & Andrić, K. (2023). Comparative analysis of disaster risk management systems in Germany. USA, Russia and China. Preprints.
Cvetković, V., Čvorović, M., & Beriša, H. (2023). The gender dimension of vulnerability in disaster caused by the coronavirus (COVID-19) (Version 1). Research Square.
Cvetković, V., Lipovac, M., Renner, R., Stanarević, S., & Raonić, Z. (2025). A predictive framework for understanding multidimensional security perceptions among youth in Serbia: The role of institutional, socio-economic, and demographic determinants. Preprints.
Cvetković, V., & Miljković, N. (2024). Challenges and obstacles in the use of search and rescue dogs during disaster operations: A case study of the earthquake in Turkey. Preprints.
Cvetković, V., & Nikolić, A. (2023). The role of social media in the process of informing the public about disaster risks. Preprints.
Cvetković, V., Nikolić, N., & Lukić, T. (2024). Exploring students’ and teachers’ insights on school-based disaster risk reduction and safety: A case study of Western Morava Basin, Serbia. Safety, 10(2). Safety.
Cvetković, V., Renner, R., & Jakovljević, V. (2024). Industrial disasters and hazards: From causes to consequences—A holistic view. Preprints.
Cvetković, V., Renner, R., Lukić, T., & Aleksova, B. (2024). Geospatial and temporal patterns of natural and man-made (technological) disasters (1900–2024): Insights from different perspectives. Preprints.
Cvetković, V., Romanić, S., & Beriša, H. (2023). Religion’s influence on disaster risk reduction: A case study of Serbia. Preprints.
Cvetković, V., & Šišović, V. (2024). Understanding community (social) disaster resilience in Serbia: Demographic and socio-economic impacts. Preprints.
Cvetković, V., Tanasić, J., Živković-Šulović, M., & Milojević, S. (2023). State of public health at the local level in Serbia: Longitudinal research. Preprints.
Cvetković, V. M., Adem, Ö., Yuliya, L., & Eric, K. (2024). Public risk perception of nuclear power in Serbia: Fear of exposure to radiation vs. social benefits. Advance.
Cvetković, V. M. (2024). Community-based disaster risk reduction. Preprints.
Cvetković, V. M. (2024b). Empowering the regional network of experts for disaster risk management in the Western Balkans by the Scientific-Professional Society for Disaster Risk Management. Preprints.
Cvetković, V. M. (2024c). In-depth analysis of disaster (risk) management system in Serbia: A critical examination of systemic strengths and weaknesses. Preprints.
Cvetković, V. M. (2024d). Tactical approaches to protection and rescue in traffic accident-induced disasters. Preprints.
Cvetković, V. M., Bugarski, T., Ristivojević, B., Milošević, G., & Martinović, J. (2021). The predictive model of citizens’ attitudes about the risks of introducing the death penalty in the legal system: A case study of Serbia. Preprints.
Cvetković, V. M., Gole, S., Renner, R., & Lukić, T. (2024). Qualitative insights into cultural heritage protection in Serbia: Evaluating legal and institutional gaps. Preprints.
Cvetković, V. M., Grozdanić, G., Milanović, M., Marković, S., & Lukić, T. (2024). Seismic hazard resilience in Montenegro: A comprehensive qualitative analysis of local preparedness and response mechanisms. Preprints.
Cvetković, V. M., & Miljković, N. (2024a). Evaluation of the effectiveness of search and rescue dogs in finding survivors during disasters: The case of Serbia, Croatia, and Slovenia. Preprints.
Cvetković, V. M., & Miljković, N. (2024b). Legal and organizational framework for the use of search and rescue dogs in disasters: A comparative analysis between Serbia, Croatia, and Slovenia. Preprints.
Cvetković, V. M., Sudar, S., Ivanov, A., Lukić, T., & Grozdanić, G. (2024). Exploring environmental awareness, knowledge, and safety: A comparative study among students in Montenegro and North Macedonia. Preprints.
Cvetković, V. M., Tanasić, J., Renner, R., Raupenstrauch, H., Rokvić, V., & Beriša, H. (2024). Comprehensive risk and efficacy analysis of emergency medical response systems in Serbian healthcare: Assessing systemic vulnerabilities in disaster preparedness and response. Preprints.
Cvetković, V. M., Vujanović, S., & Ivanov, A. (2023). Reducing the risk of disasters caused by epidemics. Preprints.
Grozdanić, G., Cvetković, V., Lukić, T., & Ivanov, A. (2024). Comparative analysis and prediction of sustainable development in earthquake preparedness: A cross-cultural perspective on Montenegro, North Macedonia, and Serbia. Preprints.
Janković, B., Cvetković, V., Ivanović, Z., Petrović, S., & Otašević, B. (2023). Sustainable development of trust and presence of police in schools: Implications for school safety policy. Preprints.
Manojlović, B., Cvetković, V., Renner, R., Grozdanić, G., & Perošević, N. (2025). Exploring local attitudes towards sustainable tourism development and community resilience in Skadar Lake and Durmitor National Parks, Montenegro: A socio-demographic analysis. Preprints.
Milenković, D., Cvetković, V., & Renner, R. (2024). A systematic literary review on community resilience indicators: Adaptation and application of the BRIC method for measuring disaster resilience. Preprints.
Sudar, S., Cvetković, V., & Ivanov, A. (2024). Harmonization of soft power and institutional skills: Montenegro’s path to accession to the European Union in the environmental sector. Preprints.
Nikolić, N., Cvetković, V. M., Renner, R., Cvijović, N., & Gačić, J. (2025). Disaster risk perception and local resilience near the ‘Duboko’ landfill: Challenges of governance, management, trust, and environmental communication in Serbia. Preprints.
Vidović, N., Beriša, H., & Cvetković, V. (2024). Optimising disaster resilience through advanced risk management and financial analysis of critical infrastructure in the Serbian defence industry. Preprints.
Janković, L., Cvetković, V. M., Gačić, J., Renner, R., & Jakovljević, V. (2025). Integrating psychosocial support into emergency and disaster management, and public safety: The role of the Red Cross of Serbia. Preprints.
Jevtić, M., Cvetković, V. M., Gačić, J., & Raonić, Z. (2025). Factors of vulnerability and resilience of persons with disabilities during disasters: Challenges and strategies for inclusive risk reduction. Preprints.
Kričković, E., Cvetković, V., Kričković, Z., & Lukić, T. (2025). Health risk trends among women in Central Serbia: Cancer patterns and implications for disaster and public health preparedness. Preprints.
Renner, R., Cvetković, V., & Lieftenegger, N. (2025). Dealing with high-risk police activities and enhancing safety and resilience: Qualitative insights into Austrian police operations from a risk perception and group dynamic perspective. Preprints.
Vidović, N., Cvetković, V., & Beriša, H. M. S. (2025). Understanding ransomware through the lens of disaster risk: Implications for cybersecurity and economic stability. Preprints.
Milenković, , & Cvetković, V. M. (2025). Rethinking Disaster Resilience: Conceptual Framework, Core Dimensions, and Key Actors. Preprints. https://doi.org/10.20944/preprints202510.1051.v1
Cvetković, V. M. (2025). First Responders in the Western Balkans: Strengthening Capacities and Preparedness for a Resilient Future. Preprints. https://doi.org/10.20944/preprints202510.0353.v1
Gajović, , Cvetković, V. M., Renner, R., & Milašinović, S. (2025). Digital Platform for Ecological Education of Students – Advancing the United Nations Sustainable Development Goals and the European Green Deal: The Case of ProSafeNet (Global Hub). Preprints. https://doi.org/10.20944/preprints202510.1624.v1
Gajović, , Cvetković, V. M., Renner, R., & Cvetković, V. (2025). Advancing the Circular Economy through Construction and Demolition Waste Management for Disaster Risk-Informed Practice: Comparative Insights from Serbia and the European Union. Preprints. https://doi.org/10.20944/preprints202511.0361.v1
Grozdanić, , Perošević, N., Cvetković, V. M., Manojlović, B., & Lukić, T. (2025). Cultural Heritage Under Seismic Threat: Risk Awareness and Preparedness in the Bay of Kotor and Dubrovnik Littoral. Preprints. https://doi.org/10.20944/preprints202511.0796.v1

ОБЈАВЉЕНИ РАДОВИ НАКОН ИЗБОРА У ЗВАЊЕ ДОЦЕНТА Рад у врхунском међународном часопису (M21)

Cvetković, V. M., Tanasić, J., Ocal, A., Kešetović, Ž., Nikolić, N., & Dragašević, A. (2021). Capacity Development of Local Self-Governments for Disaster Risk Management. International Journal of Environmental Research and Public Health, 18(19). doi:10.3390/ijerph181910406 (IF – 3.390)
Öcal, A., Cvetković, V. M., Baytiyeh, H., Tedim, F. M. S., & Zečević, M. (2020). Public reactions to the disaster COVID-19: a comparative study in Italy, Lebanon, Portugal, and Serbia. Geomatics, Natural Hazards and Risk, 11(1), 1864-1885. (IF – 3.528)
Cvetković, V., Nikolić, N., Nenadić, R. U., Ocal, A., & Zečević, M. (2020). Preparedness and Preventive Behaviors for a Pandemic Disaster Caused by COVID-19 in Serbia. International Journal of Environmental Research and Public Health, 17(11), 4124. (IF – 3.390)
Cvetković, V., Öcal, A., & Ivanov, A. (2019). Young adults’ fear of disasters: A case study of residents from Turkey, Serbia and Macedonia. International Journal of Disaster Risk Reduction, 35, 101095. (IF – 4.320)
Cvetković, V., Roder, G., Öcal, A., Tarolli, P., & Dragićević, S. (2018). The Role of Gender in Preparedness and Response Behaviors towards Flood Risk in Serbia. International Journal of Environmental Research and Public Health, 15(12), 2761. (IF – 3.390)

Рад у истакнутом међународном часопису (М22)

1. Cvetković, V., Öcal, A., Lyamzina, Y., Noji, E., Nikolić, N., & Milošević, G. (2021). Nuclear Power Risk Perception in Serbia: Fear of Exposure to Radiation vs. Social Benefits. Energies, 14, 2464. (IF – 3.004)
2. Janković, B., & Cvetković, V. (2020). Public perception of police behaviors in the disaster COVID-19 – The case of Serbia. Policing: An International Journal, 43(6), 979-992. (IF – 1.916)

Рад у међународном часопису (M23)

1. Cvetković, V., Noji, E., Filipović, M., Marija, M. P., Želimir, K., & Nenad, R. (2018). Public Risk Perspectives Regarding the Threat of Terrorism in Belgrade: Implications for Risk Management Decision-Making for Individuals, Communities and Public Authorities. Journal of Criminal Investigation and Criminology, 69(4), 279-298. (IF – 0.565)
2. Cvetković, V. M., Ronan, K., Shaw, R., Filipović, M., Mano, R., Gačić, J., & Jakovljević, V. (2019). Household earthquake preparedness in Serbia: A study of selected municipalities. Acta Geographica, 59(2), 28-42. (IF – 1.341)
Cvetković, V., Ristanović, E., & Gačić, J. (2018). Citizens Attitudes about the Emergency Situations Caused by Epidemics in Serbia. Iranian Journal of Public Health, 47(8), 1213-1214. (IF – 1.291
Gačić, J., Jović, J. S., Terzić, N., Cvetković, V., Terzić, M., Stojanović, D., & Stojanović, G. (2021). Gender differences in stress intensity and coping strategies among students – Future emergency relief specialist. Military-medical and pharmaceutical review, 78(6), 635-641. (IF – 0.168)
Janković, B., Cvetković, V. M., Milojević, S., & Ivanović, Z. (2021). Relations between police and private security officers: a case study of Serbia. Security journal. (IF – 1.866)

Рад у националном часопису међународног значаја (М24)

Cvetković, V., & Grbić, L. (2021). Public perception of climate change and its impact on natural disasters. Journal of the Geographical Institute Jovan Cvijic, 71(1), 43-58.
Cvetković, V., Tomašević, K., & Milašinović, (2019). Security risks of climate change: case study of Belgrade. Sociological review, 53(2), 596–626.
Cvetković, V., Milašinović, S., & Lazić, Ž. (2018). Examination of citizens’ attitudes towards providing support to vulnerable people and volunteering during disasters. Journal for social sciences, TEME, 42(1), 35-56.
Cvetković, V., Lipovac, M., & Milojković, B. (2016). Knowledge of secondary school students in Belgrade as an element of flood preparedness. Journal for social sciences, TEME, 15(4), 1259-1273.
Janković, B., Cvetković, V., & Ivanov, A. (2019). Perceptions of private security: А case study of students from Serbia and North Macedonia. Journal of Criminalistic and Law, NBP, 24(3), 59-73.
Cvetković, V., Pavlović, S., & Janković, B. (2021). Private security preparedness for disasters caused by fires. Journal of Criminalistic and Law, NBP, 26(1), 35-59.

Рад у тематском зборнику међународног значаја (М14)

Cvetković, V., Bošković, N., Ocal, A. (2021). Individual citizens’ resilience to disasters caused by floods: a case study of Belgrade. 5^th International Symposium on Natural Hazards and Disaster Management Bursa Technical University Bursa Turkey 24-25 October.
Cvetković, V., Roder, G., Tarolli, P., Öcal, A., Ronan, K., & Dragićević, S. (2017). Gender disparities in flood risk perception and preparedness: a Serbian case study. Paper presented at the European Geosciences Union GmbH – EGU General Assembly 2017, At Vienna, Austria, Volume: Vol. 19, EGU2017-6720: Session HS1.9/NH1.18 Hydrological risk under a gender and age perspective, Wiena.
Cvetković, V., Gačić, J., & Jakovljević, V. (2017). Household supplies for a natural disaster: factor of influence on the possession of supplies. The 8th International Scientific Conference, Security concepts and policies – new generation of risks and threats, at Ohrid, Republic of Macedonia 4 – 5 June 2017.
Cvetković, V., & Gačić, J. (2017). Fires as threatening security phenomenon: factors of influence on knowledge about fires. Paper presented at the Conference: 10th International Conference “Crisis management days“ – security environment and challenges of crisis management, At 24, 25 and 26 May 2017.
Cvetković, V., & Filipović, M. (2017). Information systems and disaster risk management. Paper presented at the International scientific and professional conference – 40 years of higher education in the field of security – Theory and Practice, Skopje, Republic of Macedonia. 1281-1295. Challenges of Crisis management, At 24, 25 and 26 May 2017.
Filipović, M., Cvetković, V., & Nešić, S. (2017). Environmental aspects of using nuclear energy. International scientific and professional conference 40 years of higher education in the field of security – Theory and Practice, Skopje, Republic of Macedonia. Ohrid, pp. 30-35.
Cvetković, V., & Filipović, M. (2017). Risk management of natural disasters: Concepts and Methods. International Scientific Conference “New directions and challenges in transforming societies through a multidisciplinary approach” 6th June, 2017, MIT University, City Gallery, Skopje, Republic of Macedonia.
Cvetković, V., & Filipović, M. (2017). Informing of citizens about emergency situations: influence factors and modalities. Paper presented at the 10th International Conference, Crisis management days: Security environment and challenges of crisis management, 24, 25 and 26 May 2017.

Главни и одговорни уредник националног (међународног) часописа (М29б) International Journal of Disaster Risk Management (IJDRM) is a double-blind peer-reviewed (twice a year), open-access journal that serves all aspects of disaster studies, policy, and management. It provides a platform for academics, policymakers, and practitioners to publish high-quality research and practice concerning natural disasters, anthropogenic disasters, complex political emergencies, and crises around the world. The publisher is Scientific-Professional Society for Disaster Risk Management, Belgrade, Serbia. ISSN (printed edition) 2620-2662, ISSN (electronic edition) 2620-2786, UDC: 614.8.069. Published – Vol 1., 2, and 3. Саопштење са међунардног скупа штампано у целини (М33)

Cvetković, V. (2021). Innovative solutions for disaster early warning and alert systems: a literary review. Eleven International Scientific Conference “Archibald Reiss Days”, Belgrade, November 9–10, Belgrade, University of Criminal Investigation and Police Studies.
Cvetković, V. (2019). First aid disaster kit for a family: a case study of Serbia. IX International scientic conference Archibald Reiss days November 6-7, 2019. University of Criminal Investigation and Police Studies, Belgrade.
Cvetković, V., Filipović, M., Dragićević, S., & Novković, I. (2018). The role of social networks in disaster risk reduction. Paper presented at the Eighth International Scientific Conference “Archibald Reiss Days”, October 2–3, 2018, Academy of Criminalistic and Police Studies, Belgrade.
Cvetković, V., Tarolli, P., Roder, G., Ivanov, A., Ronan, K., Ocam, A., & Kutub, R. (2017). Citizens education about floods: a Serbian case study. VII International scientific conference “Archibald Reiss days”, Academy of Criminalistic and Police Studies, Belgrade.
Cvetković, V., & Filipović, M. (2017). Emergency situations caused by use of the radiological weapons for terrorist purposes. First International Conference Environmental Safety and Health at Work, Proceedings, Zrenjanin, 16. November, 2017.
Filipović, M., Cvetković, V., & Jakovljević, V. (2017). The impact of climate change on protection and conservation of biodiversity as a precondition of environmental security in Serbia. First International Conference Environmental Safety and Health at Work, Proceedings, Zrenjanin, 16. November, 2017.
7. Cvetković, V. (2017). Informed of citizens about firefighters jurisdiction in emergency situations. VIII Scientific and professional conference with international participation, Police and judiciary guarantees of freedom and security in a legal state, At Hotel “Omorika” on Tara Mountain, Serbia.

Саопштење са међународног скупа штампано у изводу (M34) Babić, S., Gačić, J., Nikolić, M., Cvetković, V., Rašeta, D. (2017). Global health risks and health care system response in emergencies. First International Conference Environmental Safety and Health at Work, Proceedings, Zrenjanin, 16. November, 2017. Монографија националног значаја (М42)

Цветковић, В., Мартиновић, Ј. (2021). Управљање у нуклеарним катастрофама. Београд: Научно-стручно друштво за управљање ризицима у ванредним ситуацијама.
Цветковић, В., Бошковић, Д., Јанковић, Б., & Андрић, С. (2019). Перцепција ризика од ванредних ситуација. Криминалистичко-полицијска академија, Београд.
Цветковић, В. (2017). Методологија научног истраживања катастрофа – теорије, концепти и методе. Задужбина Андрејевић, Београд.
Миладиновић, С., Цветковић, В., & Милашиновић, С. (2017). Управљање у кризним ситуацијама изазваним клизиштима. Криминалистичко-полицијска академија, Београд.
Цветковић, В., Милашиновић, С., & Гостимировић, Л. (2018). Историјски развој полицијског образовања у Србији. Висока пословна техничка школа, Добој.
Цветковић, В., Филиповић, М. (2017). Припремљеност за природне катастрофе – препоруке за унапређење припремљености. Задужбина Андрејевић, Београд.

Поглавље у књизи (М41) или рад у истакнутом тематском зборнику водећег националног значаја (М45)

Cvetković, V. (2021). Jačanje sistema integrisanog upravljanja rizicima od katastrofa u Srbiji: DISARIMES. Zbornik Radova –Taktika zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama: iskustva sa terena i pouke, Beograd, Naučno-stručno društvo za upravljanje rizicima u vanrednim situacijama, 77-111.
Cvetković, V., Bošković, N. (2021). Konceptualne osnove i dimenzije otpornosti na katastrofe. Zbornik Radova – Taktika zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama: iskustva sa terena i pouke, Beograd, Naučno-stručno društvo za upravljanje rizicima u vanrednim situacijama, 175-191.

Уређивање тематског зборника националног значаја (М49)

Цветковић, В. (2021). Тактика заштите и спасавања у ванредним ситуацијама: искуства са терена и поуке. Зборник радова, Први национални семинар из области ванредних ситуација, Задужбина Коларац, од 16. до 18. априла 2021. године, Научно-стручно друштво за управљање ризицима у ванредним ситуацијама и Међународни институт за истраживање катастрофа, Београд.

Цветковић, В., Филиповић, М., & Гачић, Ј. (2019). Збирка прописа из област управљања ризицима од катастрофа. Научно стручно друштво за управљање ризицима у ванредним ситуацијама, Београд, 1-1050.

Рад у врхунском часопису националног значаја (М51)

Cvetković, V., & Svrdlin, M. (2020). Vulnerability of women to the consequences of naturally caused disasters: the Svilajnac case study. Bezbednost, 62(3), 43-61.
Cvetković, V., & Jovanović, M. (2020). Examination of the factors that influence public perception of mythically-based human behavior in disaster conditions. Bulletin of the Serbian Geographical Society, 100(2), 161-179.
Cvetković, V. (2018). Percepcija javnosti o pripremljenosti za biosferske katastrofe izazvane epidemijama: implikacije na proces upravljanja rizicima. Bezbednost, 60(3), 5-25.
Nikolić, N., Cvetković, V., & Zečević, M. (2019). Human Resource Management in Environmental Protection in Serbia. Bulletin of the Serbian Geographical Society, 100(1), 51-72.
Cvetković, V. (2017). Prepreke unapređenju spremnosti građana za reagovanje u prirodnim katastrofama. Vojno delo, 69(2), 132-150.
Cvetković, V., & Filipović, M. (2017). Posledice prirodnih katastrofa: faktori uticaja na percepciju građana Srbije. Ecologica, 24(87), 572-578.
Cvetković, V., & Filipović, M. (2018). Ispitivanje percepcije rizika o požarima u stambenim objektima: demografski i socio-ekonomski faktori uticaja. Vojno delo, 70(5), 82-98.
Cvetković, V., & Filipović, M. (2018). Ispitivanje stavova učenika o uvodjenju nastavnog predmeta bezbednosna kultura u srednjim školama. Kultura polisa, 15(35), 277-286.
Cvetković, V., & Filipović, M. (2018). Koncept otpornosti na katastrofe. Ecologica, 25(89), 202-207.
Cvetković, V., Filipović, M., & Gačić, J. (2018). Teorijski okvir istraživanja u oblasti katastrofa. Ecologica, 25(91), 545-551.
Cvetković, V., Filipović, M., & Jakovljević, V. (2017). A survey of subjective opinions of population about seismic resistance of residential buildings. J. Geogr. Inst. Cvijic, 67(3), 265-278.
Cvetković, V., Filipović, M., Popović, D., & Ostojić, G. (2017). Činioci uticaja na znanje o prirodnim katastrofama. Ecologica, 24(85), 121-126.
Cvetković, V., Gačić, J., & Babić, S. (2017). Religiousness level and citizen preparedness for natural disasters. Vojno delo, 69(4), 253-262.
Cvetković, V., Giulia, R., Ocal, A., Filipović, M., Janković, B., & Eric, N. (2018). Childrens and youths’ knowledge on forest fires: Discrepancies between basic perceptions and reality. Vojno delo, 70(1), 171-185.
Cvetković, V., Jakovljević, V., Gačić, J., & Filipović, M. (2017). Obuka građana za reagovanje u vanrednim situacijama. Ecologica, 24(88), 856-882.
Cvetković, V., & Miladinović, S. (2017). Ispitavanje stavova i znanja učenika o klizištima kao prirodnim opasnostima. Ecologica, 24(85), 121-126.
Cvetković, V., & Milašinović, S. (2017). Teorija ugroženosti i smanjenje rizika od katastrofa. Kultura polisa, 14(33), 217-228.
Cvetković, V. M., & Filipović, M. (2018). Ispitivanje uloge porodice u edukaciji dece o prirodnim katastrofama. Nauka, bezbednost, policija, 23(1), 71-85.
Sultana, O., Cvetković, V., & Kutub, J. (2017). Problems of inhabitants of Muktagacha town in Mymenssingh district in terms of urban services important for security in natural disaster. Vojno delo, 70(1), 112-155.
Cvetković, V. (2017). Spremnost građana za reagovanje u prirodnim katastrofama izazvanim poplavama u Republici Srbiji. Vojno delo, 69(1), 153-190.
Cvetković, V. (2017). Uticaj personalnih i sredinskih faktora na očekivanje pomoći od interventno-spasilačkih službi i humanitarnih organizacija za vreme prirodnih katastrofa. Bezbednost, 59(3), 28-53.
Cvetković, V. (2017). Krizne situacije – pripremljenost države, lokalne zajednice i građana. Vojno delo, 69(7), 122-136.
Cvetković, V. (2017). Percepcija rizika od prirodnih katastrofa izazvanih poplavama. Vojno delo, 69(5), 160-175.
Cvetković, M. V., & Miladinović, S. (2018). Spremnost sistema zaštite i spasavanja Republike Srbije za implementaciju integrisanog upravljanja rizicima od katastrofa – preporuke za sprovođenje istraživanja. Ecologica, 25(92), 995-1001.

Рад у истакнутом националном часопису (М52)

Filipović, M., & Cvetković, M. V. (2019). Projekat ,,Prirodne Albanije“ kao pretnja teritorijalnom integritetu Republike Srbije. Vojno delo, 71(4), 114-125.
Cvetković, V., & Katarina, A. (2019). Edukacija građana o smanjenju rizika od katastrofa korišćenjem multimedijalnih sadržaja – društvene igre, kompjuterske igrice i simulacije. Vojno delo, 71(6), 122-151.
Mumović, N., & Cvetković, V. (2019). Činioci uticaja na donošenje odluka o sprovođenju evakuacije u uslovima katastrofa izazvanih požarima u stambenim objektima: studija slučaja Beograda. Vojno delo, 71(7), 142-163.
Janković, B., Cvetković, M. V., Vučković, G., & Milojević, S. (2019). Uticaj akutnog mentalnog stresa na perfomanse gađanja: implikacije na obuku pripadnika bezbednosnih službi. Vojno delo, 71(6), 112-121.
Svrdlin, M., & Cvetković, V. (2019). Mobilni komunikacioni sistemi i aplikacije od značaja za integrisano upravljanje katastrofama. Vojno delo, 71(7), 164-177.
Vraćević, N., & Cvetković, M. V. (2019). Značaj i uloga privatnih vojnih kompanija u rešavanju savremenih problema nacionalne i međunarodne bezbednosti. Vojno delo, 71(3), 73-94.
Vraćević, N., & Cvetković, V. (2019). Privantne vojne kompanije u modernom dobu. Vojno delo, 71(2), 42-54.

Рад у националном часопису (М53)

Kutub, J. R., Cvetković, V. M., & Huq, S. (2017). Assessment of Women’s Vulnerability and their Coping Mechanism Living in Flood prone Areas: A Case Study of Belkuchi Upazila, Sirajganj. Serbian Science Today, 2 (1), 35-43.
Cvetković, V., Mlinar, M. (2020). Ispitivanje stavova građana o mogućnostima upotrebe hemijskog oružja u terorističke svrhe: studija slučaja Beograd. Bezbjednost, policija i građani, 16 (1-2), 3-18.
Cvetković, M., Filipović, B. (2017). Ispitivanje znanja učenika o pravilnom načinu postupanja za vreme prirodnih katastrofa, Bezbjednost, policija, građani, 13(2), 105–120.
Cvetković, V., & Martinović, J. (2020). Inovative solutions for flood risk management. International Journal of Disaster Risk Management, 2(2), 71-100.
Cvetković, V. M. (2019). Risk Perception of Building Fires in Belgrade. International Journal of Disaster Risk Management, 1(1), 81-91.
Perić, J., & Cvetković, V. (2019). Demographic, socio-economic and phycological perspective of risk perception from disasters caused by floods: case study Belgrade. International Journal of Disaster Risk Management, 1(2), 31-43.
Cvetković, V., & Janković, B. (2020). Private security preparedness for disasters caused by natural and anthropogenic hazards. International Journal of Disaster Risk Management, 2(1), 23-33.

Домаћи научни часопис који се први пут категоризује (М54)

1. Цветковић, В., Филиповић, Б. (2020). Истраживање ставова грађана о припремљености за катастрофе изазване шумским пожарима: студија случаја Пријепоље. Журнал за безбједност и криминалистику, 2(2), 1-15.

Саопштење са скупа националног значаја штампано у целини (М63)

Цветковић, В. (2018). Базе података о ризицима и информациони сервиси подршке одлучивању у ванредним ситуацијама. Шесто научно саветовање ,,Управљање ризицима“, ВТШСС, Пожаревац, 25. маја 25-34.
Цветковић, В., & Јаковљевић, В. (2017). Чиниоци утицаја на свест грађана о ризицима настанка ванредних ситуација у Србији. Пето научно саветовање ,,Управљање ризицима“, ВТШСС, Пожаревац, јуна, 11-20.

Поред споменутих радова, објавио је и уџбеник у издању Научно-стручног друштва за управљање ризицима у ванредним ситуацијама:

Цветковић, В. (2020). Управљање ризицима у ванредним ситуацијама. Београд: Научно-стручно друштво за управљање ризицима у ванредним ситуацијама (700 стр).

Такође, објавио је 2 практикума и 1 збирку прописа:

Цветковић, В. (2021). Безбедносни ризици и катастрофе. Научно-стручно друштво за управљање ризицима у ванредним ситуацијама, Београд (практикум).
Цветковић, В. (2019). Управљање ризицима и системи заштите и спасавања од катастрофа. Научно-стручно друштво за управљање ризицима у ванредним ситуацијама, Београд (практикум).
Цветковић, В., Филиповић, М., & Гачић, Ј. (2019). Збирка прописа из област управљања ризицима од катастрофа. Научно-стручно друштво за управљање ризицима у ванредним ситуацијама, Београд, 1-1050.

ОБЈАВЉЕНИ РАДОВИ ДО ИЗБОРА У ЗВАЊЕ ДОЦЕНТА Рад у међународном часопису (М23)

Cvetković, V., Dragićević, S., Petrović, M., Mijaković, S., Jakovljević, V., & Gačić, J. (2015). Knowledge and perception of secondary school students in Belgrade about earthquakes as natural disasters. Polish Journal of Environmental Studies, 24(4), 1553-1561.

Рад у часопису међународног значаја верификованог посебном одлуком (М24)

Cvetković, V. (2016). Fear and floods in Serbia: Citizens’ preparedness for responding to natural disaster. Matica Srpska Journal of Social Sciences, 155(2), 303-324.

Рад у тематском зборнику водећег међународног значаја (М14)

Cvetković, V., Stojković, D. (2014). Analysis of geospatial and temporal distribution of storms as a natural disaster, 2016. The international conference is organized by the Faculty of Security – Skopje – University St. Kliment Ohridski – Bitola in collaboration with Faculty of detectives and security – FON University – Skopje. International scientific conference – criminalistic education, situation and perspectives – 20 years after Vodinelic. Skopje, Republic of Macedonia, from 24th to 25th October 2014, ISSN 1857-6508, UDK:504.4:551.553.8, pp. 59-69.
Cvetković, V., & Ivanov, A. (2016). Uticaj udaljenosti naselja od reke na spremnost građana za reagovanje na poplave u Republici Srbiji. Deveta međunarodna znastveno-stručna konferencija ,,Dani kriznog upravljanja”, Veleučilište Velika Gorica, Hrvatska, 12-13 aprila, Split, UDK 351.77:37.014(497.1), 37.014(497.1):504.4, 169-176.
Ivanov, A., Cvetković, V., & Sudar, S. (2015). Recognition and perception of risks and environmental hazards on the part of the student population in the republic of Macedonia. In: Zlatko Žlogev i Oliver Bacanović, International scientific conference – Researching security – approaches, concepts and policies, 02-03. 06.2015. University „ Kliment Ohridski”- Bitola Faculty of Security – Skopje, ISBN 978-608-4532-72-9, UDK: 37.017:504-057.875(497.7), 173-199.
Cvetković, V. (2014). Zaštita kritične infrastrukture od posledica prirodnih katastrofa. Sedma međunarodna znastveno-stručna konferencija ,,Dani kriznog upravlјanja”. Hrvatska: Velika Gorica, 22. i 23. maj, 1281-1295, 2014.
Cvetković, V., & Ivanov, A. (2014). Comparative analysis of national strategies for protection and rescue in emergencies in Serbia and Montenegro with emphasis on Croatia. International conference: Macedonia and the Balkans, a hundred years after the world war I – security and euroatlantic integrations (3-5 june 2014). Skopje: University St. Kliment Ohridski – Bitola, Faculty of Security, 200-216. ISBN 978-608-4532-51-4 (Т. 1), ISBN 978-608-4532-52-1 (Т.2), CIP – 327.57.071.51(497.7:100-622 NATO), 327.57.071.51(497.7:4-672ЕУ), COBISS.MK-ID 97703434.
Cvetković, V., & Ivanov, A. (2016). Analiza faktora uticaja na znanje i percepciju učenika srednjih škola u Beogradu o epidemijama. Deveta međunarodna znastveno-stručna konferencija ,,Dani kriznog upravljanja”, Veleučilište Velika Gorica, Hrvatska, 12-13 aprila, Split, UDK 351.862.21(497.1):627.512, 614.81(497.1):627.512, 859-868.
Mlađan, D., Cvetković, V. (2012). Police Deployment in Emergency Situations Caused by the Abuse of Weapons of Mass Destruction. Beograd: Međunarodni naučni skup ,,Dani Arčibalda Rajsa“, tematski zbornik radova međunarodnog značajа, organizacije Kriminalisticko-policijske akademije, 1-2 mart, 2012. godine, 533-547, Volume 2, ISBN 978-86-7020-190-3, ISBN 978-86-7020-220-7, UDK članka: 351.74/.75:623.45 341.675/.678, COBISS.SR-ID 192447500.
Mlađan, D., Milojković, B., Baras, I., Cvetković, V. (2013). Cooperation of South-East European countries in Emergency Situations. International Scientific Conference, The Balkans between Past and Future: Security, Conflict Resolution and Euro-Atlantic Integration, 05-08 June 2013, Ohrid, 279-291, Tom II. ISBN 978-608-4532-35-4 (Т. 1) ISBN 978-608-4532-36-1 (Т. 2), COBISS.MK-ID 95271178.
Cvetković, V., Ivanov, A., & Sadiyeh, A. (2015). Knowledge and perceptions of students of the Academy of criminalistic and police studies about natural disasters. International scientific conference “Archibald Reiss days” Thematic conference proceedings of international significance., Belgrade, The Academy of Criminalistic and Police Studies, Volume II, 181-195.
Mlađan, D., Cvetković, V. (2013). Classification of Emergency Situations. International scientific conference “Archibald Reiss days” Thematic conference proceedings of international significance., Belgrade, The Academy of Criminalistic and Police Studies, 275-291.
Mijalković, S., Cvetković, V. (2013). Vulnerability of Critical Infrastructure by Natural Disasters. Belgrade, National Critical Infrastructure Protection, Regional Perspective, 2013, 91-102, ISBN 978-86-84069-84-1, UDC 726.9:75.041.5 ID 176374796.
Cvetković, V. (2014). Spatial and temporal distribution of floods like natural emergency situations. International scientific conference “Archibald Reiss days” Thematic conference proceedings of international significance (3-4 march 2014), Belgrade, The Academy of Criminalistic and Police Studies, 371-389, volume II.
Sudar, S., Aleksandar, I., & Cvetković, V. (2016). Environmental and social management framework (esmf) for fostering environmental protection and security in Drina river basin riparian countries. Paper presented at 7th International Scientific Contemporary Trends in Social Control of Crime.
Aleksandar, I., Cvetković, V., & Sudar, S. (2016). Theoretical foundations related to Natural disasters and measuring the resilience of the communities before disasters happens – Establishing proposal variables. Paper presented at the 7th International Scientific Contemporary Trends in Social Control of Crime. Key words: Natural disaster; Community; Resilience; Sustainability.
Gačić, J., Jakovljević, V., & Cvetković, V. (2015). Floods in the Republik of Serbia – vulnerability and human security. Twenty Years of Human Security: Theoretical Foundations and Practical Applications, University of Belgrade – Faculty of Security Studies, 277-286, April 2015. Еditors: Ivica Đorđević, Marina Glamotchak, Svetlana Stanarević, Jasmina Gačić. UDC of work 627.14(497.11). CIP 351.7/.8(100)(082) 327(100)(082), COBISS.SR-ID 215102732.
Cvetković, M. V., Ivanov, A., & Milojković, B. (2016). Influence of parenthood on citizen preparedness for response to natural disaster caused by floods. VI International scientific conference “Archibald Reiss days” Thematic conference proceedings of international significance, Belgrade, The Academy of Criminalistic and Police Studies. Editor-in-Chief Dragana Kolarić, ISBN 978-86-7020-357-0, ISBN 978-86-7020-190-3 444-453.

Саопштење са међународног скупа штампано у целини (М33)

Mlađan, D., Babić, Đ., Cvetković, V. (2012). Potreba za većim uklјučivanjem društvenih nauka u razvoj nauke o požarnoj bezbednosti. Treća međunarodna naučna konferencija ,,Bezbednosni inžinjering, požar, životna sredina, radna okolina, integrisani rizici” i 13. međunarodna konferencija zaštite od požara i eksplozije, Novi Sad, 18-19. oktobar 2012. godine, Visoka tehnička škola strukovnih studija, ISBN 978-86-6211-037-4, COBISS.SR-ID 274477575.
Mlađan, D., Marić, P., Baras, I., Cvetković V. (2011). Aktivnosti Sektora za vanredne situacije na usklađivanju politike Republike Srbije sa bezbednosnom politikom EU u oblasti civilne zaštite, zbornik radova: „Usklađivanje spolјne politike Republike Srbije sa zajedničkom spolјnom i bezbednosnom politikom Evropske unije“, Instutut za međunarodnu politiku i privredu. Beograd, 10-11. oktobar 2011, str. 479 – 492, COBISS.SR-ID 194354956; ISBN 978-86-7067-171.
Cvetković, V., Milojković, B., Mlađan, D. (2013). Climate Change as a Modern Security Threat. Belgrade, Jaroslav Černi Institute for the Development of Water Resources, International Conference Climate change Impacts on Water Resources, 17-18 October 2013, Belgrade, Serbia, ISBN 978-86-82565-41-3, 168-174.
Cvetković, V., Janković, B. & Banović, B. (2014). Analiza geoprostorne i vremenske distribucije cunamija kao prirodnih katastrofa. Četvrta međunarodna naučna konferencija ,,Bezbednosni inženjering, požar, životna sredina, radna okolina, integrisani rizici“ i Četrnaesta međunarodna konferencija zaštita od požara i eksplozija, 02-03. oktobar 2014. Novi Sad: Visoka tehnička škola strukovnih studija u Novom Sadu, Tehnički univerzitet u Zvolenu i Fakultet tehničkih nauka, Departman za građevinarstvo i geodeziju, str. 352-361, 2014. Urednici: prof. dr Verica Milanko, doc. dr Mirjana Laban, ing. dr Eva Mračkova. ISBN 978-86-6211-095-4, COBISS.SR-ID 289885191.
Ranđelović, D., Popović, B., Cvetković, V. (2010). Kompjuterski virusi. Zbornik radova, Naučni skup sa međunarodnim učešćem Pravo i forenzika u kriminalistici, Kragujevac, 15-17 septembra, Beograd, Kriminalističko – policijska akademija, 2010. godine, 187-198, ISBN 978–86–7020–171–2, COBISS. SR–ID 177999628, urednik: prof. dr Želјko Nikač, Kriminalističko-policijska akademija, Beograd.
Cvetković, V. (2014). Upravljanje u terorističkim vanrednim situacijama izazvanim upotrebom opasnih materija. Naučna konferencija: sigurnost urbanih sredina. Eldan Mujanović. Sarajevo, Fakultet za kriminalistiku, kriminologiju i sigurnosne studije: 63-72.
Cvetković, V. & Mlađović, I. (2015). Mogućnosti zloupotrebe nuklearnog oružja u terorističke svrhe i krivično pravna zaštita. Osmi međunarodni naučni skup „Dani bezbjednosti“ na temu: Subjekti sistema bezbjednosti u ostvarivanju bezbjednosne funkcije države, Fakultet za bezbjednost i zaštitu, Banja Luka 12. jun 2015, 397-407 Glavni i odgovorni urednik: Krstan Borojević. UDC 351.74/.75:316.42 (082), ISBN 978-99955-23-52-7, COBISS:RS-ID 5049368.

Саопштење са међународног скупа штампано у изводу (М34)

Mlađan, D., Milojković, B., Baras, I., Cvetković, V. (2013). Cooperation of south-east european countries in emergency situations. International scientific conference: The Balkans between Past and Future: Security, Conflict Resolution and Euro-Atlantic Integration, 05-08 June 2013, Ohrid, Book of abstracts, 46-47. ISBN 978-608-4532-29-3, COBISS.MK-ID 94041098.
Cvetković, V., Mijalković, S. (2013). Spatial and Temporal distribution of geophysical disasters. Serbian Academy of Sciences and Arts and Geographical Institute Jovan Cvijic, SASA, International Conference Natural Hazards – Links between Science and Practice, 8-11 October 2013, ISBN 978-86-80029-58-0, Book of Abstracts. Editor in chief – Milan Radovanović.
Mijalković, S., Cvetković, V. (2013). Vulnerability of Critical Infrastructure by Natural Disasters. Belgrade, International Scientific Conference, Regional Perspective, October 24th, 2013, Belgrade (Organization University of Belgrade – Faculty of Security Studies), Book of Abstracts, 28-29, ISBN 978-86-84069-82-7, COBISS.SR-ID 201998604.
Cvetković, V., Milojković, B., Mlađan, D., & Miladinović, S. (2014). The role of police in achieving security on the Danube as international waterways in Serbia. The third romanian-bulgarian-hungarian-serbian conference: University of Belgrade, Faculty of Geography University of Novi Sad, Faculty of Sciences, Department of Geography, Tourism and Hotel Managament: Geographical Research and Cross-Border Cooperation within the Lower Basin of the Danube, Book of Abstracts, Srebrno jezero, 18-21. september, 42-43, 2014, ISBN 978-86-7031-344-6.
Cvetković, V., & Ivanov, A. (2014). Comparative analysis of national strategies for protection and rescue in emergencies in Serbia and Montenegro with emphasis on Croatia. International conference: Macedonia and the Balkans, a hundred years after the world war I – security and euroatlantic integrations, 03-05 june 2014, Book of abstracts. Skopje: University St. Kliment Ohridski – Bitola, Faculty of Security, 58-59, 2014. CIP 351.74 (497.7) 355.45(497.7) “20” (048.3) (062) 327.51.071(100-622НАТО:497.7)(048.3)(062), ISBN 978-608-4532-46-0.
Цветковић, В. (2014). Управљање у терористичким ванредним ситуацијама изазваним употребом опасних материја. XIV Међународна научна конференција ,,Сигурност урбаних средина”, мај 2014. Зборник сажетака. Сарајево: Факултет за криминалистику, криминологију и сигурносне студије, стр. 82-84.
Цветковић, В. (2014). Заштита критичне инфраструктуре од последица природних катастрофа. Седма међународна знаствено-стручна конференција ,,Дани кризног управљања“, 22-23 мај, 2014. Зборник сажетака. Хрватска: Велика Горица, 231-233. UDK 005.334:338.49 – 351:504.4. CIP запис доступан у каталогу Националне и свеучилишне књижице у Загребу под бројем 877998, ISBN 978-953-7716-55.
Gaćić, J., Jakovljević, V., Cvetković, V. (2014). Floods in the Republic of Serbia – Vulnerability and Human Security. Second International Conference on Human Security: Twenty Years of Human Security Y20HS, Book of Abstracts, November 7th and 8th, 2014, 33-34. Editor – Dr Ivica Djordjevic, Dr Svetlana Stanarević, Dr Jasmina Gačić and Stevan Tatalovic, Faculty of Security Studies, ISBN 978-86-84069-92-6.
Цветковић, В., Гачић, Ј., Петровић, Д. (2015). Спремност студената Криминалистичко-полицијске академије за реаговање на природну катастрофу изазвану поплавом у Републици Србији, 2015. Зборник апстраката. Међународни научни скуп „Животна средина и адаптација привреде на климатске промене“ 22 – 24. април 2015. године, Београд. Научно-стручно друштво за заштиту животне средине Србије – Еcologica. Уредник – Лариса Јовановић. ISBN 978-86-89061-07-9, CIP 338.1:551.583(048), 574:33(048), 502.131.1:338.1(048), 574(048), COBISS.SR-ID 214412556.
Ivanov, A., Cvetković, V., & Sudar, S. (2015) Recognition and perception of risks and environmental hazards on the part of the student population in the republic of Macedonia. In: Zlatko Žlogev i Oliver Bacanović, International scientific conference – Researching security – approaches, concepts and policies, 02-03, 2015. University “St. Kliment Ohridski”- Bitola Faculty of Security – Skopje, 112-113. ISBN 978-608-4532-62-0, COBISS.MK-ID 98686218.
Cvetković, V., & Ivanov, A. (2016). Uticaj udaljenosti naselja od reke na spremnost građana za reagovanje na poplave u Рepublici Srbiji. Deveta međunarodna znastveno-stručna konferencija ,,Dani kriznog upravljanja“, Veleučilište Velika Gorica, Hrvatska, Zbornik apstrakata, 2016.
Cvetković, V., Sandić, M. (2016). The fear of natural disaster caused by flood. Međunarodni naučni skup: ekološka kriza: tehnogeneza i klimatske promene, 31-32, 2016. Book of abstract. CIP – 502/504(048) 3:551.583 (048) 316.334.5 (048), ISBN 978-86-89061-09-3, COBISS.SR-ID222768652.
Cvetković, V., & Ivanov, A. (2016). Analiza faktora uticaja na znanje i percepciju učenika srednjih škola u Beogradu o epidemijama. Paper presented at the Deveta međunarodna znastveno-stručna konferencija ,,Dani kriznog upravljanja“,Veleučilište Velika Gorica, Hrvatska, Zbornik apstrakata, 2016.
Aleksandar, I., Cvetković, V., & Sudar, S. (2016). Theoretical foundations related to Natural disasters and measuring the resilience of the communities before disasters happens – Establishing proposal variables. Paper presented at the 7th International Scientific Contemporary Trends in Social Control of Crime.
Sudar, S., Aleksandar, I., & Cvetković, V. (2016). Environmental and social management framework (esmf) for fostering environmental protection and security in Drina river basin riparian countries. Paper presented at the Paper presented at the 7th International Scientific Contemporary Trends in Social Control of Crime.

Монографска библиографска публикација (М42)

Цветковић, В. (2013). Интервентно-спасилачке службе у ванредним ситуацијама. Београд, Задужбина Андрејевић, ИСБН 978-86-525-0110-6, COBISS.SR.ID 198265868.
Јаковљевић, В., Цветковић, В., & Гачић, Ј. (2015). Природне катастрофе и образовање. Београд: Факултет безбедности, Универзитет у Београду, 2015. ISBN – 978-86-80144-02-3, COBISS.SR – ID 219113484.
Цветковић, В. (2016). Полиција и природне катастрофе. Београд (Instant system): Задужбина Андрејевић, 2016, 144 страница (библиотека Dissertatio). ISBN – 978-86-525-0255-4, COBISS.SR-ID 221730828, CIP UDK 005.334:504.4 351.74/76.
Цветковић, В., Гачић, Ј. (2016). Евакуација у природним катастрофама. Београд: Задужбина Андрејевић, 2016, 160 страница.
Иванов, А., Цветковић, В. (2016). Природни катастрофи – геопросторна и временска дистрибуција. Универзитет „Св. Климент Охридски“- Битола, Факултет за безбедност, Скопје, 2016, 220 страница. ISBN 978-608-4532-87-3, COBISS.MK-ID 101996298, CIP 504.4:[502.5:528.4-567(075.8).
Бошковић, Д., Цветковић, В. (2017). Процена ризика у спречавању извршења кривичних дела експлозивним материјама. Београд: Криминалистичко-полицијска академија.

Уређивање научне монографије, тематског зборника, лексикографске или картографске публикације националног значаја (М49)

Супротстављање савременом организованом криминалу и тероризму, уредници: Владимир Цветковић (секретар пројекта), Марија Поповић (секретарка пројекта), доц. др Тања Кесић и проф. др Жељко Никач. Развој институционалних капацитета, стандарда и процедура за супротстављање организованом криминалу и тероризму у условима међународних интеграција, 2015. Београд: Криминалистичко-полицијска академија. Руководилац пројекта: проф. др Саша Мијалковић. ISBN 978-86-7020-333-4, COBISS.SR-ID 218844684.

Рад у водећем часопису националног значаја (М51)

Cvetković, V. (2016). Uticaj demografskih, socio-ekonomskih i psiholoških faktora na preduzimanje preventivnih mera. Kultura polisa, XIII(32), 393-404.
Cvetković, V. (2016). The relationship between educational level and citizen preparedness for responding to natural disasters. Journal of the Geographical Institute “Jovan Cvijić” SASA, 66(2), 237-253.
Цветковић, В. (2014). Анализа геопросторне и временске дистрибуције вулканских ерупција. НБП – Журнал за криминалистику и право, 2/2014, 153-171.
Cvetković, V., & Dragicević, S. (2014). Spatial and temporal distribution of natural disasters. Journal of the Geographical Institute Jovan Cvijic, SASA, 64(3), 293-309, 2014.
Поповић, М., & Цветковић, В. (2012). Жене као учесници у мировним операцијама и доносиоци одлука у сектору безбедности. Култура – Полис, 9(2), 273-291.
Величковић, М., Цветковић, В. (2013). Улога и обучавање припадника војске Србије за ескортну пратњу. Војно дело, 55(2), 262-276.
Cvetkovic, V., & Mijalkovic, S. (2013). Spatial and temporal distribution of geophysical disasters. Journal of the Geographical Institute Jovan Cvijic, SASA, 63(3), 345-359.
Cvetković, V. (2016). Marital status of citizens and floods: citizen preparedness for response to natural disasters. Vojno delo, 66 (8), 89-116.
Враћевић, Н., & Цветковић, В. (2014). Улога приватних оружаних снага у традиционалним концептима безбедности. Војно дело, 64 (2), 126-144.
Цветковић, В., Милојковић, Б., & Стојковић, Д. (2014). Анализа геопросторне и временске дистрибуције земљотреса као природних катастрофа. Војно дело, 66(2), 166-185.
Cvetković, V., Gaćić, J., & Petrović, D. (2015). Spremnost studenata Kriminalističko-policijske akademije za reagovanje na prirodnu katastrofu izazvanu poplavom u Republici Srbiji. Ecologica, 22(78), 302-309.
Cvetković, V., & Stojković, D. (2015). Knowledge and perceptions of secondary school students in Kraljevo about natural disasters. Ecologica, 22(77), 42-49.
Mijаlković, S., & Cvetković, V. (2015). Viktimizacija ljudi prirodnim katastrofama – geoprostorna i vremenska distribucija. Temida, časopis o viktimizaciji, ljudskim pravima i rodu, 4(17), 19-43.
Cvetković, V., Vučić, S., & Gačić, J. (2015). Klimatske promene i nacionalna odbrana. Vojno delo, 67 (5), 181-203.
Cvetković, V., Milašinović, S., Gostimirović, L. (2016). The Impact of Age on Flood Preparedness in Serbia. International journal of social science and humanities, USA, 6(10), 10-23.
Cvetković, V., & Stanišić, J. (2015). Relationship between demographic and environmental factors with knowledge of secondary school students on natural disasters. Journal of the Geographical Institute Jovan Cvijic, SASA, 64(3), 323-340.
Milojević, S., Janković, B., & Cvetković, V. (2014). Prediction Model of Effective Studies at the Academy of Criminalistics and Police Studies. NBP – Journal of criminalistics and law, 20 (1), 135-149.
Cvetković, V., Janković, B., & Milojević, S. (2016). Bezbednost učenika od posledica prirodnih katastrofa u školskim objektima. Ecologica, 23(84), 809-815.
Цветковић, В., Гачић, Ј., & Јаковљевић, В. (2015). Утицај статуса регулисане војне обавезе на спремност грађана за реаговање на природну катастрофу изазвану поплавом у Републици Србији. Ecologica, 22(80), 584-590.
Cvetković, V., Gačić, J., & Jakovljević, V. (2015). Impact of climate change on the distribution of extreme temperatures as natural disasters. Vojno delo, 66(6), 21-42.
Lipovac, M., & Cvetković, V. (2015). Problemi u implementaciji evropskih standarda u Republici Srbiji u oblasti integrisanog sistema zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama – broj 112 za hitne pozive. Evropsko zakonodavstvo, 14 (54), 300-306.
Cvetković, V. (2016). Uticaj motivisanosti na spremnost građana Republike Srbije da reaguju na prirodnu katastrofu izazvanu poplavom. Vojno delo, 67(3), 141-171.
Sandić, M., Mlađan, D., Cvetković, V. (2016). Spremnost građana Loznice za reagovanje na prirodnu katastrofu izazvanu zemljotresom. Ecologica, 81, 40-48.
Cvetković, V. (2016). Influence of income level on citizen preparedness for response to natural disasters. Vojno delo, 66(4), 100-127.
Cvetković, V., Sandić, M. (2016). The fear of natural disaster caused by flood. Ecologica, 23 (82), 202-209.
Cvetković, V. (2016). Uticaj zaposlenosti na spremnost građana za reagovanje na prirodnu katastrofu izazvanu poplavom. NBP – Žurnal za kriminalistiku i pravo, 20 (2), 49-94.
Цветковић, В., Гачић, Ј., & Јаковљевић, В. (2016). Геопросторна и временска дистрибуција шумских пожара као природних катастрофа. Војно дело, 68 (2), 108-127.
Janković, B., & Cvetković, V. (2016). Mesto i uloga FRONTEKS-a u sprovođenju nove politike granične bezbednosti Evropske unije. Evropsko zakonodavstvo, 55 (56-57), 265-277.

Рад у часопису националног значаја (М52)

Mlađan, D., Cvetković, V., Veličković, M. (2012). Sistem upravljanja u vanrednim situacijama u Sjedinjenim Američkim državama. Vojno delo, 64 (1), 89-105.
Cvetković, V., Popović, M. (2011). Mogućnosti zloupotrebe oružja za masovno uništavanje u terorističke svrhe. Bezbednost, 53 (2), 149-168.
Cvetković, V., & Bošković, D. (2015). Analiza geoprostorne i vremenske distribucije suša kao prirodnih katastrofa. Bezbednost, 56 (3), 148-165.
Cvetković, V. (2015). Faktori uticaja na znanje i percepciju učenika srednjih škola u Beogradu o prirodnim katastrofama izazvanim klizištima. Bezbednost, 57(1), 32-51.
Цветковић, В., & Милојковић, Б. (2016). Утицај демографских фактора на ниво информисаности грађана о надлежностима полиције у природним катастрофама. Безбедност, 38 (2), 5-31.

Рад у националном часопису (М53)

Cvetković, V. (2015). Mogućnosti zloupotrebe biološkog oružja u terorističke svrhe. Bezbednost, 55 (1), 122-140.
Ivanov, A., & Cvetković, V. (2014). The role of education in natural disaster risk reduction. Horizons, international scientific journal, 10 (16), 115-131.
Cvetković, V., & Stojković, D. (2014) Komparativna analiza nacionalnih strategija bezbednosti Albanije, Makedonije i Crne Gore. Bezbjednost, policija i građani, 10 (3-4), 239-251.
Cvetković, V. (2016). Uticaj demografskih faktora na očekivanje pomoći od policije u prirodnim katastrofama. Srpska nauka danas, 1 (1), 8–17.
Cvetković, V. (2015). Fenomenologija prirodnih katastrofa – teorijsko određenje i klasifikacija prirodnih katastrofa. Bezbjednost, policija i građani, 11 (3 – 4), 311-335.
Cvetković, V., Andrejević, T. (2016). Qualitative research readiness of citizens to respond to natural disasters. Serbian science today, 1 (3), 393-404.
Cvetković, V. (2015). Spremnost za reagovanje na prirodnu katastrofu – pregled literature. Bezbjednost, policija i građani, 11 (1-2), 165-183.
Cvetković, V. (2016). Povezanost uspeha u srednjoj školi i spremnosti građana za reagovanje u prirodnim katastrofama. Bezbjednost, policija i građani, 12(3-4), 61-84.

Рад у тематском зборнику националног значаја (М45)

Cvetković, V. (2012). Zadaci vatrogasno-spasilačkih jedinica u terorističkom napadu izazvanom upotrebom oružja za masovno uništavanje. Zbornik radova, Suprotstavlјanje organizovanom kriminalu i terorizmu, Kriminalističko – policijska akademija, 146-160, ISBN – 978-86-7020-232-0, COBISS.SR – ID 195570188.
Mlađan, D., Cvetković, V. (2011). Stanje i novi izazazovi vatrogasno – spasilačkih službi u svetu. Zbornik radova, Suprotstavlјanje organizovanom kriminalu i terorizmu, Kriminalističko – policijska akademija, 95-109, ISBN 978-86-7020-201-6, COBISS. SR – ID 188134156.
Popović, M., Cvetković, V. (2013). Suprotstavljanje savremenom terorizmu kao doprinos zaštiti ljudske bezbednosti u Republici Srbiji. Zbornik radova, Suprotstavlјanje organizovanom kriminalu i terorizmu, Kriminalističko – policijska akademija, 169-177, ISBN – 978-86-7020-267-2, COBISS.SR – ID 203874060.
Цветковић, В., Поповић, М., Садиах, А. (2014). Могућности злоупотребе хемијског оружја у терористичке сврхе. У С. Мијалковић. Београд: Криминалистичко-полицијска академија, 341-357, ISBN 978-86-7020-302-0, CIP – 343.9.02(082), 343.341(082), 323.28(082), COBISS.SR-ID 212066828.
Цветковић, В., Петровић, Д. (2015). Интегрисано управљање природним катастрофама. У C. Мијалковић, Развој институционалних капацитета, стандарда и процедура за супротстављање организованом криминалу и тероризму у условима међународних интеграција, књига VIII. Уредници: Владимир Цветковић, Марија Поповић, Тања Кесић, Жељко Никач. ISBN 978-86-7020-333-4, COBISS.SR-ID 218844684, CIP – 343.9.02(082) 343.341(082) 323.28(082) Београд: Криминалистичко-полицијска академија, 291-325.
Cvetković, V. (2014). Analiza geoprostorne i vremenske distribucije klimatskih katastrofa. Tranzicija i ekonomski kriminal II, tematski zbornik radova (pp. 163-183). Urednik – prof. dr Srđan Milašinović. Beograd: Kriminalističko-policijska akademija. CIP – 343.53(497.11)(082), 351.86(497.11)(082), 338.24(497.11)(082), ISBN 978-86-7020-305-1, COBISS.SR-ID 212394764.
Cvetković, V. (2013). The impacts of climate changes on the risk of natural disasters. In Toma Batkovski (Editor in chief), International yearbook of the Faculty of security (pp. 51-62). Skopje: Faculty of security. UDC: 551.583:504.4.
Cvetković, V. (2014). Uloga policije u prirodnim katastrofama. Elementarne nepogode i vanredne situacije. Urednici – Nataša Mrvić, Dragan Petrović, Dragan Mlađan. Beograd, Institut za uporedno pravo i Kriminalističko-policijska akademija: 215-243, ISBN 978-86-6411-005-1; CIP – 005.334:502.1 (082), 351.759.6:504.4(497.11) (082), COBISS. SR-ID 211953420.

Саопштење са скупа националног значаја штампано у целини (М63)

Млађан, Д., Цветковић, В. (2011). „Систем обуке припадника Сектора за ванредне ситуације Министарства унутрашњих послова Републике Србије“ у: Зборник радова, Национална конференција са међународним учешћем, Заштита на раду у XXI веку, теорија и пракса, Тара, 04 – 08. октобарa 2011, ISBN: 978-86-87495-24-1, COBISS.SR – ID 186569996, CIP 331.45/46(082) 502/504(082), 35-44.
Цветковић, В., Аксентијевић, В., & Ивовић, М. (2015). Улога службе хитне медицинске помоћи у ванредним ситуацијама изазваним терористичким актима. Супротстављање савременим облицима криминалитета – анализа стања, европски стандарди и мере за унапређење (26-29. мај 2015), Криминалистичко-полицијска академија и Фондација „Ханс Зајдел” у сарадњи са Министарством унутрашњих послова Републике Србије, Том III, 355-367.
Цветковић, В., Јаковљевић, В., & Станић, М. (2016). Осигурање и смањење ризика од природних катастрофа. VII научно-стручни скуп са међународним учешћем „Европске интеграције: правда, слобода и безбедност“, Криминалистичко-полицијска академија и Фондација „Ханс Зајдел” у сарадњи са Министарством нутрашњих послова Републике Србије, 24-26. мај 2016. године Тара, хотел „Оморика“

Одбрањена докторска дисертација (М70)

Цветковић, В. (2015). Спремност грађана за реаговање на природну катастрофу изазвану поплавом у Републици Србији 1-608, (Докторска дисертација), Универзитет у Београду, Факултет безбедности.

САЖЕЦИ ВАЖНИЈИХ РАДОВА Cvetković, V. M., Dragašević, A., Protić, D., Janković, B., Nikolić, N., Milošević, P. (2022). Fire Safety Behavior Model for Residential Buildings: Implications for Disaster Risk Reduction. International journal of disaster risk reduction, 75, 102981. Starting from the unexplored level of the fire safety of citizens in Serbia, this paper presents the results of quantitative research regarding a fire safety behavior model for residential buildings in Serbia. The research was conducted using a questionnaire that was provided and then collected online for 540 respondents during April 2021. The study’s objective was to determine to what degree education level and gender influence the prediction of the fire safety behavior model (individual preparedness, personal security, fire risk, fire prevention knowledge) for residential buildings in Serbia. The multivariate regression analyses showed that the most important predictor of individual preparedness, personal security, and fire risk perception was gender, followed by age. On the other hand, education level, ownership status, and monthly income did not significantly affect individual preparedness for fire protection, personal security, fire risk, and prevention knowledge. Moreover, the results showed the main reasons for not taking preventive actions are the high cost of the equipment, not being familiar with the exact measures to take, believing that the emergency services would provide them with the necessary assistance, a lack of time, etc. The obtained results can be used to improve the preparedness of citizens to respond in a timely and appropriate manner to fires in residential buildings and create programs and campaigns to improve awareness among the general public. Cvetković, V. M., Renner, R., Aleksova, B., & Lukić, T. (2024). Geospatial and Temporal Patterns of Natural and Man-Made (Technological) Disasters (1900–2024): Insights from Different Socio-Economic and Demographic Perspectives. Applied Sciences, 14(18), 8129. This pioneering study explores the geospatial and temporal patterns of natural and human-induced disasters from 1900 to 2024, providing essential insights into their global distribution and impacts. Significant trends and disparities in disaster occurrences and their widespread consequences are revealed through the utilization of the comprehensive international EM-DAT database. The results showed a dramatic escalation in both natural and man-made (technological) disasters over the decades, with notable surges in the 1991–2000 and 2001–2010 periods. A total of 25,836 disasters were recorded worldwide, of which 69.41% were natural disasters (16,567) and 30.59% were man-made (technological) disasters (9269). The most significant increase in natural disasters occurred from 1961–1970, while man-made (technological) disasters surged substantially from 1981–1990. Seasonal trends reveal that floods peak in January and July, while storms are most frequent in June and October. Droughts and floods are the most devastating in terms of human lives, while storms and earthquakes cause the highest economic losses. The most substantial economic losses were reported during the 2001–2010 period, driven by catastrophic natural disasters in Asia and North America. Also, Asia was highlighted by our research as the most disaster-prone continent, accounting for 41.75% of global events, with 61.89% of these events being natural disasters. Oceania, despite experiencing fewer total disasters, shows a remarkable 91.51% of these as natural disasters. Africa is notable for its high incidence of man-made (technological) disasters, which constitute 43.79% of the continent’s disaster events. Europe, representing 11.96% of total disasters, exhibits a balanced distribution but tends towards natural disasters at 64.54%. Examining specific countries, China, India, and the United States emerged as the countries most frequently affected by both types of disasters. The impact of these disasters has been immense, with economic losses reaching their highest during the decade of 2010–2020, largely due to natural disasters. The human toll has been equally significant, with Asia recording the most fatalities and Africa the most injuries. Pearson’s correlation analysis identified statistically significant links between socioeconomic factors and the effects of disasters. It shows that nations with higher GDP per capita and better governance quality tend to experience fewer disasters and less severe negative consequences. These insights highlight the urgent need for tailored disaster risk management strategies that address the distinct challenges and impacts in various regions. By understanding historical disaster patterns, policymakers and stakeholders can better anticipate and manage future risks, ultimately safeguarding lives and economies. Cvetković, V. M., Milenković, D., Bašić, J., Lukić, T., & Renner, R. (2026). Predictive model of community disaster resilience across Serbia: A BRIC–DROP composite index and spatial patterns. Safety, 12(2). Community disaster resilience is increasingly guiding risk-reduction investments, but in many Southeast European settings, comparable subnational data remain scarce. This study assesses perceived community disaster resilience across Serbia by combining BRIC–DROP dimensions into a single index and analyzing differences across hazard types and sociodemographic factors. A cross-sectional household survey was conducted using multistage random sampling and the “next birthday” method for respondent selection. The final sample included 1,200 adults from 22 local government units across four regions: Belgrade, Vojvodina, Šumadija & Western Serbia, and Southern & Eastern Serbia. Participants evaluated preventive measures and societal resilience for ten hazard types and considered five social dimensions: social structure, social capital, social mechanisms, social equity/diversity, and social beliefs. Descriptive statistics, bivariate analyses (including Pearson correlations, t- tests, and ANOVA), and multiple linear regression identified key predictors of preventive behavior and perceived resilience. Composite scores highlighted spatial resilience differences. Overall perceptions were generally low, mostly falling below the midpoint of the scale. Furthermore, the highest ratings for implemented preventive measures were recorded for pandemics/epidemics, storms/hail, and floods, whereas the lowest were observed for environmental pollution and droughts. Perceived resilience was highest for snowstorms, storms/hail, and pandemics/epidemics, and lowest for environmental pollution and droughts. Also, respondents reported relatively strong family ties and favorable perceptions of communication and access to basic supplies, but weak institutional capacity, particularly in budget allocation, early warning and public notification, rapid decision-making, and evacuation and shelter readiness. Regression results were statistically significant but explained only a small portion of the variance. Age and public-sector employment positively predicted perceived resilience; fear, income, and, to a lesser extent, education were negatively associated. These findings highlight the structural and psychosocial factors that shape perceptions of resilience. The BRIC–DROP composite indicates generally low perceived preparedness and resilience, especially in risk communication, evacuation and shelter readiness, and financing—the key bottlenecks in strengthening local resilience. The results recommend combining institutional reform with targeted risk communication to reduce fear and build trust, especially focusing on hazard areas with the lowest confidence, such as environmental pollution and drought. Kričković, E., Cvetković, V. M., Kričković, Z., & Lukić, T. (2025). Spatial–Temporal Trends of Cancer Among Women in Central Serbia, 1999–2021: Implications for Disaster and Public Health Preparedness. Healthcare, 13(17), 2169. bhttps://doi.org/10.3390/healthcare13172169. Background/Objectives: Cancer is a major public health burden in Serbia and a factor influencing long-term disaster readiness by straining health system capacity. This study examined spatial and temporal trends in incidence and mortality for eight major cancers among women in Central Serbia (1999–2021) to inform targeted prevention and preparedness strategies. Methods: Standardised rates from national datasets were analysed using the Mann–Kendall trend test and Sen’s slope estimator. Geographic disparities were mapped in ArcGIS Pro 3.2. Mortality trends were assessed only for statistically reliable series. Results: Breast cancer incidence increased in six counties, while cervical cancer declined in several areas, likely reflecting screening success. Colorectal, bladder, pancreatic, and lung and bronchus cancers showed rising incidence; lung and bronchus cancer mortality increased in 16 counties, indicating growing demand for chronic respiratory care. These shifts may reduce surge capacity during disasters by increasing the baseline burden on healthcare infrastructure. Regional disparities highlight uneven system resilience. Conclusions: Aligning cancer control measures—especially for high-burden cancers like lung—with emergency preparedness frameworks is essential to strengthen health system resilience, particularly in resource-limited regions. Cvetković, V. M., Nikolić, N., Ocal, A., Martinović, J., & Dragašević, A. (2022). A Predictive Model of Pandemic Disaster Fear Caused by Coronavirus (COVID-19): Implications for Decision-Makers. International Journal of Environmental Research and Public Health, 19(2), 652 doi:10.3390/ijerph19020652. This paper presents quantitative research results regarding a predictive model of pandemic disaster fear caused by the coronavirus disease (COVİD-19). The aim of this paper was to establish the level and impact of certain demographic and socioeconomic characteristics on pandemic disaster fear caused by the coronavirus (COVID-19). The research was conducted using a questionnaire that was provided and then collected online for 1226 respondents during May 2021. A closed, five-point Likert scale was used to create the structured questionnaire. The first section of the questionnaire included research questions about the participants’ socioeconomic and demographic characteristics, while the second section included issue questions about fear caused by COVID-19. The results of multivariate regression analyses showed the most important predictor for fear of COVID-19 to be gender, followed by age and education level. Furthermore, the results of t-tests showed statistically significant differences between men and women in terms of different aspects of pandemic disaster fear caused by the coronavirus disease. Our results have several significant public health implications. Women who were more educated and knowledgeable, married, and older, reported a greater fear of the outbreak at various levels. Decision-makers can use these findings to identify better strategic opportunities for pandemic disaster risk management. Cvetković, V. M., & Šišović, V. (2024). Understanding the Sustainable Development of Community (Social) Disaster Resilience in Serbia: Demographic and Socio-Economic Impacts. Sustainability, 16(7), 2620. This paper presents the results of quantitative research examining the impacts of demographic and socioeconomic factors on the sustainable development of community disaster resilience. The survey was carried out utilizing a questionnaire distributed to, and subsequently collected online from, 321 participants during January 2024. The study employed an adapted version of the ‘5S’ social resilience framework (62 indicators), encompassing five sub-dimensions—social structure, social capital, social mechanisms, social equity and diversity, and social belief. To explore the relationship between predictors and the sustainable development of community disaster resilience in Serbia, various statistical methods, such as t-tests, one-way ANOVA, Pearson’s correlation, and multivariate linear regression, were used. The results of the multivariate regressions across various community disaster resilience subscales indicate that age emerged as the most significant predictor for the social structure subscale. At the same time, education stood out as the primary predictor for the social capital subscale. Additionally, employment status proved to be the most influential predictor for both social mechanisms and social equity-diversity subscales, with property ownership being the key predictor for the social beliefs subscale. The findings can be used to create strategies and interventions aimed at enhancing the sustainable development of resilience in communities in Serbia by addressing the intricate interplay between demographic characteristics, socio-economic factors, and their ability to withstand, adapt to, and recover from different disasters. Grozdanić, G., Cvetković, V. M., Lukić, T., & Ivanov, A. (2024). Sustainable Earthquake Preparedness: A Cross-Cultural Comparative Analysis in Montenegro, North Macedonia, and Serbia. Sustainability, 16(8). doi:10.3390/su16083138 Authorities and governmental bodies strongly emphasize the importance of residents preparing for natural disasters, particularly underscoring the significance of readiness for geophysical hazards like earthquakes. In this study, which represents comparative quantitative research, the levels and predictors of the impact on preparedness for earthquake-induced disasters in South-Eastern European countries such as Montenegro, North Macedonia, and Serbia are examined. Using the snowball sampling technique (online questionnaire), a survey of 1245 respondents (Montenegro (n = 400), North Macedonia (n = 345), and Serbia (n = 500) was conducted from February 2023 to February 2024. The paper is based on the central hypothesis that the most significant predictor of earthquake preparedness in Montenegro, North Macedonia, and Serbia is age, followed by education and gender. Multivariate regression analysis was used to determine the extent to which five scores of the subscales (household preparedness, community preparedness, disaster preparation, earthquake risk awareness, and reinforced house) were associated with seventh demographic and socio-economic variables. In addition to the mentioned analysis, other statistical analyses such as t-test, one-way ANOVA analysis, and Pearson correlation were also utilized. The results indicate that age emerges as a predictor in various aspects of earthquake-induced disaster preparedness and awareness in most models, followed by education and gender. These findings confirm the significance of respondents’ age in determining levels of preparedness and earthquake awareness. Overall, in North Macedonia, respondents recorded the highest ratings (M = 3.52) for household preparedness for earthquakes, compared to Serbia (M = 3.26) and Montenegro (M = 2.98), where the lower ratings were recorded. Research findings, taking into account cultural characteristics, can serve as a basis for the development of targeted interventions, strategies, policies, and programs aimed at improving the level of societal preparedness for earthquake-induced disasters. Cvetković, V. M., Tanasić, J., Renner, R., Rokvić, V., & Beriša, H. (2024). Comprehensive Risk Analysis of Emergency Medical Response Systems in Serbian Healthcare: Assessing Systemic Vulnerabilities in Disaster Preparedness and Response. Healthcare, 12(19), 1962. https://doi.org/10.3390/healthcare12191962 Background/Objectives: Emergency Medical Response Systems (EMRSs) play a vital role in delivering medical aid during natural and man-made disasters. This quantitative research delves into the analysis of risk and effectiveness within Serbia’s Emergency Medical Services (EMS), with a special emphasis on how work organization, resource distribution, and preparedness for mass casualty events contribute to overall disaster preparedness. Methods: The study was conducted using a questionnaire consisting of 7 sections and a total of 88 variables, distributed to and collected from 172 healthcare institutions (Public Health Centers and Hospitals). Statistical methods, including Pearson’s correlation, multivariate regression analysis, and chi-square tests, were rigorously applied to analyze and interpret the data. Results: The results from the multivariate regression analysis revealed that the organization of working hours (β = 0.035) and shift work (β = 0.042) were significant predictors of EMS organization, explaining 1.9% of the variance (R2 = 0.019). Furthermore, shift work (β = −0.045) and working hours (β = −0.037) accounted for 2.0% of the variance in the number of EMS points performed (R2 = 0.020). Also, the availability of ambulance vehicles (β = 0.075) and financial resources (β = 0.033) explained 4.1% of the variance in mass casualty preparedness (R2 = 0.041). When it comes to service area coverage, the regression results suggest that none of the predictors were statistically significant. Based on Pearson’s correlation results, there is a statistically significant correlation between the EMS organization and several key variables such as the number of EMS doctors (p = 0.000), emergency medicine specialists (p = 0.000), etc. Moreover, the Chi-square test results reveal statistically significant correlations between EMS organization and how EMS activities are conducted (p = 0.001), the number of activity locations (p = 0.005), and the structure of working hours (p = 0.001). Conclusions: Additionally, the results underscore the necessity for increased financial support, standardized protocols, and enhanced intersectoral collaboration to strengthen Serbia’s EMRS and improve overall disaster response effectiveness. Based on these findings, a clear roadmap is provided for policymakers, healthcare administrators, and EMS personnel to prioritize strategic interventions and build a robust emergency medical response system. Cvetković, V. M., Milenković, D., & Lukić, T. (2026). Measuring Community Disaster Resilience in Serbia Using an Adapted BRIC Framework Grounded in DROP: Index Construction and Regional Disparities. Geosciences, 16(4), 135. https://doi.org/10.3390/geosciences16040135 Disaster resilience has become a key focus of risk reduction efforts, but measuring it remains complex due to differences in hazards, development paths, and data systems. This study modifies the Baseline Resilience Indicators for Communities (BRIC) approach, based on the Disaster Resilience of Place (DROP) framework, to evaluate community resilience in Serbia and highlight regional differences. An initial list of 186 indicators was created from international BRIC studies and resilience research, then tailored to Serbian conditions through contextual review and data checks. Indicators were normalized using min–max scaling (0–1), and indicators with negative orientation were inverted to ensure that higher values indicate greater resilience. Scores for each dimension were calculated as equally weighted averages across six areas: social, economic, social capital, institutional, infrastructural, and environmental. The overall BRIC index was derived as the average of these dimension scores. Z-scores facilitated the classification of resilience levels and the comparison between regions. The results show clear regional disparities: in the complete model, Belgrade has the highest resilience (BRIC = 0.557), while Southern and Eastern Serbia have the lowest (BRIC = 0.414). Patterns across dimensions show that Belgrade excels in social and economic capacity but lags in environmental indicators; Vojvodina has the strongest institutional and infrastructural capacity; and Šumadija and Western Serbia perform best in environmental indicators. Correlation analysis revealed multicollinearity, leading to the removal of 14 redundant indicators and the refinement to a set of 57. After this reduction, regional rankings change, with Vojvodina (BRIC = 0.530) and Šumadija and Western Serbia (BRIC = 0.522) emerging as higher-resilience regions, while Southern and Eastern Serbia remain the least resilient (BRIC = 0.456). The adapted BRIC-DROP model offers a clear, locally relevant tool for mapping resilience and guiding targeted policies in Serbia, enabling region-specific efforts to address structural resilience gaps. Cvetković, V. M., Milenković, D., Lukić, T., & Renner, R. (2026). Theoretical evolution of measuring community resilience to natural and technological disasters: Past, present, and future – Empirical insights from qualitative research in Serbia. Open Geosciences. In disaster studies, the measurement of resilience has developed through several conceptual phases, reflecting broader transformations in disaster risk research. It is clear that the initial approaches, rooted in ecology and engineering, defined resilience primarily as a system’s ability to absorb shocks and return to equilibrium. Although such perspectives provided clarity and measurability, they often reduced complex social realities to simplified technical indicators. Indeed, this did not provide comprehensive and precise insights into levels of resilience to different types of disasters. Over time, critics emphasized that resilience cannot be captured solely through stability or recovery speed, since communities are not mechanical systems but socio-political entities shaped by governance, culture, and inequality. In contrast, second-generation models introduced multidimensionality, incorporating economic, institutional, infrastructural, and environmental factors. Nevertheless, these frameworks frequently faced problems of comparability, data availability, and context sensitivity. Composite indicators, such as the Baseline Resilience Indicators for Communities (BRIC), sought to operationalize resilience systematically. However, they faced limitations in weighting procedures, variable selection, and the neglect of qualitative dimensions such as trust, solidarity, and adaptive learning. Similarly, the Disaster Resilience of Place (DROP) model provided valuable theoretical grounding, yet its transferability across diverse socio-political settings remained a challenge. According to various theoretical analyses, resilience measurement continues to face methodological and practical limitations, such as conceptual ambiguity (the absence of a universally accepted definition), indicator overload (large sets of variables that reduce analytical precision), underdeveloped statistical assessments (overlooking the dynamic, process-oriented nature of resilience), and contextual gaps (insufficient adaptation to local governance and cultural conditions). To address these challenges on a theoretical level, research was conducted in Serbia applying a qualitative empirical approach. Nineteen experienced local-level disaster management practitioners were interviewed. Semi-structured interviews and thematic analysis revealed how resilience is perceived and operationalized in practice, highlighting the gap between formal strategies and local realities. Findings indicate limited awareness, fragmented institutional cooperation, and an over-reliance on central authorities. Such results underscore the need for flexible, participatory, and context-sensitive measurement models. By critically tracing the evolution of resilience measurement—its achievements and shortcomings—this research underscores that resilience cannot be fully understood through indicators alone. A synthesis of quantitative rigor and qualitative insight is required to link global frameworks with local experiences. Such a comprehensive approach not only improves measurement but also strengthens governance and societal capacities, which are essential for addressing future risks. Cvetković, V., Gole, S., Renner, R., Jakovljević, V. & Lukić, T. (2024). Qualitative insights into cultural heritage protection in Serbia: Addressing legal and institutional gaps for disaster risk resilience. Open Geosciences, 16(1), 20220755. https://doi.org/10.1515/geo-2022-0755 This research is dedicated to a comprehensive exploration of the strengths and weaknesses inherent in the legal and institutional measures established to safeguard cultural heritage in the Republic of Serbia against the adverse effects of disasters, including earthquakes, landslides, rockfalls, floods, torrents, storms, hail, and forest fires. The study seeks to identify key challenges and shortcomings within the existing legal and institutional framework while also highlighting and analyzing best practices and potential avenues for improvement in the protection system. The research posits a preliminary hypothesis suggesting that significant challenges exist within the current framework, potentially hindering effective response and recovery efforts following natural hazards. Data collection involved semi-structured interviews with field experts and an in-depth analysis of existing documentation. These methods were aimed at gathering critical data and insights to enhance the understanding of systemic issues and contribute to developing practical, viable solutions. The analysis and processing of the collected data were conducted using ATLAS. ti software, enabling a detailed and systematic examination of qualitative information. Moreover, assessing the current capacity of institutions to respond swiftly and effectively to natural hazards that threaten cultural heritage formed a central aspect of this study. The findings reveal notable deficiencies in the legal framework, inadequate institutional capacities, limited resources, and insufficient training for disaster response. The results underscore the pressing need for improved inter-institutional cooperation and the development of technical and logistical capabilities. To address these issues, the study recommends aligning legal frameworks with international standards, securing increased funding for technical resources, and implementing specialized training programs for institutional staff. This article makes a significant contribution to advancing the understanding and enhancement of the cultural heritage protection system in Serbia, offering actionable insights and a robust foundation for further research and strategic development in this critical area. Cvetković, V. M., Lipovac, M., Renner, R., Stanarević, S., & Raonić, Z. (2025). A Predictive Framework for Understanding Multidimensional Security Perceptions Among Students in Serbia: The Role of Institutional, Socio-Economic, and Demographic Determinants of Sustainability. Sustainability, 17(11), 5030. https://doi.org/10.3390/su17115030 This study investigates and forecasts multidimensional security perceptions among Serbian university students, who are a particularly engaged and vulnerable demographic in transitional societies. It examines how demographic traits, socio-economic status, and levels of institutional trust and engagement shape students’ evaluations of security in everyday life. The study examines six primary dimensions of security perception: personal safety, safety at public events and demonstrations, perceived national threats, digital security and privacy, perception of emergencies and crises, and trust in institutions and security policies. A structured online survey was administered to a sample of 406 university students selected through non-probability purposive sampling from major academic centres in Serbia, including Belgrade, Niš, Novi Sad, and Kragujevac. The questionnaire, based on a five-point Likert scale, was designed to measure levels of agreement across the six dimensions. Data were analysed using multiple regression, one-way ANOVA, Pearson’s correlation, and independent samples t-tests. All necessary statistical assumptions were met, ensuring the reliability and validity of the results. Descriptive statistics indicated moderate to moderately high overall perceived safety, with personal safety scoring the highest, followed by digital security and disaster preparedness. Lower scores were recorded for public event safety, perceived national threats, and, in particular, trust in institutional security policies. Regression analysis revealed that key predictors of perceived safety varied across dimensions: gender was a significant predictor of personal safety. At the same time, family financial status had a strong influence on perceptions of safety at public events. These findings offer valuable insights for designing targeted risk communication, inclusive policy initiatives, and institutional reforms that aim to enhance youth resilience, civic trust, and participatory security governance, ultimately contributing to long-term social sustainability. Manojlović, B., Cvetković, V. M., Renner, R., Grozdanić, G., & Perošević, N. (2025). The Influence of Socio-Demographic Factors on Local Attitudes Towards Sustainable Tourism Development in Skadar Lake and Durmitor National Parks, Montenegro. Sustainability, 17(7), 3200. https://doi.org/10.3390/su17073200 This study investigates the attitudes of local residents regarding the impacts of sustainable tourism development in two national parks in Montenegro: Skadar Lake National Park (NP) and Durmitor National Park (NP). The aim is to identify the key factors that shape these attitudes and to discern the differences in perceptions between the residents of these two areas. The research is based on the assumption that socio-demographic characteristics, such as gender, age, and level of education, significantly influence attitudes toward sustainable tourism development. Data were collected through a questionnaire covering various attitudes toward tourism. Analyses were conducted using multiple regression analysis, one-way analysis of variance (ANOVA), and Pearson’s correlation, with careful verification of all key statistical assumptions to ensure the validity of the results. The findings reveal significant differences in perceptions between residents of NP Skadar Lake and NP Durmitor. Respondents from NP Durmitor generally rated tourism’s positive and negative aspects higher than those from NP Skadar Lake. On the other hand, NP Skadar Lake residents exhibited more enthusiasm for tourism promotion and engagement in tourism development processes. It was concluded that socio-demographic characteristics, particularly education and age, influence attitudes toward tourism. These findings provide a basis for formulating recommendations to improve tourism development, considering local communities’ specific needs and perceptions in both national parks. Sabljić, L., Lukić, T., Bajić, D., Marković, S., Spalevic, V., Cvetković, V., Delić, D., Adžić, D., Aleksova, B., Milevski, I. & Srzentić, G. (2025). Spatio-temporal analysis of flood events using GIS and remote sensing-based approach in the Ukrina River Basin, Bosnia and Herzegovina. Open Geosciences, 17(1), 20250856. The subject of this research is the analysis of flood dynamics in the Ukrina River Basin, Bosnia and Herzegovina, using a remote sensing-based approach and geographic information systems during the period 2016–2019. The aim is to identify the spatial and temporal patterns of floods by integrating satellite-derived precipitation data, hydrological data, and Sentinel-1 imagery processed through Google Earth Engine. The methodology included the use of CHIRPS precipitation data and the Standardized Precipitation Index (SPI) for identifying meteorological anomalies, while Sentinel-1 SAR data were used to map flood extent based on radar backscatter change detection. The approach combined temporal analysis with spatial overlays of land use and administrative boundaries to assess affected areas. Flood events were identified in January 2016 (89.98 ha), March 2017 (179.85 ha), March 2018 (58.81 ha), and May 2019 (195.38 ha), coinciding with periods of above-average precipitation (>125%), positive SPI values, and elevated water levels. The spatial analysis of flooded areas, overlaid with land use data, revealed that agricultural land was the most affected category, with 79.21 ha flooded in 2016, 169.15 ha in 2017, 48.89 ha in 2018, and 184.90 ha in 2019. Built-up areas were also significantly impacted, posing risks to infrastructure and economic stability. The cities and municipalities of Derventa, Prnjavor, and Stanari were most frequently affected by floods during the study period. The findings highlight the role of cumulative precipitation and hydrological conditions in triggering flood events and provide insights for flood risk management, including adaptive strategies, early warning, and sustainable land use planning. Renner, R., Cvetković, V. M., & Lieftenegger, N. (2025). Dealing with High-Risk Police Activities and Enhancing Safety and Resilience: Qualitative Insights into Austrian Police Operations from a Risk and Group Dynamic Perspective. Safety, 11(3), 68. Special police units like Austria’s EKO Cobra are uniquely trained to manage high-risk operations, including terrorism, amok situations, and hostage crises. This study explores how group dynamics contribute to operational safety and resilience, emphasising the interconnection between risk perception, training, and operational practices. Interviews with current and former EKO Cobra members reveal key risk factors, including overconfidence, insufficient training, inadequate equipment, and the challenges of high-stakes scenarios. Using a structured yet thematically flexible interview analysis approach, the study adopts group dynamics theory as its framework and applies a semi-inductive, semi-deductive qualitative methodology. It examines risk categorisation in ad hoc operations, as well as the interplay between risk perception and training, proposing actionable strategies to enhance safety and preparedness through tailored training programmes. The findings underscore the transformative impact of intensive scenario-based and high-stress training, which enhances situational awareness and reinforces team-based responses through cohesion and effective communication. Group dynamics, including cohesion and effective communication, play a pivotal role in mitigating risks and ensuring operational success. Importantly, this research advocates for continuous, adaptive, and specialised training to address evolving challenges. By linking theoretical frameworks with practical and actionable insights, this study proposes a holistic training approach that promotes both resilience and long-term sustainability in police operations. These findings offer valuable guidance to elite units like EKO Cobra for broader policy frameworks by providing insights that make police operations safer and more effective and resilient. Nikolić, N., Cvetković, V. M., Renner, R., Cvijović, N., & Gačić, J. (2025). Disaster Risk Perception and Local Resilience near the ‘Duboko’ Landfill: Challenges of Governance, Management, Trust, and Environmental Communication in Serbia. Open Geosciences, 17(1): 20250850.https://doi.org/10.1515/geo-2025-0850. This study examines residents’ perceptions of environmental and disaster risks near the “Duboko” regional landfill in Serbia. It aims to uncover factors that affect public trust and community resilience. This approach is rooted in interdisciplinary perspectives on risk perception, institutional trust, and socio-ecological resilience. A structured, self-administered questionnaire was used to collect data from a stratified sample of 1,180 respondents across nine municipalities in Western Serbia. The statistical analysis involved descriptive statistics, t-tests, ANOVA, Pearson correlation, and multiple linear regression. The regression models indicated that gender, education level, type of settlement, property ownership, and household size were significant predictors across various thematic dimensions. The model addressing risk perception and environmental impact accounted for 5.6% of the variance, while the model regarding institutional trust and transparency explained 7.4% of the variance. Higher perceived risk and lower institutional trust were found among women, individuals with lower levels of education, rural residents, and respondents from smaller households. Furthermore, increased transparency and access to environmental information correlated with enhanced trust and perceived resilience. These results emphasise the complex nature of landfill risk perception and highlight the need for participatory communication, transparent governance, and context-sensitive community involvement to bolster disaster resilience and public health protection in areas impacted by landfills. Aleksova, B., Milevski, I., Mijalov, R., Marković, S., Cvetković, V. & Lukić, T. (2024). Assessing risk-prone areas in the Kratovska Reka catchment (North Macedonia) by integrating advanced geospatial analytics and flash flood potential index. Open Geosciences, 16(1), 20220684. This study presents a comprehensive analysis of flash flood susceptibility in the Kratovska Reka catchment area of Northeastern North Macedonia, integrating Geographic Information System, remote sensing, and field survey data. Key factors influencing flash flood dynamics, including Slope, Lithology, Land use, and Vegetation index, were investigated to develop the Flash Flood Potential Index (FFPI). Mapping slope variation using a 5-m Digital Elevation Model (DEM) revealed higher slopes in eastern tributaries compared to western counterparts. Lithological units were classified based on susceptibility to erosion processes, with clastic sediments identified as most prone to flash floods. Land use analysis highlighted non-irrigated agricultural surfaces and areas with sparse vegetation as highly susceptible. Integration of these factors into the FFPI model provided insights into flash flood susceptibility, with results indicating a medium risk across the catchment. The average value of the FFPI is 1.9, considering that the values range from 1 to 5. Also, terrains susceptible to flash floods were found to be 49.34%, classified as medium risk. Field survey data validated the model, revealing a significant overlap between hotspot areas for flash floods and high-risk regions identified by the FFPI. An average FFPI coefficient was calculated for each tributary (sub-catchment) of the Kratovska Reka. According to the model, Latišnica had the highest average coefficient of susceptibility to potential flash floods, with a value of 2.16. These findings offer valuable insights for spatial planning and flood risk management, with implications for both local and national-scale applications. Future research directions include incorporating machine learning techniques to enhance modeling accuracy and reduce subjectivity in assigning weighting factors. Cvetković, V. M., Nikolić, N., & Lukić, T. (2024). Exploring Students’ and Teachers’ Insights on School-Based Disaster Risk Reduction and Safety: A Case Study of Western Morava Basin, Serbia. Safety, 10(2), 50. Integrated disaster risk reduction in schools represents a key component of safety strategies within the educational sector of every country. The aim of this study is to comprehensively explore the impact of various demographic and socio-economic factors on the perceptions of students and teachers regarding disaster risk reduction and safety in schools. This study is distinguished by its extensive empirical approach, employing a multistage random sampling method to conduct 850 face-to-face interviews (650 with students and 200 with teachers) throughout 2023 in 10 out of the total 18 municipalities in the Western Morava Basin of the Republic of Serbia. Two structured survey instruments were developed, incorporating a mix of qualitative (closed-ended) multiple-choice questions and five-point Likert scales. The research proposes two central hypotheses regarding school-based disaster risk reduction. Firstly, it suggests that gender, age, parent’s employment, academic achievement, living situation, parental education levels, and engagement with social media collectively influence students’ perspectives on this matter (H1–H8). Secondly, it posits that gender, age, marital status, parenthood, and educational background significantly impact teachers’ viewpoints on school-based disaster risk reduction (H1–H5). Multivariate linear regression was used to explore predictors of students’ and teachers’ insights on school-based disaster risk reduction. Various statistical tests, including Chi-square, t-tests, one-way ANOVA, and Pearson’s correlation, were employed to investigate the influence of demographic and socioeconomic factors on these insights. The results of multivariate regression analyses indicate that age, gender, and marital status emerge as the primary predictors across various facets of students’ and teachers’ insights on school-based disaster risk reduction, including awareness of disasters, disaster education activities, attitudes toward disaster risk reduction education, and enhancement of disaster information accessibility. The findings of this study provide comprehensive insights into the key factors influencing students’ and teachers’ perceptions of disaster risk reduction in schools. This research not only contributes to the academic discourse on disaster education but also serves as a foundational basis for improving educational programs, developing policies and strategies, refining normative educational frameworks, guiding teacher training, and informing further research in disaster education. Cvetković, V. M., Gole, S., Renner, R., Jakovljević, V., & Lukić, T. (2024). Qualitative insights into cultural heritage protection in Serbia: Addressing legal and institutional gaps for disaster risk resilience. Open Geosciences, 16(1), 20220755. This research is dedicated to a comprehensive exploration of the strengths and weaknesses inherent in the legal and institutional measures established to safeguard cultural heritage in the Republic of Serbia against the adverse effects of disasters, including earthquakes, landslides, rockfalls, floods, torrents, storms, hail, and forest fires. The study seeks to identify key challenges and shortcomings within the existing legal and institutional framework while also highlighting and analyzing best practices and potential avenues for improvement in the protection system. The research posits a preliminary hypothesis suggesting that significant challenges exist within the current framework, potentially hindering effective response and recovery efforts following natural hazards. Data collection involved semi-structured interviews with field experts and an in-depth analysis of existing documentation. These methods were aimed at gathering critical data and insights to enhance the understanding of systemic issues and contribute to developing practical, viable solutions. The analysis and processing of the collected data were conducted using ATLAS. ti software, enabling a detailed and systematic examination of qualitative information. Moreover, assessing the current capacity of institutions to respond swiftly and effectively to natural hazards that threaten cultural heritage formed a central aspect of this study. The findings reveal notable deficiencies in the legal framework, inadequate institutional capacities, limited resources, and insufficient training for disaster response. The results underscore the pressing need for improved inter-institutional cooperation and the development of technical and logistical capabilities. To address these issues, the study recommends aligning legal frameworks with international standards, securing increased funding for technical resources, and implementing specialized training programs for institutional staff. This article makes a significant contribution to advancing the understanding and enhancement of the cultural heritage protection system in Serbia, offering actionable insights and a robust foundation for further research and strategic development in this critical area. Cvetković, V. M., Sudar, S., Ivanov, A., Lukić, T., & Grozdanić, G. (2024). Exploring environmental awareness, knowledge, and safety: A comparative study among students in Montenegro and North Macedonia. Open Geosciences, 16(1), 20220669. This comparative study aims to investigate environmental awareness, knowledge, and safety among students in Montenegro and North Macedonia, considering the unique socio-cultural and environmental contexts of both countries. A mixed-methods approach involving surveys and interviews was employed to gather data from students in educational institutions across Montenegro and North Macedonia. The study assessed various factors, including students’ awareness of environmental issues, their perceived level of knowledge, and their attitudes towards safety measures. A comprehensive series of 400 face-to-face interviews was carried out, and these interviews encompassed 200 students from Montenegro and an equal number from North Macedonia, taking place at two esteemed academic institutions: The University of Montenegro in Podgorica and The University of St. Clement of Ohrid, Bitola, Republic of North Macedonia. Our hypothetical conceptual framework proposes that a combination of variables, including gender (H1), age (H2), year of study (H3), and rate of study (H4), significantly influences the attitudes of students from Montenegro and North Macedonia towards environmental awareness, safety, and knowledge. Research findings indicate significant variations in environmental awareness and knowledge perception among students in the two countries. While both Montenegro and North Macedonia face environmental challenges, differences in educational systems and socio-economic factors contribute to distinct attitudes and behaviours towards environmental issues and safety practices. This study sheds light on the importance of understanding regional differences in environmental awareness and knowledge perception among students. By identifying areas of strength and areas needing improvement, policymakers and educators can develop targeted interventions to enhance environmental education and foster a culture of sustainability in both Montenegro and North Macedonia. Cvetković, V., Grozdanić, G., Milanović, M., Marković, S., Lukić, T. (2024). Understanding Seismic Hazard Resilience in Montenegro: A Qualitative Analysis of Community Preparedness and Response Capabilities. Open Geosciences, 16(1), 20220729. Enhancing resilience against seismic hazards in earthquake-prone regions is essential for reducing the devastating impacts of disasters. Seismic resilience refers to a community’s ability to withstand and recover from earthquake impacts, while preparedness gaps are the areas where current measures are insufficient to effectively respond to or mitigate earthquake damage. This study focuses on Montenegro – a region with frequent seismic activity – aiming to assess resilience levels, identify critical gaps in preparedness, and evaluate the effectiveness of existing response strategies. Using qualitative methods, including semi-structured interviews, the research gathered insights from residents of Montenegro’s most vulnerable cities: Nikšić, Podgorica, Bar, Kotor, Cetinje, Budva, Herceg Novi, and Berane. Participants, chosen for their first-hand experience with significant earthquake impacts, provided valuable perspectives on various aspects of resilience, from local government response to individual preparedness. This research revealed significant disparities in resilience across communities: for instance, approximately 62.5% of the respondents highlighted inadequate education as a barrier to effective earthquake preparedness, and only 37.5% reported awareness of basic earthquake response procedures. Furthermore, while some communities, such as urban areas with accessible services, reported higher preparedness levels, rural areas showed deficiencies, with 50% of the respondents from these areas identifying a lack of organized drills and limited public awareness initiatives. These findings underscore the urgent need for community-specific preparedness programs and enhancements in both structural resilience and public education to bolster community readiness effectively. Also, findings highlight the need for customized preparedness programs tailored to specific community needs, alongside improvements in structural safety measures and educational outreach. The study underscores the importance of a comprehensive approach involving detailed risk assessments, community-focused preparedness training, and stronger public awareness initiatives. Furthermore, the study calls for enhanced local government capabilities to sustain proactive response measures, including rapid mobilization of emergency resources and regular disaster simulations, to build long-term resilience across communities. Cvetković, V.M., Tanasić, J.; Ocal, A., Živković-Šulović, M., Ćurić, N., Milojević, S., Knežević, S. (2023). The Assessment of Public Health Capacities at Local Self-Governments in Serbia. Lex Localis, 21(4), 1201-1234. The objective of this quantitative study was to examine the impact of selected factors on the level and state of public health capacities in local self-government units in 2021. This survey included 77 out of 145 local self-government units in the Republic of Serbia and examined six dimensions defined by the Law on Public Health. The results of the Pearson correlation showed that there were statistically significant correlations between the effectiveness of the realized program budget and microbiologically defective drinking water samples from the so-called village water supply systems, defective samples of drinking water from public taps, unsatisfactory analyses of wastewater samples, and the number of mandated fines issued. The results of the logistic regression model showed that the local self-government units that received assistance from the Standing Conference of Towns and Municipalities were 5.6 times more likely to perform analyses of their health status. Cvetković, V., Radovanović, M., Milašinović, S. (2021). Disaster risk communication: attitudes of Serbian citizens. Sociological Review, 55 (4), 1610-1647. The objective of this research was to examine the citizens’ attitudes to various factors influencing the implementation of effective disaster risk communication in the Republic of Serbia. In addition, the research aims to scientifically describe the predictors of successful disaster risk communication. Using an online survey questionnaire, based on the snowball principle, 243 respondents were surveyed during July 2021. The results of the multiple linear regression analysis used to assess the explanatory power of six selected variables (gender, age, education, marital status, employment, and income level) on the perception of disaster risk communication show that the most important predictors of risk awareness are income level and gender. The obtained results have multiple scientific and practical importance for the improvement of integrated disaster risk communication through the process of improved understanding of the demographic and socio-economic perspective of communication. Cvetkovic, V. M., Nikolic, A., & Ivanov, A. (2023). The role of social media in the process of informing the public about disaster risks. Journal of Liberty and International Affairs, 9(2), 104-119. Social media informs the public about the most important events and conveys important information. Before, during, and after disasters, social media are used to disseminate information about disasters and collect data relevant to the implementation of preparedness, response, and recovery activities and measures. Social networks are effective in disseminating information and warnings, as well as in educating the public. The subject of the research is examining the influence of demographic factors on the effectiveness of social media in informing the public about the risks of disasters. Using an online survey questionnaire and according to the snowball principle, a survey of 247 respondents was conducted in 2022. The research results show no statistically significant relationship between the respondents’ education level and the assessment of the effectiveness of social media reporting on disasters. Using social media can improve communication between stakeholders in disaster management and facilitate coordination of efforts, fostering communication and allocation of resources. To effectively use social media in disaster management, decision- makers in the disaster management system must be aware of new technologies, their disadvantages and advantages, and ways to collect and analyze data from social networks. Jankovic, B., Cvetkovic, V. M., Ivanovic, Z., Ivanov, A., Jovanovic, S., & Otasevic, B. (2023). Sustainable development of trust and police presence in schools: implications for school safety policy. Journal of Liberty and International Affairs, 9(3), 22-52. The study aims to determine the trust and presence of police officers in schools in Serbia, as well as the perception of the principals and secretaries, teachers and staff, parents, and students on how successful the specific police units dedicated to schools were in fulfilling their tasks. The ex-post analysis was conducted through PEST/SWAT analysis, mapping the key actors and using batteries of online questionnaires, besides interviews with the MOI representatives, surveyed with personal interviewing, computer-aided surveying, desk analysis, and content analysis. The survey was conducted from September 2021 to June 2022. The research methods were implemented in 1140 schools in Serbia, and 8,617 people were included in surveys: police officers (308); principals and secretaries (1085); the team for protection against discrimination (982); teachers and staff (2988); parents (938) and students (2316). The relationships between the covariates and perception were investigated using the t-test, one-way ANOVA, multivariate linear regression, and binary regression. The results showed that a project of school police officers was not fully recognized as one of the strategically essential instruments for safe schools; trust is low, but presence is high. Besides that, the results suggest that the entire public believes that police are needed in schools and that it positively affects school safety. Regarding school safety policy, it is necessary to undertake three measures for the sustainable development of trust and the presence of police in school: regulatory, informative-educational, and institutional-organizational. Hanspal, M. S., Cvetković, V. M., Lipovac, M., & Popović, D. J. (2026). Regulating Emerging Technologies in Disaster Management: A Comparative Analysis of Security Governance and Legal Liability in India and Serbia. International Journal of Disaster Risk Management, 8(1), 147-162. https://doi.org/10.66050/5jedtn66. The integration of emerging technologies such as artificial intelligence (AI), drones, IoT sensors, big data, and blockchain is revolutionizing disaster management by enhancing response speed and effectiveness. However, these advancements introduce significant challenges in security governance and legal liability, particularly around accountability, data protection, algorithmic bias, and the resilience of critical infrastructure. This comparative study examines how India and Serbia regulate the use of these technologies in disaster management, incorporating legal analysis, policy review, and expert insights. The findings highlight that while India focuses on national frameworks, particularly through the National Disaster Management Authority (NDMA), Serbia aligns its disaster management approach with European Union standards and emphasizes regional cooperation. Both countries face common challenges, including the attribution of liability for autonomous decision-making, cybersecurity risks, and cross-border coordination. To address these issues, the study proposes a hybrid governance model that combines adaptive regulation, multi-stakeholder partnerships, liability-sharing mechanisms, and technology-neutral legal frameworks. The research argues that effective regulation must balance operational efficiency with security, legitimacy, and human rights protection, ultimately fostering public trust and enhancing disaster resilience. Milenković, D., Cvetković, V., Beriša, H., Jakovljević, V., Gačić, J., & Cvetković, V. (2026). Beyond the Original BRIC Model: Gaps, Limitations, and Adaptation of Community Resilience Indicators for Local Contexts. International Journal of Disaster Risk Management, 8(1), 55-76. https://doi.org/10.66050/2tmggc50 This paper reviews the development and adaptations of the BRIC (Baseline Resilience Indicators for Communities) method for measuring local community resilience to disasters, grounded in the DROP (Disaster Resilience of Place) theoretical framework. The point of departure is the analysis of the DROP framework, which defines resilience as a dynamic process conditioned by pre-existing social, economic, institutional, and infrastructural conditions, as well as their interaction with natural systems. The first part of the paper discusses the theoretical value of this framework, as well as the practical challenges of its application arising from the limited availability of reliable data and the lack of standardized methodological approaches. The second part of the paper presents a detailed analysis of the development of resilience dimensions in contemporary literature, including socio-demographic structure, well-being and social capital, economic stability, institutional capacities, infrastructure, geographical and spatial characteristics, cooperation, and risk analysis. Through a comparative approach, it is shown that, although differently labeled, these indicators essentially converge on the same conceptual cores and reveal developmental discontinuities relative to the original DROP framework and the initial BRIC method. The central part of the paper examines the evolution of the BRIC method and its adaptations across different national contexts, including analyses of indicator applications in Norway, England, Nepal, Hungary, and Australia. Particular attention is paid to the role of the OECD methodological guidelines in indicator selection, with an emphasis on their frequent partial implementation, especially in areas related to handling missing data, reliability testing, and sensitivity analyses. In conclusion, the paper demonstrates that the BRIC method possesses high conceptual potential and broad applicability; however, without deeper contextual adaptation, stricter methodological discipline, and the integration of spatial and local approaches, its validity and operational usefulness in community resilience planning may remain limited. Cvetković, V. M. (2025). First responders in the Western Balkans: Strengthening Capacities and Preparedness for a Resilient Future. International Journal of Disaster Risk Management, 7(2), 361–384. First responders are crucial to disaster risk management in the Western Balkans, but their capacity and preparedness vary significantly across countries and sectors. To enable comparable, evidence-based insights, this review uses a harmonized Readiness to Respond (R2R) framework across five key sectors: firefighting and rescue, police, emergency medical services (EMS), civil protection, and armed forces. It evaluates national preparedness in the Western Balkans with the goals to (i) assess sectoral and system-wide readiness against international standards; (ii) standardize measurement through the R2R index; and (iii) identify key gaps and practical opportunities to strengthen resilience. The review combines quantitative and qualitative data across six dimensions: Staffing, Equipment & Infrastructure, Training & Education, Legislation & Strategies, Coordination & Governance, and Main Challenges. Sector scores range from 0 to 60, with an overall or system score from 0 to 360, normalized across tiers. Data sources include official documents, international reports, and secondary literature, supplemented by expert judgment when data are missing or inconsistent. No country reaches high readiness (≥281/360); Serbia (275/360) and Montenegro (270/360) score highest but still fall within the medium readiness category. Furthermore, Albania (243/360) is moderate, while North Macedonia (220/360) and Bosnia and Herzegovina (205/360) lag. Police and armed forces generally outperform EMS and civil protection, which face staffing shortages, aging equipment, uneven training, and fragmented governance. Firefighting capacity varies greatly, with Montenegro excelling while others demonstrate modest capability. Montenegro exhibits the most balanced overall profile, whereas Bosnia and Herzegovina ranks lowest due to structural fragmentation, with Serbia and Albania in the middle, and North Macedonia trailing slightly. Four main regional constraints are identified: outdated equipment and infrastructure, persistent human resource shortages (notably in EMS and specialized rescue), weak multi-level coordination, and reliance on external aid for modernization and training. Moving from moderate to high readiness requires lifecycle-based fleet renewal, expanding accredited training and retention programs, harmonizing SOPs and metrics, establishing integrated asset and incident registries, and defining volunteer roles. Countries need to shift from donation-based procurement to multi-year, standards-driven capability development, co-financed through EU/NATO/UN mechanisms. Given shared risks and limited scale, cross-border cooperation—such as mutual aid, pooled aerial firefighting and CBRN assets, and joint exercises—offers the most cost-effective way to build interoperable, resilient first responder systems across the Western Balkans. Cvetković, V. M., Aleksova, B., Renner, R., Gačić, J., Ivanov, A., & Milašinović, S. (2025). Community-Based Disaster Risk Reduction: Overcoming Barriers to Build Stronger Communities. International Journal of Disaster Risk Management, 7(2), 113–130. Community-Based Disaster Risk Reduction (CBDRR) plays a vital role in strengthening local communities’ resilience against natural hazards and man-made disasters. This paper aims to examine the role of CBDRR in enhancing the resilience of local communities to both natural hazards and man-made disasters. It emphasises the crucial importance of active community involvement throughout all stages of disaster management, from preparedness and mitigation to response and recovery. Furthermore, the paper also looks into the key factors that contribute to the successful implementation of CBDRR, including institutional support, capacity development, inclusive strategies, and modern technologies. Additionally, it discusses the challenges and opportunities in building strong partnerships between local communities and external stakeholders, which are essential for ensuring the sustainability of these efforts. Finally, the paper offers recommendations to improve the effectiveness of CBDRR initiatives, drawing on insights gained from past disaster experiences. The findings highlight the necessity of continuous monitoring and evaluation of CBDRR programmes to maintain their relevance and effectiveness as risks evolve. Incorporating lessons learned from past disasters into future planning also plays a crucial role in helping communities strengthen their resilience over time. Ultimately, by fostering collaboration between communities, governments, and various organisations, CBDRR lays the foundation for a comprehensive disaster management framework capable of meeting future challenges and supporting long-term sustainable development. Cvetković, V., Čvorović, M., & Beriša, H. (2023). The Gender Dimension of Vulnerability in Disaster Caused by the Coronavirus (Covid-19). Journal of Criminalistics and Law, NBP, 28(2), 32-54. The subject of the research is an examination of the way in which the disease COVID-19 affects the gender aspects of the vulnerability of citizens, with special reference to their physical, socio-economic and psychological vulnerability. For the purposes of this research, the perception of risk and the preparedness of men and women for the SARS-CoV-2 virus pandemic were examined. The results of this research were obtained by applying a quantitative survey of the citizens of the Republic of Serbia about their experiences and attitudes regarding their vulnerability due to the COVID-19 pandemic, where special attention is paid to the gender dimension. A survey of 273 adult citizens was conducted and the results have shown that there is no significant connection between the gender category and the physical vulnerability of people caused by the COVID-19 pandemic. The obtained data indicate that approximately the same percentage of women and men had severe symptoms of the disease. Nevertheless, the results showed that there is a partial connection between the gender category and socio-economic vulnerability, as well as a clear connection between the gender category and the psychological vulnerability of people caused by the pandemic. In both cases, the results indicate that women are more vulnerable socio-economically and psychologically than men. As this topic is not sufficiently represented in foreign, and especially not in domestic literature, the results of this research can serve as guidelines for future investigations of the gender dimension of people in the conditions of disasters, such as the COVID-19 pandemic. Keywords: disaster, vulnerability, coronavirus, dimension, gender, Serbia. Milenković, D., Cvetković, V. M., & Renner, R. (2024). A Systematic Literary Review on Community Resilience Indicators: Adaptation and Application of the BRIC Method for Measuring Disasters Resilience. International Journal of Disaster Risk Management, 6(2), 79–104. Community resilience represents an important concept in the comprehensive approach to disaster management. It is assumed that optimal community resilience can mitigate negative impacts and enable adaptation, thereby reducing the negative consequences of future disasters. The measurement of community resilience to disasters has advanced over the past two decades, primarily through the use of indicators that measure community resilience indices. The Baseline Resilience Indicators for Communities (BRIC) represent an increasingly popular and frequently used quantitative method for measuring community resilience indices to disasters. This literature review was conducted to examine and assess the use and adaptation of the BRIC method in measuring community resilience. The review comprehensively analyzes relevant scientific papers, extracting and synthesizing the most important findings from the studies, which provided the necessary data to meet the objectives of the literature review. A total of 37 relevant studies were identified for analysis in the review. The indicators used were examined, including their selection, grouping, and evaluation procedures, as well as the calculation of the appropriate index. The review also covered the method of data collection needed to measure the impact of indicators on resilience, as well as the shortcomings of this process. The measurement of community resilience to disasters is a contemporary issue, with several detected shortcomings in the process itself. The need to adapt the BRIC method to the local context has been established. Improving the process of determining indicators and measuring indices would lead to broader use of the method in efforts to reduce disaster risk and enhance resilience to disasters. Cvetković, V. M., Renner, R., & Jakovljević, V. (2024). Industrial Disasters and Hazards: From Causes to Consequences—A Holistic Approach to Resilience. International Journal of Disaster Risk Management, 6(2), 149–168. Starting from accelerated industrial development, industrial disasters (chemical spills, explosions, nuclear accidents, etc.), which fall under man-made (technological) disasters, increasingly threaten human lives, the environment, and property. Their complexity and far-reaching consequences, both at the local and global levels, require effective management of industrial risks and the disasters themselves (preparedness, mitigation, response, and recovery). For these reasons, the review paper aims to provide a holistic description of the diverse causes, dynamics, and multidimensional consequences of disasters. Additionally, it highlights and explains the key factors that directly or indirectly contribute to their occurrence. Furthermore, it could be said that the paper analyzes existing strategies for managing risks from industrial disasters and systematizes recommendations for improving preventive and reactive measures in high-risk industries. On the other side, the paper utilizes a comprehensive literature review, which involves the systematic identification, review, analysis, and critical evaluation of existing scientific papers, studies, reports, and regulatory documents on industrial disasters. Besides that, it also includes a detailed analysis of well-known industrial disaster cases such as Seveso (Italy, 1976), Bhopal (India, 1984), Chernobyl (Ukraine, then USSR, 1986), and Fukushima (Japan, 2011). The paper emphasizes that industrial disasters are often the result of the combined influence and interaction of technical failures, human errors, and inadequately developed safety procedures. Moreover, it can be highlighted that the design and implementation of preventive measures, such as regular maintenance of technical systems and systematic training and education of employees, are crucial for reducing the likelihood of such catastrophic events. The implications of this review paper are multifaceted and point to the following: the need to reassess current safety practices in industries; reconsider the potential for introducing innovations in preventive technical-technological solutions; examine the thorough implementation of innovative early warning systems, safety procedures, and modern equipment in facilities; improve cooperation between engineers, safety managers, and regulatory workers; reassess the need for additional updates and tightening of regulations regarding the storage, transport, and use of hazardous materials in industry; and improve the management of risks from industrial disasters. Cvetković, V. (2023). A Predictive Model of Community Disaster Resilience based on Social Identity Influences (MODERSI). International Journal of Disaster Risk Management, 5(2), 57–80. The territory of Serbia is vulnerable to various types of natural and man-made disasters. The risk is not equal across the entire territory, depending on the type of hazard and the expected potential for damage. So far, the level of community disaster resilience has not been determined in Serbia. There are no scientific preconditions for its improvement to reduce the future material and intangible consequences of disasters. Regarding that, the project’s main objective is to develop and validate a predictive model of community disaster resilience based on social identity influences through an investigation impact of social identity indicators on the level of community disaster resilience in Serbia. The project is based on the upcoming research on whether the level of community disaster resilience can be predicted based on social identity indicators, how social identity indicators affect different dimensions of community disaster resilience, and how disasters shape social identity. The project is based on multimethod research in which quantitative (face-to-face interviews in 40 of the 191 municipalities), and qualitative (semi-structured interviews) research methodology will be applied. A developed predictive model with an index of community disaster resilience in Serbia will empower the creation of preconditions for designing public policies, strategies and procedures for improving resilience and reducing the consequences of disasters on people and their property and enhancing citizens’ security. The project will encourage the prediction of community disaster resilience based on social identity indicators, improving disaster foresight and preparing to limit disaster losses. Based on the development of analytical frameworks for understanding community disaster resilience and social identity in disasters, essential preconditions for designing innovative information systems will be created to enable local communities to increase their level of resilience. Цветковић, В. (2026). Управљање ризицима од катастрофа: теорија, концепти и методе [Disaster Risk Management: Theory, Concepts and Methods]. Scientific-Professional Society for Disaster Risk Management, Belgrade. Након шест година од објављивања првог издања универзитетског уџбеника „Управљање ризицима у ванредним ситуацијама“ (2020), постало је јасно да се и научна дисциплина и оперативна пракса управљања ризицима налазе у значајно другачијем и измењеном безбедносном окружењу. Савремени природни и технолошки ризици су постали све сложенији, међусобно условљени и динамични, а катастрофе чешће попримају мултихазадрни карактер и производе каскадне ефекте који се истовремено одражавају на критичну инфраструктуру, јавне службе, економију, здравље и безбедност. Истовремено, развијени су нови теоријски оквири, реализована многобројна истраживања, развијене прецизније методе процене, напреднији модели губитака и системи подршке одлучивању, као и дигиталне платформе које омогућавају брже прикупљање, обраду и размену података у циклусу управљања ризиком. Зато је друго, измењено и допуњено издање припремљено као темељна ревизија рукописа, а не као пуко ажурирање. Прецизиран је и наслов књиге, који сада гласи „Управљање ризицима од катастрофа — теорија, концепти и методе“, чиме се јасније истиче припадност оквиру студија катастрофа и интеграција теоријских основа са инструментима анализе, процене и одлучивања. Уџбеник је у целини језички, појмовно и структурно уједначен, а значајан део садржаја је прерађен и допуњен новим тематским целинама. Најобимније измене извршене су у делу који се односи на методе, концепте и моделе управљања ризицима, где је проширен и систематизован корпус техника процене ризика: од метода идентификације опасности, преко узрочно-последичних логичких анализа (дрво отказа, дрво догађаја, „лептир-машна“, анализа баријера и анализа корена узрока), до квантитативних и симулационих приступа (Монте Карло, Бајесовске мреже, Марковљеви модели, модели екстрема, дискретни догађаји и системска динамика), као и сценаријских и последичних метода (стрес тестови, анализе токсичног облака, пожара и експлозија, домино ефекат, утицај на пословање и континуитет). Посебно је унапређен просторни аспект анализе ризика кроз мапирање, уз развијенији приказ израде мапа ризика и регистра ризика, као и улоге индикатора и индексних модела у компаративној процени. Значајно је прерађено и поглавље о одговору на катастрофе, које је добило операционалнију структуру и јаснији ток активности: од активирања система и критеријума реаговања, преко командовања и координације са штабовима и оперативним центрима и управљања ресурсима, до развоја ситуационе свести и управљања информацијама, извођења теренских мера (упозоравање, евакуација, потрага и спасавање, прва помоћ, стабилизација услова живота), јавноздравствених и санитарних активности, управљања секундарним ризицима и комуникације са јавношћу, медијима и волонтерима. Поред тога, проширени су теоријски оквири и парадигме у студијама катастрофа, продубљена је феноменологија опасности и катастрофа кроз јасније разликовање карактеристика опасности и последица, а унет је и систематизован блок који се односи на ризик од катастрофа и перцепцију ризика. Додатно су унапређене целине које се баве рањивошћу и отпорношћу, укључујући методе процене и индикаторе, као и делови посвећени смањењу ризика, међународној сарадњи, правним оквирима и улози информационо-комуникационих технологија и дигиталних платформи у превенцији, припремљености и одговору. Ово издање је унапређено и ослоњено на мој досадашњи научноистраживачки рад, укључујући више од 350 објављених научних радова и реализована емпиријска истраживања у области управљања ризицима од катастрофа. Садржај је додатно прилагођен настави коју изводим на Факултету безбедности Универзитета у Београду, као и у оквиру академског ангажмана на Техничком универзитету у Леобену у Аустрији, са намером да уџбеник остане истовремено научно утемељен, методолошки прецизан и педагошки употребљив у различитим наставним и професионалним контекстима. Уџбеник је у међувремену преведен на два светска језика, енглески и немачки, што додатно потврђује његову релевантност и употребљивост у ширем академском и стручном контексту. У завршној фази припреме рукописа, уз класичну редактуру, коришћени су и алати засновани на вештачкој интелигенцији као подршка у стилском уједначавању, језичком прецизирању и техничком уређивању текста; одговорност за научни садржај, интерпретације и закључке у потпуности остаје на аутору. На крају, изражавам посебну и искрену захвалност рецензентима проф. др Владимиру Јаковљевићу, проф. др Јасмини Гачић, проф. др Неди Николић и проф. др Хатиџи Бериши. Њихова пажљива рецензентска анализа, јасно артикулисане примедбе и сугестије, као и одмерене препоруке за прецизније појмовно разграничење, логичније структурирање појединих целина и јачање методолошке доследности, значајно су допринели коначном облику рукописа. Посебно ценим њихову посвећеност у читању сложених делова који се односе на процену ризика, операционализацију процеса управљања, као и на питања припремљености, одговора и опоравка, јер су управо у тим сегментима њихови коментари помогли да текст буде јаснији, прегледнији и применљивији у настави и пракси. На крају, захваљујем својој породици, супрузи Вањи, сину Дамјану и мајци Славици, на разумевању, стрпљењу и несебичној подршци током рада на овом издању, као и Господу Богу који ме је водио и укрепљивао у најтежим тренуцима. Цветковић, В. (2026). (2022). Тактика заштите и спасавања у катастрофам [Essential Tactics for Disaster Protection and Rescue]. Beograd: Naučno-stručno društvo za upravljanje rizicima u vanrednim situacijama. Књига ,,Тактика заштите и спасавања у катастрофама“ представља пионирско, оригинално и свеобухватно дело у којем се на систематичан и врло поједностављен и разумљив начин описују оперативни, тактички и стратешки аспекти осмишљавања, имплементације и примене мера заштите и спасавања у различитим катастрофама изазваним природним (земљотреси, клизишта, одрони, поплаве, бујице, лавине, цунами, шумски пожари, епидемије, епифитонозе, епизонозе, вулканске ерупције, суше, екстремне снежне падавине, мећаве и вејавице итд.) и техничко-технолошким опасностима (нуклеарне и радиолошке, транспортне и индустријске опасности, опасне материје, ратна разарања и терористички напади). Уџбеник о тактици заштите и спасавања у катастрофама је првенствено намењен студентима основних, мастер и докторских студија на Факултету безбедности Универзитета у Београду и на Криминалистичко-полицијском универзитету, али и широј научној и стручној јавности која се интересује за најсавременија решења, методе и принципе заштите људи и имовине у катастрофама изазваних природним и техничко-технолошким опасностима. Аутор се трудио да садржај уџбеника буде усклађен са наставним планом и програмом на предмету Заштита од природних и техничко-технолошких катастрофа који се изучава на четвртој години основних академских студија на Факултету безбедности. Из тих разлога, аутор је уложио озбиљне напоре на усклађивању стандарда уџбеника са основним научно-стручним, педагошким и дидактичко-методичким захтевима и стандардима. Нажалост, на нашим просторима није постојао уџбеник на основу којег би се могла сагледати целовита слика и спознати основне информације о тактичким процедурама и препорукама за поступање у различитим катастрофама. У домаћој научној литератури област тактике заштите и спасавања људи у катастрофама је недовољно истражена, свеобухватна и систематична, а посебно несадржински структурирана у једном свеобухватном уџбенику. Спорадичним приступима у различитим научним дисциплинама, овом предмету проучавања, приступали су научници из различитих поља и сфера интересовања. Ипак, јединственост ове књиге се огледа у озбиљним напорима аутора да на свеобухватан начин употпуни скроман и недовољно утемељен фонд научних сазнања о различитостима тактичких приступа у феноменолошки и етиолошки различитим катастрофама које угрожавају појединца и друштво. Књига која је пред вама у потпуности је усаглашена са специфичностима приступа који аутор примењују у разматрању проблематике тактике заштите и спасавања људи у катастрофама. Аутор износи многобројне примере из праксе на којима заснива своје елаборације у погледу препорученог и исправног начина поступања свих припадника надлежних служби у катастрофама. Такође, аутор изградњу теоријских принципа, концепата и сугестија заснива на личном богатом научно-истраживачком искуству и радовима које је у великој мери искористио за писање уџбеника. У књизи су сублимирани резултати многобројних сопствених научних истраживања објављених у последњих десет година, а која представљају богату теоријску и емпиријску ризницу података стварану у последњој деценији његовог научно-истраживачког рада. Квалитет уџбеника се огледа у усаглашавању текста са најсавременијим теоријским достигнућима и фондовима теоријских и емпиријских сазнања у области заштите и спасавања људи у катастрофама на подручју Руске федерације, Сједињених америчких држава, Кине, Немачке и других држава. Приликом рада на књизи, аутор се сусретао са бројним изазовима и препрекама које је морао да савлада како би књига добила своју научну и прагматичну вредност. Одабир најзначајних тактичких решења у различитим националним системима заштите и спасавања у катастрофама био је прави изазов. Било је потребно доста промишљања у смеру прилагођавања тактичких препорука са друштвено-економским и другим околностима у Србији. Прилагођавање богате научно-стручне терминологије са различитих говорних подручја и друштвено-политичких и социјално-економских амбијената, а у контексту тактике заштите и спасавања у катастрофама, наметнуо је предлагање нових термина прикладних српском говорном подручју. Преводи многих стручних појмова из области студија катастрофа нису јединствено установљени, ни у теорији, a ни у пракси. Тежња ка универзалним појмовима, поготово у операцијама заједничког деловања у спречавању настанка или ширења последица катастрофама се напросто намеће као својеврсни императив. Идејна творевина, организација и сам текст уџбеника праћен је озбиљним већ споменутим изазовима и било је тешко одговорити свим захтевима који су се јављали у току самог писања. Ограничења у погледу броја страница, затим захтеви за удовољавањем научним и стручним потребама, стварање основа за даљи напредак и развој теоријског и емпиријског фонда научног сазнања и различите перспективе многобројних научних дисциплина, имали су утицај на квалитет, организацију и свеобухватност књиге. Из тих разлога, аутор сматра да ће све сугестије, критике, полемике, запажања и коментари бити од великог значаја за унапређивање текста уџбеника у наредним издањима која ће сазревати са развојем научне дисциплине тактике заштите и спасавања у катастрофама. Књига је организована и систематизована у већи број поглавља као што су: I – Увод у тактику заштите и спасавања у катастрофама; II – Мере заштите и спасавања у катастрофама, III – Управљање мерама заштите и спасавања у катастрофама; IV – Улога и задаци интервентно-спасилачких служби у катастрофама; V – Тактика заштите и спасавања у катастрофама изазваним литосферским опасностима; VI – Тактика заштите и спасавања у катастрофама изазваним хидросферским опасностима; VII – Тактика заштите и спасавања у катастрофама изазваним атмосферским опасностима; VIII – Тактика заштите у катастрофама изазваним биосферским опасностима; IX – Тактика заштите и спасавања у катастрофама изазваним техничко-технолошким опасностима; X – Тактика заштите и спасавања у катастрофама изазваним терористичким нападима; X – Тактика заштите и спасавања у катастрофама изазваним великим пожарима. На један занимљив и информативан начин описује се организација мера заштите и спасавања у катастрофама изазваним природним и техничко-технолошким опасностима. Организација садржаја је урађена сходно значају и потребама будућих менаџера ризика од катастрофа, као и других који ће непосредно или посредно учествовати у активностима заштите и спасавања у катастрофама. У првом поглављу уџбеника разматра се појмовно одређење тактике заштите и спасавања у катастрофама са посебним освртом на теоријску еволуцију његовог садржаја и обима појма. Детаљно се разматра предмет тактике заштите и спасавања у катастрофама са истицањем његових главних етиолошких и феноменолошких димензија. Поред тога, објашњавају се изазови и могућности развоја тактике заштите и спасавања у катастрофама и посебно се елаборира њена повезаност са развојем самих студија о катастрофама у најширем смислу. Истиче се да иако постоји богата ризница научних сазнања о узроцима и последицама природних опасности, оне и даље изазивају катастрофе, посебно у земљама у развоју. Описују се извори података o тактици заштите и спасавања у катастрофама који се добијају прикупљањем и анализирањем из више различитих постојећих и генерисаних база података. Наглашава се да постоје различите истраживачке организације које располажу већим бројем база података у којима се налазе директни или индиректни извори о тактици заштите и спасавању. На крају, даје се преглед основних извора података са описом њихових карактеристика и самог значаја за развој теорије. У другом поглављу уџбеника разматра се појмовно одређење мера заштите и спасавања у катастрофама и сагледавају се историјски аспекти развоја таквих мера од периода након Другог светског рата па све до данас. Посебно се објашњавају различити периоди развоја настанка и примене мера заштите и спасавања у пракси. На један систематичан и свеобухватан начин елаборирају се различите врсте мера заштите и спасавања у катастрофама: систем раног упозоравања, обавештавања и узбуњивања грађана; евакуација; мере потраге и спасавања; асанација терена, организација сахрањивања лешева; осигурање ризика од катастрофа; мобилизација и заштита критичне инфраструктуре од катастрофа. У оквиру дела који се односи на евакуацију људи у катастрофама, објашњавају се начини организације спровођења евакуације и сам процес планирања мера реализације евакуације. У оквиру асанације терена, посебна пажња се посвећује организацији сахрањивања лешева након катастрофе. На крају, даје се преглед основних карактеристика карактеристика природних и техничко-технолошких опасности као узрока катастрофа. У трећем поглављу уџбеника износе се концептуалне основе управљања мерама заштите и спасавања у катастрофама. Сагледавају се карактеристике и специфичности организације управљања мерама заштите и спасавања на различитим нивоима: стратешком, тактичком и оперативном. У оквиру тактичког нивоа, сагледавају се надлежности и начини поступања штабова за управљање мерама заштите и спасавања. Затим, у оквиру оперативног нивоа управљања мерама заштите и спасавања, детаљно се елаборирају надлежности руководилаца интервенција, процена безбедности поступања, управљање и контролисање подручја, управљање информацијама и ресурсима, извештавање након катастрофе. Посебна пажња придаје се логистичким аспектима подршке управљању мерама заштите и спасавања. Разматрају се задаци и активности различитих одељења од значаја за логистичку подршку: одељење за планирање; одељење за материјално снабдевање; одељење за операције; одељење за административно-правна питања и финансије, као и улога информационих система у процесу заштите од катастрофа. Полазећи од неопходности познавања различитих система заштите и спасавања од катастрофа, даје се преглед карактеристика организације и начина функционисања таквих система у Русији, Сједињеним америчким државама, Србији, Немачкој и Кини. Не занемарујући огроман значај различитих аспеката планирања мера заштите и спасавања, сагледавају се различите димензије прошлих катастрофа са циљем извлачења свих поука и унапређења система заштите и спасавања како се такве последице не би опет могле поновити. У четвртом трећем поглављу уџбеника се на један свеобухватан, логичан и систематичан начин сагледавају различите улоге и задаци интервентно-спасилачких служби у катастрофама као што су полиција, ватрогасно-спасилачке јединице, служба хитне медицинске помоћи, војске, јединице цивилне заштите и других субјеката система смањења ризика од катастрофа. Посебна пажња придаје се разматрању свих директних и индиректних мера које се предузимају у циљу заштите особља интервентно-спасилачких служби током предузимања активности из своје надлежности. Поред тога, детаљно се описује опрема коју припадници споменути служби могу користити у циљу спречавања или отклањања последица природних или техничко-технолошких опасности. Не запостављајући значај конкретних обука, описују се различите активности и начини обучавања припадника споменутих служби. Узимајући у обзир важност функционисања комуникација у катастрофама, аутор описује начине функционисања различитих комуникационих мрежа у катастрофама. На крају, даје се преглед различитих процедура за спровођење операција деконтаминације и асанације терена. Разматрају се активности хитне и масовне деконтаминације у контексту различитих катастрофа. Од петог до десетог поглављу уџбеника даје се преглед најзначајнијих тактичких принципа и препорука у погледу заштите и спасавања, односно предузимања конкретних оперативно тактичких и техничких мера и радњи у различитим катастрофама изазваним природним и техничко-технолошким опасностима. Детаљно се описују и анализирају тактички принципи заштите и спасавања људи у различитим споменутим опасностима. Уз то, посебна пажња посвећује се питањима појмовног одређења и карактеристикама таквих опасности од значаја за заштиту и спасавање. Поред тога, преиспитују се, формулишу и проучавају организација и конкретне мере заштите у катастрофама. Свеобухватно и детаљно се описују и разјашњавају организација спасилачких активности у катастрофама изазваним земљотресима, клизиштима, одронима и вулканским ерупцијама. Следствено томе, за сваку од споменутих опасности, сагледавају се карактеристике самих опасности, организација и мере заштите, као и организација спасилачких активности.

3. СТРУЧНО-ПРОФЕСИОНАЛНИ ДОПРИНОС

3.1. Председник или члан уређивачког одбора научних часописа или зборника радова у земљи или иностранству Проф. др Владимир М. Цветковић обавља функцију главног и одговорног уредника међународног научног часописа International Journal of Disaster Risk Management (2018-2026) Научно-стручног друштва за управљање ризицима у ванредним ситуацијама, као и међународног часописа International Journal of Contemporary Security Studies (2025-2026), Факултета безбедности, Универзитета у Београду. Проф. др Владимир М. Цветковић је током 2025. и 2026. године ангажован као гостујући уредник специјалног броја међународног, рецензираног и отворено доступног часописа Healthcare (MDPI), под називом ‒ The Role of Healthcare in Public Health Risk and Disaster Management: Strategies for Mitigation and Response; часопис је индексиран у базама Scopus, SCIE, SSCI, PubMed и PMC, а његов импакт фактор за 2024. годину износи 2,8. Кроз ово уредничко ангажовање кандидат даје значајан допринос међународној научној видљивости и развоју истраживања у области јавноздравствених ризика, управљања катастрофама, отпорности здравствених система, припремљености, ублажавања последица и одговора на ванредне ситуације. Био је члан уређивачког одбора међународног научног часописа Prevention and Treatment of Natural Disasters, published by UK Scientific Publishing Limited. Био је члан уређивачког одбора међународног научног часописа – Academic Platform Journal of Natural Hazards and Disaster Management (APJHAD). Члан је уређивачког одбора часописа Дипломатија и безбедност који издаје Факултет за дипломатију и безбедност, Београд. Поред функције главног и одговорног уредника научних часописа, проф. др Владимир М. Цветковић дао је значајан допринос и кроз уређивање, приређивање и објављивање зборника радова, при чему је у појединим издањима био ангажован и као главни и одговорни уредник. Међу тим издањима издвајају се:

Зборник радова ‒ Интегрисано управљање ризицима од катастрофа: припремљеност, ублажавање, одговор и опоравак (Београд: Научно-стручно друштво за управљање ризицима у ванредним ситуацијама, 2023, ISBN 978-86-81424-15-5),
Зборник радова ‒ Правни и безбедносни аспекти управљања ризицима од природних и антропогених катастрофа (Нови Сад/Београд: Правни факултет у Новом Саду и Научно-стручно друштво за управљање ризицима у ванредним ситуацијама, 2021),
Зборник апстраката Четврта научно-стручна конференција „Предраг Марић“: Интегрисано смањење ризика од катастрофа 2026, ISBN 978-86-80144-72-6 (Београд: Факултет безбедности, Универзитет у Београду). Наведени зборници потврђују његово континуирано уредничко и стручно ангажовање у развоју научне, нормативне и образовне литературе у области управљања ризицима од катастрофа и ванредних ситуација.

3.2. Председник или члан организационог или научног одбора на научним скуповима националног или међународног нивоа Проф. др Владимир М. Цветковић био је члан научног и организационог одбора Четврте научно-стручне конференције „Предраг Марић“: Интегрисано смањење ризика од катастрофа 2026, ISBN 978-86-80144-72-6 (Београд: Факултет безбедности, Универзитет у Београду). Проф. др Владимир М. Цветковић био је председник научног и организационог одбора Другог националног семинара за младе из области управљања ризицима у ванредним ситуацијама, одржаног од 15. до 17. децембра 2023. године у Београду (Нови Београд), у организацији Научно-стручног друштва за управљање ризицима у ванредним ситуацијама и Међународног института за истраживање катастрофа. Семинар је реализован као тродневни стручни програм усмерен на едукацију и јачање капацитета младих у области управљања ризицима у ванредним ситуацијама, при чему су учесницима по завршетку програма додељени сертификати. Проф. др Владимир М. Цветковић био је председник научно-стручног организационог одбора националног семинара из области ванредних ситуација „Тактика заштите и спасавања у ванредним ситуацијама: искуства са терена и поуке“, одржаног 2021. године у Београду. Учествовао је у организацији и реализацији бројних националних и међународних научних и стручних скупова, округлих столова, обука и конференција у области управљања ризицима од катастрофа, безбедности и цивилне заштите. 3.3. Председник или члан комисија за израду завршних радова на академским мастер или докторским студијама Био је ментор 1 докторске дисертације на Факултету безбедности и коментор 3 докторске дисертације, од чега 2 на Факултету организационих наука и 1 на Географском факултету. Такође, био је ментор укупно 33 дипломска рада и 16 мастер радова, док је као члан комисије учествовао у одбрани 17 дипломских радова, 16 мастер радова и 3 докторске дисертације на Факултету организационих наука, Факултету спорта и физичког васпитања и Географском факултету. 3.4. Руководилац или сарадник на домаћим и међународним научним пројектима Проф. др Владимир М. Цветковић је као руководилац, експерт, сарадник или члан управљачких тела учествовао у већем броју домаћих и међународних научних, стручних и развојних пројеката из области смањења ризика од катастрофа, цивилне заштите, комуникације ризика, јавноздравствене приправности и институционалне отпорности. Његово пројектно ангажовање обухвата сарадњу са релевантним међународним организацијама и програмима, укључујући COST, Horizon 2020, UNDP, WHO, DG ECHO и SDC, што потврђује његову високу стручну препознатљивост и активну улогу у развоју научно заснованих и применљивих решења у области управљања ризицима од катастрофа. Проф. др Владимир М. Цветковић учествује у више међународних научноистраживачких и стручних пројеката, међу којима се издвајају:

CA23126 – AlertHub: Warning Communication Knowledge Network (AlertHub), 2024–2028 Проф. др Владимир М. Цветковић је ангажован на пројекту као истраживач и члан Управног комитета (Management Committee Member) међународне COST акције CA23126 – AlertHub: Warning Communication Knowledge Network, која се реализује у периоду 2024–2028. Циљ акције је успостављање европске интердисциплинарне мреже ради јачања међународне сарадње и преноса знања између истраживача и практичара у области комуникације упозоравања и управљања катастрофама, кроз развој отворене платформе знања, идентификацију добрих пракси и формулисање препорука за ефикасније системе упозоравања и реаговања на катастрофе повезане са климатским променама.
DAREnet – Danube River Region Resilience Exchange Network (Horizon 2020), 2019–2024 Проф. др Владимир М. Цветковић учествовао је у међународном пројекту DAREnet – Danube River Region Resilience Exchange Network, који је као петогодишња Coordination and Support Action (CSA) био финансиран у оквиру програма Horizon 2020 у периоду 2019–2024. У оквиру овог пројекта био је именован за руководиоца потпројекта „Resilience of Citizens“, са задатком да координише прикупљање знања, анализу потреба практичара, идентификацију иновационих празнина и могућности, као и предлагање решења за јачање отпорности на поплаве у дунавском региону, што је и потврђено у препоруци координатора пројекта.
UNDP – EU for Civil Protection and Disaster Resilience Strengthening in the Republic of Serbia, 2022

Проф. др Владимир М. Цветковић је током 2022. године био ангажован као DRM Consultant / експерт за развој Стратегије смањења ризика од катастрофа у оквиру пројекта UNDP – EU for Civil Protection and Disaster Resilience Strengthening in the Republic of Serbia, у периоду април–октобар 2022. године. У оквиру ангажовања пружио је стручну подршку у изради Ex-Ante анализе, нацрта Стратегије смањења ризика од катастрофа и управљања ванредним ситуацијама за период 2022–2027, као и Акционог плана, кроз анализу стања, SWOT анализу, дефинисање циљева, мера, индикатора, механизама имплементације, извора финансирања и поступака праћења ефеката јавне политике.

IPA FF – EU Support to Flood Prevention and Forest Fires Risk Management in the Western Balkans and Turkey, 2020–2023. Проф. др Владимир М. Цветковић је, након међународног конкурса, изабран за локалног експерта за Србију у оквиру међународног пројекта IPA FF – EU Support to Flood Prevention and Forest Fires Risk Management in the Western Balkans and Turkey, који је реализован у периоду 2020–2023, уз финансијску подршку DG ECHO Европске комисије. Пројекат је био усмерен на јачање капацитета земаља Западног Балкана и Турске за управљање ризицима од поплава и шумских пожара, усклађивање са законодавством Европске уније, унапређење институционалне координације, развој система раног упозоравања и модула за гашење шумских пожара у складу са механизмима Уније за цивилну заштиту.
Enhancing Preparedness and Participation of Civil Society Organizations and Youth in Disaster Risk Reduction in Serbia, 2023–2024. Проф. др Владимир М. Цветковић био је ангажован на пројекту „Повећање спремности и учешћа организација грађанског друштва и младих у смањивању ризика од катастрофа у Србији“, који је реализован у периоду 2023–2024 у оквиру програма SMART Balkans – Civil Society for a Connected Western Balkans, уз финансијску подршку Министарства спољних послова Краљевине Норвешке. У оквиру пројекта учествовао је у реализацији обука, тематских предавања, практичних вежби и симулација усмерених на јачање капацитета организација цивилног друштва и младих за деловање у области смањења ризика од катастрофа.
National Public Health Emergency Preparedness Planning in Serbia, 2023–2027; експертски ангажман 2025. Проф. др Владимир М. Цветковић је ангажован као експерт за управљање ризицима од катастрофа у оквиру пројекта National Public Health Emergency Preparedness Planning in Serbia, који се реализује у периоду 2023–2027 у оквиру ЕУ пројекта EU for healthcare in Serbia / EU for the Health System of Serbia, који спроводе UNDP и WHO у партнерству са Министарством здравља Републике Србије. Његов конкретан експертски ангажман реализује се у периоду мај–новембар 2025. године, и обухвата стручну подршку јединицама локалне самоуправе у изради планова приправности и одговора на јавноздравствене ванредне ситуације.
Institutional Support to the Standing Conference of Towns and Municipalities (SCTM/SKGO) – Phase 3, 2018–2022. Проф. др Владимир М. Цветковић био је ангажован као спољни експерт у оквиру пројекта Institutional Support to the Standing Conference of Towns and Municipalities (SCTM/SKGO) – Phase 3, који је реализован у периоду 2018–2022, уз подршку Швајцарске агенције за развој и сарадњу (SDC). У оквиру овог ангажовања учествовао је у припреми стручних анализа и подршци јачању капацитета локалних самоуправа у области планирања, управљања јавним политикама и институционалног развоја.

4. ДОПРИНОС АКАДЕМСКОЈ И ШИРОЈ ЗАЈЕДНИЦИ

4.1. Чланство у страним или домаћим академијама наука, чланство у стручним или научним асоцијацијама у које се члан бира Проф. др Владимир М. Цветковић је члан радне групе Safety and Disaster Studies (SDS) на Техничком универзитету у Леобену, Аустрија (https://www.sds-unileoben.at/arbeitsgruppe-sds/). Проф. др Владимир М. Цветковић је председник и оснивач Научно-стручног друштва за управљање ризицима од катастрофа (2018-2025) и Међународног института за истраживање катастрофа (2022-2026). Именован је за члана саветодавног одбора DPPI SEE – Disaster Preparedness and Prevention Initiative for South-Eastern Europe, што представља значајно међународно стручно ангажовање. Члан је и међународних стручних и истраживачких мрежа, укључујући радне и експертске групе посвећене безбедности, катастрофама и управљању ризицима. 4.2. Председник или члан органа управљања, стручног органа или комисија на факултету или универзитету у земљи или иностранству Проф. др Владимир М. Цветковић је члан радне групе Safety and Disaster Studies (SDS) на Техничком универзитету у Леобену (Montanuniversität Leoben), Аустрија. Кроз ово чланство остварује сарадњу у области безбедности, студија катастрофа и управљања ризицима, чиме додатно потврђује своју укљученост у међународне научне и стручне мреже. У току септембра 2023. године именован је за председника комисије и рецензента за екстерно вредновање у сврху почетне акредитације студијског програма другог циклуса Еколошка безбједност на Универзитету у Бања Луци (брј 1/01-04-1-249-2/23). На Факултету безбедности Универзитета у Београду био је ангажован у комисијама за упис, Комисији за међународну сарадњу и другим телима. Учествовао је и у комисијама за избор наставника и сарадника на другим високошколским установама. Наиме, у току 2025. године именован за члана комисије за избор у звање асистента са докторатом на Криминалистичко-полицијском универзитету у Београду. У току изборног периода, као члан комисије учествовао је у одбрани 17 дипломских радова, 16 мастер радова и 3 докторске дисертације. 4.3. Члан националног савета, стручног, законодавног или другог органа и комисије министарстава У току септембра 2023. године именован је за председника комисије и рецензента за екстерно вредновање у сврху почетне акредитације студијског програма другог циклуса Еколошка безбједност на Универзитету у Бања Луци (брј 1/01-04-1-249-2/23). Био је укључен у стручне активности које се спроводе у сарадњи са државним органима, јединицама локалне самоуправе и другим институцијама јавног сектора. У оквиру различитих пројеката и експертских ангажовања, учествовао је у изради анализа, стратешких докумената и препорука релевантних за јавне политике у области смањења ризика од катастрофа и ванредних ситуација. 4.4. Учешће у наставним активностима ван студијских програма или у активностима популаризације науке Учествовао као уводни предавач и позвани стручњак на првој међународној тематској научно-стручној радионици „Candor – Complete Situational Awareness for Natural Disaster Overcoming and Response“, одржаној у високој школи „CEPS – Центар за пословне студије“ Кисељак (Босна и Херцеговина), у периоду 5–9. октобар 2025. године. Радионица је окупила истакнуте стручњаке из једанаест држава (САД, Шпанија, Португал, Чешка, Словачка, Словенија, Хрватска, Србија, Црна Гора, Северна Македонија и Босна и Херцеговина) и реализована је у организацији DTCare (Сарајево), Факултета техничких наука Универзитета у Новом Саду и CEPS Кисељак, уз подршку НАТО програма „Science for Peace and Security“ и у партнерству са Texas State University (ALERRT Center) и Словачким хидрометеоролошким институтом (SHMU). У оквиру свечаног отварања радионице, заједно са др Лидром Зегали (специјални савјетник НАТО савеза у БиХ за подршку безбједносним институцијама) и амбасадором Словеније Дамијаном Седаром, одржао уводно излагање из области управљања ризицима, кризног менаџмента и одговора на природне катастрофе, дајући допринос постављању оквира за вишедневни програм посвећен предвиђању, одговарању и управљању кризама изазваним природним непогодама у Босни и Херцеговини и ширем региону. Учествовао је у организацији и реализацији Прве националне безбедносне обуке за младе из области ванредних ситуација, одржане у Гучи (општина Лучани) од 29. марта до 2. априла 2023. године, у организацији Научно-стручног друштва за управљање ризицима у ванредним ситуацијама, уз подршку Факултета безбедности Универзитета у Београду, Министарства унутрашњих послова и Сектора за ванредне ситуације. Обука је окупила више од 150 младих из Србије, који су током вишедневног програма похађали теоријска предавања и практичне едукације ради јачања знања и способности за деловање у кризним и ванредним ситуацијама. Оснивач, идејни творац и директор патентиране дигиталне апликације ProSafeNet – Global Hub for Safety, Security, Risk & Disaster Professionals & Scientists, прве специјализоване глобалне апликације за стручно умрежавање и размену знања у области безбедности, заштите и управљања ризицима. Апликација обухвата 18 међусобно повезаних функционалности (news feed, база знања, догађаји, компаније, послови, тренинг-хаб, безбедносна упозорења, волонтерске прилике, истраживачки и community resilience сегмент и др.), намењена је стручној заједници (ватрогасци, војска, полиција, спасилачке службе, цивилна заштита, risk менаџери, истраживачи, студенти) и у првим месецима рада окупила је више од 4.500 регистрованих корисника из преко 80 држава. Након четири месеца јавне доступности, ProSafeNet апликација је рангирана на 2. место међу свим Bubble апликацијама у Србији, што потврђује њену иновативност, технички квалитет и високу релевантност за међународну стручну заједницу. Као уредник публикације и председник Научно-стручног друштва за управљање ризицима у ванредним ситуацијама (НСД-УРВС), проф. др Владимир М. Цветковић је, у својству представника издавача, координисао донацију 270 штампаних примерака књиге „Водич за одговор на удес 2024“ Министарству унутрашњих послова Републике Србије. Донација је реализована на основу Споразума о сарадњи између Министарства унутрашњих послова Републике Србије и НСД-УРВС (бр. 01–3102/2024-9 од 10.07.2022. године), а публикације су распоређене Управи за полицијску обуку – Сектору за логистику, Управи саобраћајне полиције – Дирекцији полиције и Управи за ватрогасно-спасилачке јединице – Сектору за ванредне ситуације. Учествовао у потписивању Меморандума о стратешкој, стручној и академској сарадњи између међународне платформе ProSafeNet и Факултета безбедности – Скопље, Универзитет „Св. Климент Охридски“ – Битољ, који су свечано потписали проф. др Јонче Ивановски, декан Факултета безбедности, и проф. др Владимир М. Цветковић, директор ProSafeNet-а и председник Научно-стручног друштва за управљање ризицима у ванредним ситуацијама. Меморандумом је успостављено дугорочно партнерство у области безбедности, управљања ризицима, одговора на кризе и изградње отпорности, уз додељивање трајног Premium приступа ProSafeNet апликацији Факултету безбедности, ради коришћења напредних дигиталних алата, профилисања институције, публиковања академских и стручних активности, рада са студентима и алумнистима и унапређења регионалне и међународне. Покретач и координатор „Конкурса за објављивање књига“ Научно-стручног друштва за управљање ризицима у ванредним ситуацијама (уз подршку ProSafeNet апликације), намењеног пријему и рецензирању научних и стручних монографија, уџбеника и приручника из области безбедности, ванредних ситуација, управљања ризицима, цивилне заштите, катастрофа, климатских промена и друштвених аспеката катастрофа, са стално отвореним роком пријаве и пуним издавачким поступком (рецензије, ISBN, CIP). Гостовао као стручњак у емисији „150 минута“ на Телевизији Прва, у прилогу посвећеном порасту учесталости и разорности шумских пожара, екстремним температурама и ризику од нових катастрофа, са освртом на прогнозе за наредни период и мере заштите становништва и локалних заједница. Гостовао као стручњак у јутарњем програму Радио-телевизије Србије (РТС) у емисији посвећеној теми „Пожари у Србији – узроци, последице и лекције које не учимо“ (Wildfires in Serbia – Causes, Consequences & Lessons We’re Not Learning), са освртом на недавни талас шумских пожара у Србији (борски, шумадијски, расински, топлички и јабланички округ), уз анализу узрока, последица по људе и животну средину и пропуштених лекција у систему управљања ризицима и катастрофама. Гостовао као стручњак у јутарњем програму Euronews Србија (Euronews Morning Show) у сегменту посвећеном великом броју шумских пожара у Србији (посебно у јабланичком, топличком, шумадијском и борском округу) и проглашеним ванредним ситуацијама, са фокусом на кључно питање: да ли јединице локалне самоуправе имају адекватне планове и ресурсе за реаговање на пожаре и друге ванредне ситуације. Учествовао као аутор и излагач на међународној конференцији CRETE 2025 – The 8th International Conference on Industrial and Hazardous Waste Management, одржаној 27–31. маја 2025. године у Хањи, Крит, Грчка, са радом „Enhancing Resilience and Addressing Vulnerability through Risk Communication in Waste Management: Tackling Landfill Fires and Disaster Risks in Serbia“, презентованим у оквиру сесије Session 18: Catastrophes – Natural or Not и касније разматраним на округлом столу о ризику од катастрофа и управљању отпадом, заједно са колегама из Аустрије, Грчке и Јужне Кореје. Истраживање је спроведено у оквиру Safety and Disaster Studies (SDS) групе на Technical University of Leoben (Аустрија), на узорку од 1.180 испитаника из девет општина западне Србије, са посебним нагласком на перцепцију ризика и поверење у институције у зони регионалне депоније „Дубоко“. Одржао предавање под насловом „Савремени приступи управљању ванредним ситуацијама и катастрофама – изазови, модели и перспективе развоја“ у оквиру програма усавршавања 14. класе Високих студија безбедности и одбране (ВСБО), највишег облика професионалне и академске едукације у области националне безбедности и одбране у Републици Србији, које организује Војна академија Министарства одбране. Предавању су присуствовали представници Народне скупштине, Владе Републике Србије, Министарства одбране и других државних институција, као и међународни полазници из Намибије, УАЕ, Босне и Херцеговине и Републике Српске. Ангажован као стручњак за управљање ризицима од катастрофа на основу јавног позива Сталне конференције градова и општина (СКГО), ради пружања експертске подршке јединицама локалне самоуправе у изради Планова приправности и одговора на ванредне ситуације у области јавног здравља за 100 градова и општина у Србији (10 регионалних група) у периоду мај–новембар 2025. године, у оквиру IRA пројекта „ЕУ за здравствени систем Србије“, који заједнички спроводе Министарство здравља, Светска здравствена организација (СЗО), Програм Уједињених нација за развој (UNDP) и Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“, уз подршку Министарства унутрашњих послова (Сектор за ванредне ситуације) и СКГО, засновано на проценама ризика у 145 локалних самоуправа спроведених према СЗО STAR методологији. Гостовао као стручњак у информативном програму Радио-телевизије Србије (РТС) поводом великог пожара у дискотeци „Пулс“ у Кочанима, Северна Македонија, у којем је страдало 59 лица и проглашена седмодневна жалост, уз анализу могућих узрока (употреба пиротехнике, запаљиви материјали, евакуациони путеви), пропуста у безбедносним протоколима и кључних поука за унапређење заштите од пожара у затвореним објектима и масовним окупљањима. Гостовао као стручњак у јутарњем програму Euronews Србија у прилогу посвећеном пожару у дискотeци у Кочанима (Северна Македонија), под насловом „Истрага о пожару у Кочанима и даље траје, утврђују се бројне неправилности“. У изјави указао на бројне људске, техничке и организационе пропусте – од непостојања основних мера заштите од пожара (хидрантска мрежа, аутоматске детекције и гашења), преко недовољног инспекцијског надзора, до системског изостајања националне стратегије за смањење ризика од катастрофа и планова заштите и спасавања, наглашавајући потребу за развојем проактивног система, унапређењем безбедносне културе и увођењем редовних обука за евакуацију у јавним објектима. Гостовао као стручњак у јутарњем програму Радио-телевизије Србије (РТС) у сегменту посвећеном теми „Колико су грађани Србије припремљени на природне катастрофе“, где је, полазећи од примера олује Boris и катастрофалних поплава у Шпанији и Немачкој, као и резултата Eurobarometer истраживања, анализирао ниво припремљености становништва, перцепцију ризика, значај превенције и приправности, као и кључне мере за унапређење система управљања ризицима и катастрофама у Србији. Учествовао на састанку COST Action CA23126 – AlertHub: Warning Communication Knowledge Network одржаном 25–26. фебруара 2025. године у Келну (Немачка), на Универзитету Macromedia University of Applied Sciences, посвећеном управљању ризицима од катастрофа, системима раног упозоравања и кризној комуникацији. У оквиру састанка учествовао у раду тематских група и дискусијама о процесима упозоравања у Немачкој, комуникацији ризика у поплавама, развоју отворене базе знања за рано упозоравање, етичким аспектима комуникације у ванредним ситуацијама и јачању унутрашње комуникације и координације у оквиру AlertHub мреже. Успешно је учествовао у организацији и реализацији радионица под називом „Повећање припремљености и учешћа организација цивилног друштва и младих у смањењу ризика од катастрофа у Србији“, које су одржане од 15. до 19. јула 2024. године у хотелу Хармонија на Копаонику. Радионице су биле део пројекта подржаног од стране организације Феномена и Научно-стручног друштва за управљање ризицима у ванредним ситуацијама. Одржао је два кључна предавања: „Безбедност у случају терористичких или сличних напада“ – предавање је обухватило дефиниције, типове и примере оваквих напада, уз дискусију о превентивним мерама, реакцијама током напада и управљању кризом након инцидента; „Укључивање младих у процесе смањења ризика од катастрофа“ – предавање је нагласило значај ангажовања младих кроз представљање резултата истраживања и организацију практичних вежби прилагођених студентима. Радионице су укључивале практичне вежбе и симулације у којима су учесници учествовали у сценаријима који су симулирали терористичке нападе у школама и на јавним местима. Током ових вежби, полазници су развијали акционе планове за евакуацију, комуникацију, безбедност и пружање прве помоћи, што им је омогућило да теоријско знање примене у реалним ситуацијама. Учествовао је у семинару организованом у сарадњи Мисије ОЕБС-а у Србији, Националне организације особа са инвалидитетом Србије и Сектора за ванредне ситуације Министарства унутрашњих послова Републике Србије, посвећеном поступању према особама са инвалидитетом током ванредних ситуација. Семинар је реализован уз финансијску подршку Владе Шведске, са циљем подизања свести о специфичним потребама особа са физичким, сензорним и интелектуалним инвалидитетом у условима криза и катастрофа. Током семинара, представници удружења особа са инвалидитетом указали су на кључне изазове са којима се ове категорије становништва суочавају у свакодневном животу, а нарочито у ванредним околностима. Учесници, међу којима су били и представници ватрогасно-спасилачких јединица из целе Србије, имали су прилику да стекну дубље разумевање ових проблема и да се упознају са могућностима унапређења поступака заштите, спасавања и инклузије особа са инвалидитетом у систем управљања ванредним ситуацијама. Учествовао је у организацији и реализацији интензивне обуке за спасавање на скијалиштима у зимским условима, одржане од 1. до 5. фебруара 2024. године, у организацији Научно-стручног друштва за управљање ризицима у ванредним ситуацијама. Ова обука представљала је јединствен спој теоријских знања и практичних вештина, усмерених на унапређење компетенција у области безбедности и спасавања на планинским теренима. Током програма, инструктори и стручњаци за спасавање у зимским и планинским условима омогућили су полазницима стицање напредних знања о идентификацији ризика на скијашким стазама, поступању у хитним ситуацијама и пружању прве помоћи у сложеним теренским условима. Посебан значај имала је практична компонента обуке, која је била усмерена на технике спасавања на скијалиштима, основе реаговања у случају лавина и безбедан транспорт повређених лица. Успешност обуке огледала се у високом нивоу компетенција и вештина које су учесници показали током завршних провера, док сам догађај представља значајан допринос унапређењу безбедности на скијалиштима и јачању капацитета за деловање у условима ризика и катастрофа. Уредник следећих научних монографија: Врачевић, Н. (2024). Обезбеђење и заштита клијента у зони високог безбедносног ризика. Београд: Научно-стручно друштво за управљање ризицима у ванредним ситуацијама; Станковић, Љ. (2023). Медијски систем Босне и Херцеговине и промене идентитета. Београд: Научно-стручно друштво за управљање ризицима у ванредним ситуацијама; Новаковић, Д. Д. (2022). Ризици од пожара у установама за извршење кривичних санкција. Београд: Научно-стручно друштво за управљање ризицима у ванредним ситуацијама; Ђурђевић, Д. (2025). Водич за одговоре на удес 2024. Београд: Научно-стручно друштво за управљање ризицима у ванредним ситуацијама. Рецензент је научних монографија и уџбеника: Динић, Ј. (2024). Резилијентност града: безбедносни аспекти. Београд: Сингидунум; Милошевић, Г., Стајић, Љ. (2022). Економска безбедност. Нови Сад : Правни факултет, Центар за издавачку делатност, 2022; Павић, А., Бериша, Х., Миљковић, М. (2025). Вештачка интелигенција и могућности доприноса у развоју стратегије националне безбедности. Војна академија. Рецензент пројекта Environmental Pollution & Climate Program, Environment and Life Sciences Research Center, Kuwait Foundation for the Advancement of Sciences – Research Directorate, у оквиру поступка евалуације пријављених пројеката. Учествовао је у бројним националним и међународним научним конференцијама и семинарима:

XXXVI Международная научно-практическая конференция «Предотвращение. Спасение. Помощь», Академия гражданской защиты МЧС России, Московская область, г. Химки, мкр. Новогорск, Россия, 4 марта 2026 года.
International scientific conference, Macedonia. 14th International Scientific Conference, the strategic and security concept for the countries of South-East Europe At: Republic of North Macedonia.
International Academic Institute, Academic Conference, Syracuse University, Florence, Italy, 20. june 2023.
Second National Conference SMART Balkans “Crisis management system in Serbia: The role of CSOs?”, Belgrade, Norway;
Sub-regional Workshop on “Identification of mechanisms for the effective implementation of FRMPs through pilot cases studies” 7-9 June 2022 – Belgrade EU support to Flood Prevention and Forest Fires Risk Management in the Western Balkans and Turkey – IPA FF;
Vienna International Academic Conference Education and Social Sciences, Business and Economics, International Academic Institute, University of Vienna 21 June 2022.
Workshop/Demonstration Exercise “Strengthening Resilience and Capacities of Floods Protection and Response Stakeholders Good practices and Development” which is organised by the RACVIAC- Centre for Security Cooperation and our DAREnet partner, the Croatian Ministry of Interior, 28-29 September in Zagreb.
12th International Conference of the International Society for the Integrated Disaster Risk Management, Cluj-Napoca, Romania, 21-23 September 2022. Hosted by Babeș-Bolyai University of Cluj-Napoca (Romania), Research Institute for Sustainability and Disaster Management based on High Performance Computing and Faculty of Environmental Science and Engineering.
Четврта меморијална научно-стручна конференција „Предраг Марић“: Савремено интегрисано управљање ризицима од катастрофа (2026, Београд, Србија)
Међународна научно-стручна конференција „Artificial Intelligence and Security in the 21st Century“ (2025, Београд, Србија)
International Conference “Geospatial and Environmental Dynamics – LAMINATION” (2025, Нови Сад, Србија)
8th International Conference on Industrial and Hazardous Waste Management (CRETE 2025) (2025, Хања, Грчка)
International Conference “Geospatial and Environmental Dynamics – LAMINATION” (2024, Нови Сад, Србија)
15th International Scientific Conference “Contemporary Security Challenges and Strengthening the Resilience of the Countries of Southeast Europe” (2024, Охрид, Северна Македонија)
International Scientific and Practical Conference: “International Experience in Emergency Risk Management” (2024, Москва, Русија)
International Scientific and Practical Conference “Firefighting and Rescue Operations in the Aftermath of Traffic Accidents Involving Electric Vehicles” (2024)
10th International European Congress on Advanced Studies in Basic Sciences (2024, Амстердам, Холандија)
6th International Congress on Scientific Research (2024)
International Academic Conference: “Temporary Security Ripples or New World Architecture of Security” (2023, Дојран, Северна Македонија)
14th International Scientific Conference “The Strategic and Security Concept for the Countries of South-East Europe” (2023, Северна Македонија)
International Academic Institute Academic Conference, Syracuse University (2023, Фиренца, Италија)
ICFBR2022 – International Conference on Fire Behaviour and Risk (2022, Италија)
12th International Conference of the International Society for the Integrated Disaster Risk Management (2022, Клуж-Напока, Румунија)
Budapest Conference / IAI Academic Conference Proceedings (2022, Будимпешта, Мађарска)
International Scientific Conference “30 Years of Independent Macedonian State” (2021, Охрид, Северна Македонија)
саветовање „Управљање ризицима“ (2021, Пожаревац, Србија), итд.
International scientific conference, Macedonia. 14th International Scientific Conference, the strategic and security concept for the countries of South-East Europe At: Republic of North Macedonia.
International Academic Institute, Academic Conference, Syracuse University, Florence, Italy, 20. june 2023.
Second National Conference SMART Balkans “Crisis management system in Serbia: The role of CSOs?”, Belgrade, Norway;
Sub-regional Workshop on “Identification of mechanisms for the effective implementation of FRMPs through pilot cases studies” 7-9 June 2022 – Belgrade EU support to Flood Prevention and Forest Fires Risk Management in the Western Balkans and Turkey – IPA FF;
Workshop/Demonstration Exercise “Strengthening Resilience and Capacities of Floods Protection and Response Stakeholders Good practices and Development” which is organised by the RACVIAC- Centre for Security Cooperation and our DAREnet partner, the Croatian Ministry of Interior, 28-29 September in Zagreb.
12th International Conference of the International Society for the Integrated Disaster Risk Management, Cluj-Napoca, Romania, 21-23 September 2022. Hosted by Babeș-Bolyai University of Cluj-Napoca (Romania), Research Institute for Sustainability and Disaster Management based on High Performance Computing and Faculty of Environmental Science and Engineering.

Рецензирао је више од 400 научних радова, при чему се око 350 рецензија односи на радове објављене у међународним научним часописима, док се преостали део односи на домаће часописе, зборнике радова и друге научне публикације. На тај начин дао је значајан допринос унапређењу научног квалитета, развоју академске изврсности и афирмацији истраживања у области безбедности, катастрофа и управљања ризицима. Проф. др Владимир М. Цветковић организовао је и реализовао бројне обуке, курсеве, семинаре и радионице за студенте, младе истраживаче, практичаре и припаднике институција. Организовао је националне и основне обуке из области ванредних ситуација, заштите и спасавања, као и обуке на терену и симулационе вежбе. Учествовао је у популаризацији науке путем јавних предавања, медијских гостовања, телевизијских емисија и стручних форума на теме пожара, поплава, цивилне заштите, климатских ризика и безбедности. Поред тога, развијао је и подржавао иницијативе за бесплатне курсеве и едукативне садржаје у области ванредних ситуација доступне студентима и широј јавности. 4.5. Домаће или међународне награде и признања у развоју образовања или науке Добитник је награде за изузетан допринос (Exemplary Service Award) коју додељује платформа Preprints.org. Ово значајно признање додељено му је за допринос у својству члана Изборног одбора (Electoral Committee) за награду „Најпопуларнији препринт 2023“. Тим платформе Preprints.org истакао је његову посвећеност и професионалност, препознајући његов допринос развоју отворене науке и ширењу знања на глобалном нивоу. Професор Цветковић је захвалио тиму Preprints.org на признању, као и колегама на подршци, истичући спремност да и у будућности настави да доприноси унапређењу научних истраживања и глобалне академске сарадње. Ова награда представља још једну потврду његовог значајног рада и угледа у академској заједници.Добитник је признања Exemplary Service Award платформе Preprints.org за допринос развоју отворене науке и академске заједнице. Добитник је престижне међународне награде Danubius Young Scientist Award (2017), која му је додељена као најбољем младом научнику из Републике Србије. Ово значајно признање доделили су Аустријско савезно министарство за науку, истраживање и привреду (Austrian Federal Ministry of Science, Research and Economy) и Институт за Дунавски регион и Централну Европу (Institute for the Danube Region and Central Europe – IDM), као потврду изузетних научних резултата, истраживачке посвећености и доприноса развоју науке у области управљања ризицима од катастрофа, безбедности и ванредних ситуација. Додела ове награде представља једно од најзначајнијих међународних признања у његовој научној каријери и потврђује његову препознатљивост у ширем европском научном простору. Поред тога, одлуком Сената Техничког универзитета у Леобену у Аустрији од 4. јуна 2025. године изабран је у академско звање Adjunct Professor на период од пет година, што представља значајно међународно академско признање његовом научном, наставном и стручном доприносу у области управљања ризицима и безбедности.

5. САРАДЊА СА ДРУГИМ ВИСОКОШКОЛСКИМ, НАУЧНОИСТРАЖИВАЧКИМ УСТАНОВАМА, ОДНОСНО УСТАНОВАМА КУЛТУРЕ ИЛИ УМЕТНОСТИ У ЗЕМЉИ И ИНОСТРАНСТВУ

5.1. Руковођење или учешће у међународним научним или стручним пројектима и студијама Проф. др Владимир М. Цветковић је учествова у више међународних научноистраживачких и стручних пројеката, међу којима се издвајај:

CA23126 – AlertHub: Warning Communication Knowledge Network (AlertHub), 2024–2028 Проф. др Владимир М. Цветковић је ангажован на пројекту као истраживач и члан Управног комитета (Management Committee Member) међународне COST акције CA23126 – AlertHub: Warning Communication Knowledge Network, која се реализује у периоду 2024–2028. Циљ акције је успостављање европске интердисциплинарне мреже ради јачања међународне сарадње и преноса знања између истраживача и практичара у области комуникације упозоравања и управљања катастрофама, кроз развој отворене платформе знања, идентификацију добрих пракси и формулисање препорука за ефикасније системе упозоравања и реаговања на катастрофе повезане са климатским променама.
DAREnet – Danube River Region Resilience Exchange Network (Horizon 2020), 2019–2024 Проф. др Владимир М. Цветковић учествовао је у међународном пројекту DAREnet – Danube River Region Resilience Exchange Network, који је као петогодишња Coordination and Support Action (CSA) био финансиран у оквиру програма Horizon 2020 у периоду 2019–2024. У оквиру овог пројекта био је именован за руководиоца потпројекта „Resilience of Citizens“, са задатком да координише прикупљање знања, анализу потреба практичара, идентификацију иновационих празнина и могућности, као и предлагање решења за јачање отпорности на поплаве у дунавском региону, што је и потврђено у препоруци координатора пројекта.
UNDP – EU for Civil Protection and Disaster Resilience Strengthening in the Republic of Serbia, 2022 Проф. др Владимир М. Цветковић је током 2022. године био ангажован као DRM Consultant / експерт за развој Стратегије смањења ризика од катастрофа у оквиру пројекта UNDP – EU for Civil Protection and Disaster Resilience Strengthening in the Republic of Serbia, у периоду април–октобар 2022. године. У оквиру ангажовања пружио је стручну подршку у изради Ex-Ante анализе, нацрта Стратегије смањења ризика од катастрофа и управљања ванредним ситуацијама за период 2022–2027, као и Акционог плана, кроз анализу стања, SWOT анализу, дефинисање циљева, мера, индикатора, механизама имплементације, извора финансирања и поступака праћења ефеката јавне политике.
IPA FF – EU Support to Flood Prevention and Forest Fires Risk Management in the Western Balkans and Turkey, 2020–2023. Проф. др Владимир М. Цветковић је, након међународног конкурса, изабран за локалног експерта за Србију у оквиру међународног пројекта IPA FF – EU Support to Flood Prevention and Forest Fires Risk Management in the Western Balkans and Turkey, који је реализован у периоду 2020–2023, уз финансијску подршку DG ECHO Европске комисије. Пројекат је био усмерен на јачање капацитета земаља Западног Балкана и Турске за управљање ризицима од поплава и шумских пожара, усклађивање са законодавством Европске уније, унапређење институционалне координације, развој система раног упозоравања и модула за гашење шумских пожара у складу са механизмима Уније за цивилну заштиту.
Enhancing Preparedness and Participation of Civil Society Organizations and Youth in Disaster Risk Reduction in Serbia, 2023–2024. Проф. др Владимир М. Цветковић био је ангажован на пројекту „Повећање спремности и учешћа организација грађанског друштва и младих у смањивању ризика од катастрофа у Србији“, који је реализован у периоду 2023–2024 у оквиру програма SMART Balkans – Civil Society for a Connected Western Balkans, уз финансијску подршку Министарства спољних послова Краљевине Норвешке. У оквиру пројекта учествовао је у реализацији обука, тематских предавања, практичних вежби и симулација усмерених на јачање капацитета организација цивилног друштва и младих за деловање у области смањења ризика од катастрофа.
National Public Health Emergency Preparedness Planning in Serbia, 2023–2027; експертски ангажман 2025. Проф. др Владимир М. Цветковић је ангажован као експерт за управљање ризицима од катастрофа у оквиру пројекта National Public Health Emergency Preparedness Planning in Serbia, који се реализује у периоду 2023–2027 у оквиру ЕУ пројекта EU for healthcare in Serbia / EU for the Health System of Serbia, који спроводе UNDP и WHO у партнерству са Министарством здравља Републике Србије. Његов конкретан експертски ангажман реализује се у периоду мај–новембар 2025. године, и обухвата стручну подршку јединицама локалне самоуправе у изради планова приправности и одговора на јавноздравствене ванредне ситуације.
Institutional Support to the Standing Conference of Towns and Municipalities (SCTM/SKGO) – Phase 3, 2018–2022. Проф. др Владимир М. Цветковић био је ангажован као спољни експерт у оквиру пројекта Institutional Support to the Standing Conference of Towns and Municipalities (SCTM/SKGO) – Phase 3, који је реализован у периоду 2018–2022, уз подршку Швајцарске агенције за развој и сарадњу (SDC). У оквиру овог ангажовања учествовао је у припреми стручних анализа и подршци јачању капацитета локалних самоуправа у области планирања, управљања јавним политикама и институционалног развоја.

5.2. Радно ангажовање у настави или комисијама на другим високошколским или научноистраживачким институцијама у земљи или иностранству, или звање гостујућег професора или истраживача Од 2017. године запослен је на Факултету безбедности Универзитета у Београду, на Катедри студија управљања у ванредним ситуацијама и за еколошку безбедност, у звању ванредног професора (ужа област: управљање ризиком од катастрофа). Тренутно изводи наставу на предметима: Управљање ризицима у ванредним ситуацијама, Заштита од природних и антропогених катастрофа, Безбедносни ризици и катастрофе и Друштво и катастрофе, Интегрисано смањење ризика од катастрофа. Изабран је у професорско звање Adjunct Professor на Техничком универзитету у Леобену у Аустрији (Montanuniversität Leoben), у оквиру Department of Environmental and Energy Process Engineering, на основу одлуке Сената Универзитета од 4. јуна 2025. године, на период од пет година (2025–2030). У том својству је наставно и истраживачки ангажован на међународном мастер програму Safety and Disaster Management у академској 2024/2025, 2025/2026. години, где изводи наставу на предмету Preventive Planning and Protective Measures in the Surroundings of Industrial Plants као носилац курса, Critical Infrastructure Protection, као и на предмету Vulnerability, Stress, Resilience, дајући значајан допринос развоју области управљања ризицима, безбедности и отпорности заједница. Током 2024. године ангажован је као гостујући професор на аустријском универзитету Montanuniversität Leoben, на Department of Environmental and Energy Process Engineering, у оквиру мастер програма Safety and Disaster Management (интердисциплинарне студије). Ово ангажовање представља значајно међународно признање његовог научног, наставног и истраживачког рада у области управљања ризицима, безбедности и катастрофа. Ангажован је као предавач на Факултету организационих наука Универзитета у Београду, на докторским академским студијама Софтверско инжењерство и е-пословање, за предмет „Управљање ризицима у е-пословању“, у летњем семестру академске 2024/2025, 2025/2026. године. Ово ангажовање реализовано је на основу званичне одлуке Наставно-научног већа Факултета безбедности Универзитета у Београду, којом му је одобрено ангажовање и додељено пуно овлашћење за извођење наставе и потписивање пратеће документације на овом докторском курсу. Такође је ангажован као ванредни професор на Академији струковних студија Београд – Одсек Висока здравствена школа, на студијском програму Струковни мастер санитарно-еколошки инжењер, из уже научне области Управљање ризицима у ванредним ситуацијама и цивилна заштита, за извођење наставе на предмету „Савремене стратегије и системи цивилне заштите“ у школској 2025/2026. години. Током 2024, 2025. и 2026. године. године изабран је и за предавача на престижном програму Високих студија безбедности и одбране (VSBO), који се реализује у оквиру Школе националне одбране „Војвода Радомир Путник“, Министарства одбране Републике Србије и Универзитета одбране. Овај програм окупља високе официре Војске Србије, руководиоце државних институција, чланове Народне скупштине, представнике министарстава, као и учеснике из партнерских земаља, чиме се даје значајан допринос јачању међународне сарадње у области одбране и безбедности. Током интензивног наставног и стручног рада, Владимир Цветковић активно учествује у реализацији програма кроз предавања, практичне анализе и припрему учесника за савремене безбедносне изазове. Његова улога обухвата не само преношење знања, већ и развој кључних компетенција у области управљања кризама, анализу актуелних безбедносних питања и подстицање интерактивног и аналитичког приступа учењу. На тај начин доприноси унапређењу професионалних капацитета полазника и обликовању нове генерације стручњака посвећених стабилности, отпорности и безбедности региона. Од 2025. године ангажован је као професор на новом међународном мастер програму International Disaster Management and Civil Protection на Универзитету у Бечу, где учествује у реализацији предмета Climate Change and Global Transitions – Challenges for Disaster Management. Овај ангажман остварује се на једној од најстаријих и најугледнијих универзитетских установа у Европи, основаној 1365. године. Реч је о значајном и савремено конципираном студијском програму који повезује академску заједницу, оперативне тимове и доносиоце одлука, са циљем јачања знања, компетенција и сарадње у областима управљања катастрофама, смањења ризика од катастрофа и цивилне заштите. Програм се реализује у два формата, прилагођена различитим професионалним и академским потребама полазника: мастер програм обухвата 120 ЕСПБ бодова, траје четири семестра и води до стицања звања Master of Science, уз израду мастер тезе, док Academic Expert Program обухвата 60 ЕСПБ бодова, траје три семестра и усмерен је на развој практичних и стручних компетенција у области међународног управљања катастрофама, управљања ризицима и цивилне заштите. Посебна вредност програма огледа се у његовом међународном и интердисциплинарном карактеру, будући да се настава изводи на енглеском језику, кроз комбинацију блок-наставе на партнерским универзитетима широм Европе и онлајн наставних јединица, чиме се полазницима омогућава стицање теоријских знања, практичних вештина и развој међународних професионалних мрежа. Наставни садржаји обухватају читав циклус управљања катастрофама — од превенције и припремљености до одговора, опоравка и изградње отпорности. Програм се реализује у сарадњи са више реномираних европских универзитета, међу којима су Универзитет у Бечу, Универзитет у Твентеу, Sant’Anna School of Advanced Studies Pisa, Универзитет у Бону и Dublin City University. Развијен је у оквиру пројекта EUMA, уз подршку Европске уније, а посебно се истиче улога академског директора програма, проф. др Thomasa Gladea, који је координисао конзорцијум и дао значајан допринос обликовању овог иновативног курикулума. Такође, ангажован је као предавач професор на Универзитету примењених наука у Бечу (FH Campus Wien – University of Applied Sciences) на предмету ,,Integriertes Sicherheitsmanagement“ у оквиру програма Integrated Safety and Security Management (ISM), уз комбиновање теоријске наставе и практичног рада. Током 2024. године одржао је гостујуће предавање на тему „Управљање ризицима у ванредним ситуацијама“ на Факултету за дипломатију и безбедност у Београду. У току 2026. године, именован за члана Комисије за припрему извештаја за избор једног сарадника у настави за ужу научну област Организација полиције, за наставни предмет Полицијска тактика, Криминалистичко-полицијски универзитет, на основу Одлуке Већа Департмана криминалистике. У току 2025. године именован за члана комисије за избор у звање асистента са докторатом на Криминалистичко-полицијском универзитету у Београду. 5.3. Руковођење радом или чланство у органу или професионалном удружењу или организацији националног или међународног нивоа Проф. др Владимир М. Цветковић је председник и оснивач Научно-стручног друштва за управљање ризицима од катастрофа (2018-2025), као и оснивач и директор Међународног института за истраживање катастрофа (2022-2026). Такође, он је сснивач, идејни творац и директор дигиталне апликације ProSafeNet – Global Hub for Safety, Security, Risk & Disaster Professionals & Scientists, прве специјализоване глобалне апликације за стручно умрежавање и размену знања у области безбедности, заштите и управљања ризицима. Именован је за члана саветодавног одбора DPPI SEE – Disaster Preparedness and Prevention Initiative for South-Eastern Europe, што представља значајно међународно стручно ангажовање. Члан је и међународних стручних и истраживачких мрежа, укључујући радне и експертске групе посвећене безбедности, катастрофама и управљању ризицима.Ове функције потврђују његову улогу у управљању и развоју стручних и научних организација националног и међународног значаја. 5.4. Учешће у изради и спровођењу заједничких студијских програма Кроз наставне и истраживачке ангажмане у Србији и иностранству, проф. др Владимир М. Цветковић доприноси развоју интердисциплинарних и међуинституционалних образовних иницијатива у области безбедности, управљања ризицима и катастрофа. Његов рад на међународном мастер програму Safety and Disaster Management на Montanuniversität Leoben, као и ангажовања на FH Campus Wien, Факултету организационих наука и другим високошколским институцијама, показују да активно учествује у повезивању различитих образовних и научних средина. Посебан допринос огледа се у томе што своја научна истраживања, међународне пројекте и практична искуства директно интегрише у наставни процес, чиме доприноси модернизацији курикулума, интернационализацији наставе и јачању заједничких академских иницијатива у области безбедности, цивилне заштите и отпорности. 5.5. Предавања по позиву на универзитетима у земљи или иностранству Проф. др Владимир М. Цветковић одржао је више предавања по позиву на универзитетима и другим академским институцијама у земљи и иностранству. Током 2024. године ангажован је као гостујући професор на аустријском универзитету Montanuniversität Leoben, на Department of Environmental and Energy Process Engineering, у оквиру мастер програма Safety and Disaster Management (интердисциплинарне студије). Ово ангажовање представља значајно међународно признање његовог научног, наставног и истраживачког рада у области управљања ризицима, безбедности и катастрофа. Одржао је гостујуће предавање на тему „Управљање ризицима у ванредним ситуацијама“ 2. априла 2024. године на Факултету за дипломатију и безбедност у Београду, пред студентима основних и мастер академских студија, као и представницима других институција заинтересованих за област цивилне заштите. Међу позивним предавањима издваја се гостујуће предавање одржано 22. октобра 2021. године на Правном факултету Универзитета у Новом Саду, у оквиру Правне клинике за заштиту животне средине, на тему „Утицај климатских промена на повећање ризика од природних катастрофа“.